„Сценарио косовског слома је припреман деценијама, све се одиграло тачно према њему, без обзира на то што су нас многи убеђивали да никаквог сценарија нема! И наше улоге су се уклопиле; тачно смо одиграли како је предвиђено сценаријом“, размишља Бошко Обрадовић, главни и одговорни уредника часописа Двери српске и секретар Управног одбора Српског сабора Двери.

- Како вам у овом тренутку изгледа перспектива српског народа, или, шта би морало да се уради и ко да уради то нешто да би се српски народ и држава извукли из понора у који тонемо?

Ниједна потрошена форма српске политике не би смела поново да решава егзистенцијална питања српског народа, већ бисмо морали да понудимо један нови облик саборног одлучивања и организовања. Није се чула ни анализа како је и зашто дошло до новог пораза српског народа, нити је понуђена нова идеја како да се падање низ историјску странпутицу коначно заустави.

- А шта нам онда преостаје да учинимо?

Време је за самопреиспитивање и пресабирање. На улицама се појавила огромна национална енергија, али не постоји никаква идеја о томе шта са том енергијом. Силе успављивања, самозаборава, предаје, бекства и других облика политичке анестезије неуморно раде. Нема више времена за оклевање, кукавичлук и изговоре - тренутак је за нову националну визију, стратегију, план и програм.

- Шта је полазиште за то што тврдите?

Морамо да одговоримо на питање шта нам се то управо десило. Пораз за који смо знали да ће се десити! Тачно смо знали ко и шта планира и ко му у тим плановима свесрдно помаже! Знали смо и своје слабе тачке, али и начине за одговоре, за прелазак у контранапад за национално самоорганизовање, а то нисмо ни покушали!

- За то је ваљда неко одговоран?

Део државне власти, који се залагао за политику „И Косово и ЕУ“, дуго није смео да изађе пред народ и преузме одговорност за колапс своје политичке идеје. Други део власти и њему сродан део опозиције није показао да иза декларативног залагања за Космет има било какав национални програм. Масовно протестујући, народ је послао јасну поруку политичкој елити: историја вас је прегазила, остаје вам само да послушате глас народа или ћете бити одувани са друштвене сцене од генерације која се управо рађа.

СРПСКО ПИТАЊЕ

Моменат је да се поново отвори српско питање на Балкану јер цео свет види да су Срби оштећени и понижени. Ту је шанса да затражимо и добијемо оно што до сада нисмо смели ни могли - на пример, независност Републике Српске. Не заборавимо да је српски народ конститутиван у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, без обзира на то колико му то на хиљаде начина оспоравају. Углавном смо заборавили и да је српски народ бројна национална мањина у Словенији, Македонији, Албанији, Бугарској, Румунији, а расејан је и по читавом свету - сматра Обрадовић.

ОБАВЕЗА СПЦ

Српска православна црква мора да преузме укупну одговорност за своје вернике и њихов друштвени живот. Не може да буде више изговора зашто се Цркви не враћа отета имовина, ограничава приступ медијима и онемогућава друштвена функција. Али, и Црква мора да покаже иницијативу, изађе у друштво и ухвати се у коштац са најболнијим темама савременог света - истиче Обрадовић.

- У уређеним друштвима, каквим волимо себе да сматрамо, народу се не може приписати кривица. У праву је када бира, али га изабрани често изневере. Шта очекујете од народа?

Косовска трагедија освестила је све Србе, ма у ком сну да су пребивали. Неправда је пробудила омладину за коју смо погрешно мислили да је изгубила националну свест. Америчка бахатост породила је клицу отпора у целоме свету. Лицемерје Европске уније према Србији довело је у питање вредности, па и саме темеље ове наддржавне творевине. Дошао је час да ослободимо националну просвету из наслеђених комунистичко-неолибералних окова и нашој деци понудимо комплетно национално образовање и васпитање.

- Не мислите ли да су ово последње требало да обезбеде они који у наше име управљају државом?

Актуелна политичка елита је прошлост. Време је да нови, млађи људи из националних странака дођу до изражаја и да се активира потенцијал аутентичног српског невладиног сектора. Ово је крај визије „економије ослобођене националне одговорности“ и препуштене домаћим тајкунима и екстрапрофиту страног капитала. Крај је прича о војним реформама, које су урушиле српску војску. Пацифистичка војна доктрина доживела је крах јер је део отаџбине под окупацијом, па су промене у ВС неопходне.

- Залажете се, дакле, за свеобухватне промене. Оне би сасвим сигурно имале реперкусију на међународни положај Србије и односе са спољним светом. Сматрате да је…

Моменат је за велико геополитичко сређивање. ЕУ више није „света крава“, и њен ауторитет више не постоји. Одлучно и отворено требало би да се постави питање сврсисходности евроунијатских интеграција Србије. Има алтернатива и других геополитичких комбинација. Отвара се простор за слободну и независну Србију ван Европске уније, Србију која би усвојила најбоље европске стандарде и учествовала у заједничким пројектима од обостраног интереса. Потребно је да себе препознамо и будемо препознати као трговински посредник Европске уније и Русије и мост према евроазијским интеграцијама.

- Молим вас да ми протумачите два израза која сте употребили - „евроунијатске“ и „евроазијске интеграције“?

Под „евроунијатским интеграцијама“ подразумевамо утопију „бољег живота“ у Европској унији, који би требало остварити по било коју националну цену. „Евроазијске интеграције“ означавају ослушкивање нових светских кретања и отварање комплетних потенцијала српског друштва и државе за неке нове геополитичке варијанте.

- Ко је та снага у Србији која би требало да на својим плећима изнесе промене о којима говорите?

Млада Србија! Они који су првих дана били на уличним протестима против независности Косова и Метохије. Очекује нас подмлађивање Србије, смена генерација у физичком, а још и више у духовном, вредносном смислу. Национална интелектуална елита деценијама паразитира на телу српског народа, па промене морају да крену са врха, у водећим националним институцијама. Историјски тренутак позива младу Србију да изврши овај задатак.

Аутор: Јован Николић
Глас јавности- 8. април 2008.