„Тајанствена љепота постојања“ из пера Мирослава Фране Јукића

Поделите:

Написао сам хиљаде текстова, обично не оклијевајући ни часа да неком нагазим на прсте, или неком да пљунем у тањир, али данас послије читања књиге Мирослава Фране Јукића оклијевам са зебњом да случајно не повриједим овог човјека, који је најискренији аутор чије сам умотворине читао. Моје писање му на жалост не може донијети никакву корист јер кад о дјелу неког Хрвата пише Србин, а при том ни један од њих нису спремни да савију кичму, онда је сигурно да ни један ни други неће бити радо виђени у свијету оних који владају књижевношћу.

Вјерујем да ће многе као и мене сам наслов навести да се сјети Кундериног романа Непоновљива лакоћа постојања, али вјерујем да се неће разочарати што Јукић и Кундера не говоре истим књижевним језиком.

Наравно Јукића могу да критикујем због неискуства, ово му је прва књига, као и због тога што није изабрао одређени жанр, па и због тога што убацује читаве реченице на енгелском језику, али ту се све завршава, јер сам пред искреношћу овог аутора застао као пред ивицом провалије. Искреност која толико болна да читалац брзо заборави на почетничке грешке које је направио и почне да размишља о аутору као једном од ријетких људи који у овом несрећном времену ходају усправно и имају право без стида да се погледају у огледало.

Јукић је поријеклом из околине Жепче, а ово опет из околине Завидовића, а ови и опет из околине нечега, па су му предуслови да обиће земљину куглу уздуж и попријеко, као што је то он учинио, били равни нули, али живот га је одвео.

Аутор пише своје сјећање на дјетињство, па премда је све прожето финим хумором одлично описује биједу забити у којој је рођен и тешке услове живота, као и људе који другима и себе живот загорчавају. Прича малог Фране би лако могла да буде и прича малог Јове, или прича малог Мује, јер премда постоје мале разлике невоље су им биле исте.

Свијет у којем стасава приповједач је суров, заостао, понекад зао и неправедан нарочито према немоћнима дјеци и женама, али Франо не оптужује нити осуђује он само приповједа па оставља читаоцу да осуди или разумије свијет у којем невјесте бивају третиране као теглећа марва, супруге остављене да чекају у снијегу док се мужеви врате са оближњег врха гдје су отишли да отпјевају пјесму да би их село чуло, а дјеца добијају батине како од родитеља тако и од комшија кад буду ухваћени у крађи воћа.

Свијет у којем су живјели многи, односно већина оних који су хљеб потражили у печалби у којој се и он касније нашао премда нико није могао ни да сања да ће њему тако нешто да се деси. Био је добар ученик, завршио гимназију и уписао војну академију.

Свијет који нестаје кад млади Рват из Босне одлази у Београд на војну академију. Све што приповједа Јукић је искрено и огољено до сржи без уљепшавања али и без нагрђивања. Десило му се да дочека рат као официр југословенске војске и имао срећу у несрећи да не мора да учествује у рату и тек на завршетку истог напустио службу.

Прича се наставља далеко у Новом Зеланду и Аустралији, па премда је то његова лична прича, прича је и о свима нама, односно о распаду Југославије и оном што настаје након тога.

Други дио књиге нисам читао јер не читам пеозију, премда је радо слушам, а на трећем за који сам мислио да није требало да буде уврштен у књигу срећем се са болном, да не кажем, суровом искреношћу овог човјека. По цијени да га се одрекне рођена сестра и остали блиски сродници он истрајава на истини, која свакако не прија онима који желе да живе у сну.

Хрвати, Јукићеви сродници и сународници, барем већина не желе да сазнају истину о геноциду над Србима у Другом свјетском рату, а још мање да су последњем рату чињени злочини.

Франо истрајава на истини која његовим сродницма није угодна и ризикује не само породичне свађе него и сопствену сигурност јер упорно гура прст у око свима онима који се грозе истине и сматрају је штетном.

Топло препоручујем књигу „Тајанствена љепота живљења“, а аутору желим дуг живот и да напише још много добрих књига.

Миодраг Лукић, slovoslovlje.org

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here