Војни удар Грузије на Јужну Осетију тренутак је када и српски народ треба да се замисли куда иде његова држава са најновијим поновним покретањем питања уласка Србије у НАТО пакт, које српски политичари на власти полако отварају на мала врата, али се ускоро може очекивати да то питање поставе и отворено. Идеја војне неутралности Србије је доведена у питање и близу смо тренутка када ћемо бити обавештени да је НАТО интеграција (читај: окупација) Србије наша будућност. Да ли смо спремни за тај тренутак и да ли смо шта научили из грузијског примера? Сукоб у Грузији је трагичан, што због губитка живота, разарања, избеглица и хуманитарне катастрофе коју је произвео, што због тога што је продубио један вештачки изазван сукоб између народа истог верско-цивилизацијског круга, а највише зато што је могао и морао бити избегнут. Несумњиво је да је признање међународно бесправног отцепљења Косова и Метохије од стране западних сила дестабилизовало цео међународни поредак, а поготову нестабилне регионе попут кавкаског. Но, то ипак није непосредан узрок изненадног напада снага садашњих власти у Тбилисију на област Јужне Осетије. Непосредан узрок тог напада, на дан почетка Олимпијских игара, када се чак и у „назаднија“ времена заустављало свако ратовање, јесте подршка, и отворена и она мање јавна али и те како битна, коју водеће земље НАТО пакта већ неко време пружају председнику Грузије Михаилу Сакашвилију за агресивно и ратно решавање кризе у Грузији. Без те подршке немогуће је да би се грузијске оружане снаге одлучиле за такав потез, за који је било извесно да ће изазвати жестоку реакцију мировних снага Руске Федерације и њене војске, која је несразмерно супериорна у односу на грузијску.

Чему НАТО?

Још више, само инсистирање, најпре од стране САД, да Грузија буде примљена у НАТО пакт, већ неко време вештачки повећава напетости у кавкаском региону, као што, уопште, само даље постојање тог војног пакта, и његово агресивно, вероломно ширење још од добровољног распуштања Варшавског пакта, све више дестабилизује читав евроазијски простор. Сам опстанак НАТО пакта, као и његово упорно, систематско и агресивно ширење, постао је можда и највећа сметња успостављању једног мирнијег, стабилнијег светског поретка. Док би можда, на самом почетку 1990-их, и могло да изгледа да се улазак у предворје НАТО-пакта, алијансе која је тада окупљала истински демократске државе, можда чак и неку врсту глобалне елите, може назвати уласком у некакво „Партнерство за мир“, то већ неко време није и не може бити случај. За Србију, то време је почело још са првим ваздушним ударима НАТО авијације на положаје Војске Републике Српске 1994, претворивши се у непобитну чињеницу са злочиначким бомбардовањем Србије и Црне Горе 1999. године. Постало је више него очигледно да, уствари, НАТО машинерију ништа не може да заустави – ни промена власти у Србији, ни мирољубиви тонови који већ више године непрестано долазе из Русије, ни унутрашња и спољна противљења постављању „анти-ракетних штитова“ у источној Европи. НАТО је кренуо у опкољавање Русије и ускоро ће се поставити питање уласка Србије у тај западни геостратешки подухват.

Да ли Србија треба да уђе у НАТО?

Пример грузијских власти за нас мора бити интересантан јер показује колико далеко може да оде једна отуђена и вазална елита на власти, која је одавно изгубила сваку везу са народом. Да ли је природно да Грузија улази у НАТО пакт, да ратује против других народа исте вере, да Запад подржава недемократску власт у Грузији због својим империјалних амбиција, да се отворено крши територијални интегритет Србије, а на другој страни лицемерно брани територијални интегритет Грузије, само су нека од питања која се намеђу поводом најновијих дешавања на Кавказу. Да ли и ми ускоро треба да постанемо део таквих сценарија и међуправославних сукоба? У чијем је то интересу? Због свега реченог сматрамо да је крајњи тренутак да се у нашем друштву отвори јавна расправа по питању поновних и све отворенијих тенденција власти да Србију уведе у НАТО, и то у сусрет 10-годишњици од НАТО бомбардовања наше Отаџбине. Овим текстом отвара посебну рубрику на тему „НЕ у НАТО“, која ће, у то смо сасвим сигурни, прерасти у велику кампању за војну неутралност и државну независност Србије, а против уласка у НАТО пакт. Позивамо све родољубиве појединце и организације да нам се придруже у овој борби и за почетак пошаљу своје текстове и предлоге за нашу нову рубрику посвећену овој теми.