Евроатлантска влада ће се брзо суочити са великим изазовима и тешкоћама. Много тога је обећала, а мало тога ће моћи да учини. С друге стране, враг ће брзо доћи по своје тј. да наплати са каматама оно што је инвестирао у њихову победу. Тражиће од њих да успоставе добросуседске односе са тзв. државом Косово, да активирају неки вид сарадње са Северноатлантском алијансом, итд. Наравно, и да забораве на тужбе против земаља које су признале акт сецесије наше јужне покрајине а да врате повучене амбасадоре у престонице тих „пријатељских“ држава. Зато је на свима нама да припремимо пиштаљке и сва друга пригодна „помоћна средства“ за демократско ванпарламентарно изражавање неслагања за влашћу. И да чекамо погодан моменат, а он ће брзо наступити. Отровно „воће“ је већ презрела и колико год власник „плантаже“ сада славио наводни тријумф, ако се ми не предамо и ако сваку прилику будемо користили да мало протресемо дрвеће – трули и црвљиви плодови ће брзо пасти, а Србија ће коначно моћи да крене „другим путем“, путем спаса. Зато не треба клонути духом већ главу горе и веровати у победу!

Као некада Мустафа Голубић, само сада у духу „неокоминтерновског интернационализма“, многи наши мондијалисти верују да „усрећују“ свој народ. Они су се „просветили“ и желе да се то деси и са њиховим, ипак не генетски инфериорним, народом. Желе и да му омогуће да своју „просвећеност“ докаже одрицањем од Косова и Метохије у корист „доброг“, „напаћеног“, донедавно „потлаченог“ албанског народа. Уз то, хоће да нам омогуће да оперемо грехе са нешто сопствене крви – слањем контингената у Ирак или Авганистан.

Вођство ДСС-а показује несхватљиву нефлексибилност. Просто, могу да послуже као пример за поткопавање теорије јавног избора. Поступају у складу са својим схватањем онога што ја најбоље за нацију, и то, скоро простодушно нуде бирачима. И тек ту допуштају неку, и то скромну, улогу изборном маркетингу. Неко ће рећи: „Па то је политика какву је препоручивао Волтер“. „Браво“! Међутим, сврха политике је да програм буде реализован а не да се о њему искрено прича – да се максимално допринесе заштити националних интереса, а не да политички актери демонстрирају доследност и поштење.

Руски емигранти после Октобарске револуције, имали су истакнуту улогу у вези са модернизацијом Србије. Без претеривања, по узору на античка времена – на наш део Балкана (али и бугарски где је ситуација слична), Европа је у знатној мери поново стигла са Истока, из братске Русије! И данас, када жељни бољитка и прогреса, често чежњиво гледамо према Западу – иако су нам, истине ради, симпатије и емоције још у већој мери окренуте према руском Истоку – добро је да се сетимо да нам је са те стране већ долазило све оно што везујемо за прогрес! И да не треба да потцењујемо улогу коју Русија данас може да има у вези са напретком Србије. Чак и да нам западне силе не отимају Косово и Метохију, а нас гурају на европске маргине. Тим пре, у околностима у којима се сада налазимо!

А док год самозвани „Европејци“ као што је Борка Павићевић, могу да дају фашисиоидне изјаве да из јавних институција треба очистити све радикале, до нивоа портира, а да „заштитници људских права“ не реагују – нисмо нормална држава! Зато ће, надам се, СПС – искористити прилику да засвагда разбије монопол једног „блока“ да одлучује, и јавности намеће, ко је „непријатељ људског рода“. У противном, то што им неко даје „кључеве од купатила“ – на значи да ће се и опрати. Уосталом, лако ће бити „монополисти“ да сутра поново узме пуну „кофу блата,“ и излије њен садржај на њих!

Да ли можете да замислите Београђанку у пламену? Да ли можете да замислите грозоморне сцене после експлозије бомбе у аутобусу ГСП-а?

Ако можете да замислите наше војнике у оквиру НАТО контингента у Авганистану или као америчке савезнике у Ираку – требало би да се потрудите да себи представите и наведене нежељене сцене! Глобални тероризам је, како је то јасно и језгровито написао Масимо Фини, „предвидљива последица једног глобалистичког и мондијалистичког кретања чија је основна тенденција та да се створи једна једина светска држава, једна једина светска влада, једна једина светска полиција, једно једино светско тржиште и један једини тип индивидуе: Велики Потрошач.“

Сада смо поново у прилици да нешто променимо. Да се изнова, по ко зна који пут, понадамо – да ће и нас „сунце огрејати“, да ће и код нас започети процеси који се називају реформским (ма колико та реч била због злоупотреба излизана и често омражена). Да ли ће тако и бити – не знам, али пошто увек настојим да гледам ведро на ствари – то очекујем! Међутим, поуздано знам да ће ово бити прилика да се уз опробано неспособне или невољне „реформаторе“, отарасимо и „Тамерланових реформатора“. Оних који су, као Сагит из средњоазијске приче – „убачени“ да ову земљу што више ослабе, да је у што већој мери доведу у зависан положај. Који су добили задатак да спроводе „паклене реформе“ и тако од наше Србије направили малу, килаву, марионетску државу. Србија се налази пред избором да ли ће и даље наставити путем лажних и штетних реформи које нас ослабљују и пљачкају или ће се тргнути и кренути у правцу правих и стваралачких реформи које би јачале и богатило наше друштво.

Ото Кусинен је на почетку своје каријере био искрени идеалиста и желео је добробит свом народу. Наши стари „Кусинени“ можда нису уопште ни размишљали о добробити народа, али су бар углавном били искрени титоисти. У нешто су веровали! Иако су од те вере имали и корист, као што је и данас имају. „Кусинени“ другог покољења, такође су искрено убеђени да су Срби „зли“. Мада су и они схватили да на основу таквог убеђења може фино и да се профитира. С друге стране, већина тзв. србомрзаца ни у шта не верује! Они су чисто „професионални“ борци против свог народа. Борили би се и за његове интересе, само да је то неко то могао да плати. Стога су морални кепеци чак и у поређењу са идеалистом – прождирачем свог народа, Отом Кусиненом. Стога су гори и од наших искрених следбеника србождерског култа, и када свом народу не наносе већу штету од њих!

Тако, 37% анкетираних сматра да је утицај Русије на глобална дешавања – позитиван, док 35% мисли да је – негативан! У року од само годину дана, чак за трећину се повећао број оних који позитивно оцењују улогу Руске Федерације! Што се САД тиче, оне су приближно на истом: 47% испитаника сматра да је та земља светски „негативац“, док је позитивно оцењује 35% упитаних особа. До највећег скока „популарности“ Русије дошло је у афричким и арапским земљама! Претпоставља се да су они народи који су фрустрирани тзв. Новим светским поретком – како политичким тако и економским, обрадовани успоном Русије и испољавањем њене моћи на глобалном нивоу.

Зато, мало је рећи да су предводници и духовни очеви ЛДП-а само антисрпски настројени. Они су и дубоко аниндивидуално и анилиберално опредељени, а њихови ударци су усмерени посебно према свему ономе што је битно за очување националног идентитета, како би кад они (недајбоже) постану власт, као у време када је међу кормиларима била њихова Латинка, без икаквих препрека могли да индоктринирају поданике и њима управљају као да се ради о луткарском позоришту. У томе вероватно имају и искрено одобравање и свесрдну подршку оних страних центара моћи којима је циљ да се дефинитивно покори наш, како им се чини, непокоран народ и да му се једном засвагда „испере мозак“ како би постао лојално „топовско месо“ за неке нове походе, у региону Средњег Истока или где већ затреба.