Dragan Milosavljević: Bezdno močvare, američka premijerka i rusko „daj šta daš“

Podelite:

Balkanska  kaljuga, prepuna partokratskih alavih krokodila, postala je od dvehiljadite ogledno dobro za uzgajanje političkih i svih ostalih vrsta nastranosti „balkanske“ verzije globalizma. Taj ambijent organizovanog haosa već decenijama odabrano je mesto rađanja „ružičastih revolucija“, “događanja“ i „odgađanja“ naroda (po potrebi), vaskrsa kulta ličnosti, a određeno za uzgajanje lidera, pršljenova u kičmi „novog poretka“ robovlasništva.

Sve se odvija u nastupajućem civilizacijskom sumraku 21. veka, obojenog cinizmom  navodne borbe za ljudska prava i demokratiju. A zapravo sve je  suprotono  i najbolje vidljivo baš na sudbini balkanskih naroda, gurnutih od devedesetih u  tribalističke i verske sukobe i civilizacijski sunovrat.

U tom svetlu, kao još jednu pobedničku etapu tranzicije u nedođiju istorije, valja gledati i kao kič predstavu obnovljanje brozizma kroz reinkarnaciju faraona iz Kuće cveća. I to u mlađanog dvojnika koji će biti dočekan performansom „dana radosti“ isprad Palate Srbija. Ipak, i to je, za one koji pamte, samo još jedan dopisani čin predstave o Radovanu koji se definitivno opredelio za ulogu kralja  Ibija.

A potom, dan kasnije od tog „istorijskog petka“, nimalo slučajno, upriličeno je slavlje onih kojima se u miljeu postojećeg neporetka i osramoćenih prava   „običnih“ građana ostvaruju najtananiji  uvrnuti  snovi. I političke fantazije.

Sve to zarad definitvnog trijumfa  izopačenja svega preostalog od do sada postojećeg, tradicinalnog i normalnog, napadnuto je svim mogućim i raspoloživim  prevarama spinovanja, dezinformisanja od strane vladajuće   partokratije i njenih medija.

Narodu  je tom metodologijom dobrano već posuvraćena svest. Onom narodu, srpskom koji se, inače,  kroz istoriju odlikovao pružanjem  beskompromisnog otpora svakoj vrsti prisile porobljavanja i menjanja kulturološkog koda. Upravio su zbog te žilavosti Srbe i izabrali globalni magovi kao najpogodnije  pokazne  zamorce laboratorije melting pota u koji nameravaju da strpaju svo bogatstvo različitosti civilizacije i tako ljudski porod pretvore u bezličnu poslušnu masu nebranjenog, nemoćnog roblja.

Kao  logična  etapa trenda razgradnje nacionalne svesti i patriotizma, koji globalisti uporno krste u šovinizam, može se oceniti ubacivanje novog Holbruka, Hoit Jia, buldožera ubrzane albanizacije juga Srbije. Pa naturanje „Ju Es ejd“ eksperta, „naše“, (ustvari  njihove  Ane) za novog predsednika vlade. I naravno ustoličenje naprednog suverena partokratske demokrature koji  je glavni relej za upravljanje ovakvom Srbijom i to direktno iz sfere duboke globale. .

 Ubačeni su ti likovi  kao ključni džokeri bivše američke administracije  u zahuktalu igru destabilizacije povratka suverenizmu koji je najavio u svom predizbornom programu Tramp. I to se, ne slučajno, događa baš na tlu Balkana kao svojevrsnoj tvrđavi klintonizma  Sve nade tonu ubrzano ka bezdnu ove političke   močvare koja će se pokazati preduboka za bilo kakvo isušivanje.

A  napadnuto je sve što je od priželjkivane platforme povratka državnosti  ostalo. Pa tako se na naše oči realizuje, i to brutalno jasno, ukidanje makar i pomisli da će na Balkanu zaživeti  slogan  onog predizbornog  Donalda  o  „budućem nemešanju SAD  u unutrašnje stvari drugih“. Što je ovde  među žrtvama tranzicije shvaćeno kao prilika za raskidanje lanaca partokratsko kompradorske  politike.

Naprotiv, biće mešanja i desuverenizacije do balčaka i to po ubzranom postupku.  Ne samo u Crnoj Gori i Makedoniji već je ta agresija brutalnog mešetarenja, inicirana  spolja, u  punom zamahu tokom sastavljanja (frankenštajn) vlade. Koja se krpi nagodbom bivših lažnih četnika, falš naprednjaka i nadalje istih  trockista, nekada gulag komunista, sada lažnih socijalista.

I sve će se glatko odvijati i dalje u domenu pljačkaške tranzicije pod  montiranom glavom stokrake soroševske NVO hidre. U suštinski „nevladinog“ vladanja zvanične vlade. Koja će u ključnim domenima biti nekakav istrument  upravljanja Srbijom na daljinac. Direktno iz softvera  neliberalizma i bankarskih kartela. Svedoci smo, uoči inauguracije starog  predsednika vlade u novog šefa države, jednom, još pre Ciprasa i Makrona, i od uspelijih primeraka iz epruvete  klonova tranzcije neospornom potonuću nadanja da nastupa zora sporazumevanja između preostalih umnih  i savesnih.

Ostaju samo kulise  na Balkanu, nekakve privremene, vrlo netransparentne  „nagodbe“ velesila, koja je već jednom kolabirala kada se srušio zid. Koja nam kao vrhovno postignuće  i utehu nudi dvoglavu Jaltu na zastavi (nepostojeće) neutralnosti . To je ruski ekspert za Balkan Ponomarjeva ovih dana nazvala   „neprekinutim odlaskom  Rusije  sa ovih područja još  od 1991“. Ta fatamorgana ekvidistance objektvno najviše koristi Vučićevskoj  „neutralnosti“ a potkrepljuje se  nekakvim  povremenim „namigivanjem“ i Moskve  prema  Beogradu.

Pritom, uspešno se nastavlja  realizacija „više“ zapadne sile stvaranja  permanentnog mraka i haosa kojim se iznuđuje negativan rasplet zamišljenog približavanja nove administracije u Vašingtonu sa Putinovom Moskvom. Odvija se nešto što bi se moglo  oceniti  kao očito da imperija neoliberalne  svetske zakulise vrlo uspešno uzvraća udarac na nedavne  izazove povratka državnosti i suverenosti. Pogotovo u EU.

I sve je vidnije da je toga Moskva svesna u svojim daljim  strateškim kalkulacijama koje vide Balkan kao gostujući teren. Neadekvatan za uspeh revanš mečeva. I zbog podeljenosti publike na prvu (samo) emotivno prorusku i drugu  zapravo antirusku Srbiju koja uspešno vuče konce i unutar vlasti  i seje priču o  navodnoj neutralnosti. Ali  je u svemu prozapadno orijentisana i mašta o ulasku u NATO. A o tome će početi unutrašnji dijalog sa žabom od plebsa koja je više od pola već skuvana i apatična. Ustvari, baš  ovde na  Balkanu, „duboka država“ je  pogazila sva dosadašnja iskustva i pouke „rata i mira“. Kopernikanski je obrnula smisao čuvene engleske izreke da jednom ipak mora završiti ludilo rata i nastupiti razum kao imperativ samoodržanja. .

Nekadašnja pouka „koga ne možeš pobediti pridruži mu se“, sada u interpretaciji faktički neporaženih neoliberala i njihove ideologije i koji  obaraju sve pokušaje suverenizma (zgazili su Francusku u korist Merkelove)  po modelu nacizma i „paljevina Rajhstaga“,  glasi „Koga ne možeš slomiti nateraj ga, ne birajući sredstva  i žrtve, da ti se na kraju pridruži“. ( I vodi tvoju politiku.)

Dakle, utra(m)pi mu svoju strategiju ako hoće da preživi na vlasti bar neko vreme. Ali i bukvalno, jer ako nema druge smesti mu istinsku giljotinu impičmenta. Odsečena glava lutke novog predsednika SAD onomad već jeprikazana na američkoj televiziji kao proročanstvo ako se Tramp, kojim sve brutalnije nastoji da manipuliše stara administracija, ne „prilagodi“  realnosti. I ne uplaši od devize klintonoida „posle nas propast sveta ako ne bude sve po našem“.

Ali da li je to zaista novo? Zar nije uvaljivanje istog u pakovanju novog  isprobano, i to vrlo efikasno, u srpskoj političkoj retorti gde su smišljene i oprobane sve neliberalne nepodopštine modelirane za 21. vek. I zato je realna pretpostavka da dobijamo kao ključnog „ekonomskog premijera Anu“,  a kao političkog (navodni ustupak Moskvi) Dačića, politički su odgovornog za imitaciju (nepostojećeg) balansa između Vašingtona i Moskve na Balkanu. A AV  iza toga „čistih ruku“,  uz novi priliv eksperata sa zapada za otimačine resursa  od strane neoliberalne nevidljive ruke (tržišta). Koja iza sebe ostavlja kao vidljivu jedino ekonomiju spaljene zemlje.

Zašto Moskva pristaje, makar i na privid koji nudi Vučić i hvališe se da je neutralan pred 700.000 SNS članova, o tome možda ovom prilikom na nivou one Konuzinove neizrečene „daj šta daš“. U datim okolnostima. A demostrirane u vidu politike smokvinog lista „ipak ne možemo biti veći Srbi od Srba“. Valjda će se o tome  jednom  prgovoriti. Ako ikada za to dođe pogodno vreme.

Dragan Milosavljević

VIDOVDAN

Podelite:

8 Komentari

  1. Rogozin juče nije imao osmeha na licu, nešto ili neko ga je gadno naljutio, ova vlast počinje ra iritira sa svojim šlihtanjem Zapadu, birajući Anu Brnabić, američku koku, udarili su na patriotski deo Srbije i što je najgore izdali su Rusiju koja nas brani na svim frontovima, samo Putin jednom da se oglasi i gospoda iz Nemanjine su ga ugasili.

  2. Eh: 1974-1988. Srbija je bila u žabokrečini istorijskih razmera; vladali su mediokriteti izabrani po najgorim mogućim kriterijumima; činilo se da će nas sve pojesti vrtlog licemerja i bezidejnosti .. I onda odjednom u par meseci: 8.sednica, Kosovo Polje, Bačka Topola, Žuta Greda – osetila se sila naroda (i tada u ruskoj režiji).

    Dakle – mogu Rusi, samo možda cene da ne mogu da duge staze. Posebno se plaše razvlačenja na više frontova.

  3. Vara taj osećaj da se Srbija RASPOLUTILA na prorusku i proatlantsku. Činjenica je da proatlantska ima u rukama medije i megafone, ali su malobrojni: osim Kruga dvojke i još par autobusa, teško da ćete u Srbiji naći još neku koncentraciju atlantista.

    Novinari su skloni da stvarnost cene po onome što vide iz medija, premda su najsvesniji simulakruma koji mediji proizvode.

  4. Tekst je kao slaninica – red istine, pa red tumačenja i mržnje koja kao da vodi nekakvom novom Manifestu… Malo hladnije glave, i videlo bi se: u OPASNOJ smo zoni. ALI, otvaraju se mogućnosti. VIŠE od toga ikada nije bilo, niti će biti moguće. NE MOGU stranci, voleli nas, ili ne, UMESTO NAS da RADE, da se MNOŽE, da se OBRAZUJU. Od juče, valjda: u Srbiji je VIŠE onih iznad 65. godina od DECE do 15. godine starosti!!! ETO šta smo dočekali. NEMA to veze sa bilo kim drugim, već srpskim prodanim dušama sotoni TitI – kojeg JOŠ mnogi obožavaju; samo obiđite Novi BG pa da vidite čuda od komunističkog religijskog opredeljenja… Rusija, jednostavno, u ovom trenutku, CIVILIZACIJSKI nema šta da ponudi. Da ima, i ako bude imala, neće biti bolja od NATOa – osim što će nama, na početku, biti nešto lakše.

  5. U Crkvi Svetog Nikolaja srpski kozaci održali su sednicu atamanske uprave. Sjatili se atamani iz svih kozačkih stanica, pomolili se Bogu i odali vernost Srbiji, pravoslavlju i ćirilici. Zapevali OJ MORAVO i kozačke pesme. No pasaran.
    Širi kolo kozačka bratijo

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here