На крају посете уследила је заједничка конференција за медије на којој је изражено слагање „о улози и значају културе за формирање система вредности у нашем друштву и порука које се шаљу свету“. Покрајински секретар за културу најавио је доношење Стратегије развоја културе АП Војводине, „у којој ће бити антиципирани правци развоја културе и културних институција у Војводини“. Покрајинска секретарка за информисање указала је да „транзиција медија мора да се спроведе до краја, како бисмо имали јасну систуацију и што мање медијског хаоса“. Она „је истакла да је неопходно створити услове за нормалан рад Радио-телевизије Војводине, као јавног радиодифузног сервиса Војводине, почев од зграде, технике и кадрова, како би се ова кућа могла професионално бавити продукцијом програма и благовременим и истинитим информисањем претплатника, односно становништва Војводине“. Министар Брадић је оценио дијалог са представницима „националних савета националних мањина“ веома успешним. Упознао се са проблемима са којима се сусрећу националне заједнице Мађара, Румуна, Словака, Русина, Украјинаца, Хрвата, Македонаца, Буњеваца, Рома и Немаца (извор: www.jasatomic.org.yu).

Па шта нам сад није јасно у овој идиличној културно-политичкој мисији? Најпре то да ли је се министар Брадић, поред представника 10 националних заједница, сусрео и са представницима српске националне заједнице у Војводини, ако тако нешто тамо уопште постоји? Потом, шта значи или наговештава најављена „Стратегија развоја културе АП Војводине, у којој ће бити антиципирани правци развоја културе и културних институција у Војводини“? Шта доноси „нормалан рад Радио-телевизије Војводине, као јавног радиодифузног сервиса Војводине“, који треба да информише „становништво Војводине“, као ваљда некакве посебне државолике творевине? Каква је то „јасна ситуација“ коју треба да омогући „транзиција медија“? И да ли друштвени живот иде само у једном правцу да култура формира систем вредности у друштву или би требало да је и обратно? У том смислу, који је систем вредности за који се залаже актуелни састав Министарства културе, од чега ће директно зависити ове „нове културне иницијативе“?

Опет много питања на које нема одговора. То да је нови покрајински статут предвидео Владу Војводине само нас утврђује у нашим сумњама и потврђује оно што смо писали још пре више месеци: да је Војводина следећа тачка даље и потпуне дезинтеграције Србије. О томе говоре и остале нове одредбе предложеног статута по којима ће Скупштина Војводине моћи да „доноси одређене законске облике и уређује питања од покрајинског значаја у областима пољопривреде, туризма, просвете, културе и науке, као и оснива представништва у иностранству ради промоције и унапређења својих привредних, научних, образовних и културних капацитета“. Упркос свему овоме, председник Лиге социјалдемократа Војводине изјавио је у петак, 22. августа гостујући на Б92 да „радни текст Статута Војводине не може да задовољи интересе те покрајине, јер мора да буде у складу са садашњим Уставом и законима Србије“.

Следеће изненађење

Такође, изненађује ћутање Министарства културе у случају „Драгуља Медине“ и невероватно дрског мешања једне верске заједнице у књижевно издаваштво у Србији. Свакако да религијске заједнице имају право да се боре против неодговарајућег приказивања њихових светиња у јавности, али тај однос поштовања мора бити равноправан према свим верским заједницама, а посебно према државотворној и историјској Српској православној цркви. Можемо само замислити шта би се десило да је СПЦ указала на неке од многобројних огрешења о хришћанске светиње у нашем друштву. Тада би Министарство културе вероватно било присиљено да се успротиви таквом мешању Цркве у секуларни свет државе и друштва. Иста ствар је у случају „Драгуља Медине“ елегантно прећутана, без обзира на од стране министра недавно прокламовано „брижљиво чување индивидуалности, креативности и слободе изражавања“.
Али, још је много провера пред нама, па ћемо ускоро моћи дефинитивно да утврдимо на коју и чију културу се односи назив и брига нашег ресорног министарства.

Srpske Dveri