Аутизам не погађа само мушкарце

Поделите:

Често се дешава да се жене годинама лече од анорексије, депресије и анксиозности и да се после безуспешне терапије испостави да имају овај проблем

Један од разлога због чега родитељи, под утицајем антивакциналног лобија, често одбијају вакцинацију деце јесте страх од појаве аутизма. Многи и не знају о чему је заправо реч и шта представља аутизам а често ово стање мешају са неким другим болестима.

Како истиче др Дарко Шаровић, из Универзитетске болнице Сахлгренска у Гетеборгу и Клинике за дечију психијатрију у Боросу, аутизам је неуроразвојни поремећај који је наслеђен, присутан при рођењу и доживотан. Појављује се у један до три одсто случајева код опште популације, а родитељи са аутистичним цртама чешће и у већем броју добијају децу која имају исте проблеме.

Већи део истраживања око аутизма је рађен на мушкарцима, јер се дуго веровало да је то искључиво мушка болест. Касније се испоставило да и женске особе имају аутизам, а потребно је да жена има много тежи облик аутизма да би добила дијагнозу. Најновија истраживања указују на то да је однос мушкараца и жена са аутизмом око два према један. Девојчице и жене биолошки поседују боље социјалне капацитете, и због тога је код њих теже препознати типичне аутистичне симптоме. Код жена није ретко да се годинама лече од анорексије, депресије и анксиозности, и да се касније, када су терапије безуспешне, испостави да се ради о аутизму или неком другом неуропсихијатријском обољењу.

– У научним истраживањима, аутизам се често назива поремећајем аутистичног спектра. Разлог је тај што не постоји један аутизам, једна хомогена дијагноза. Има стотине разлога због чега се аутизам развије, као што има стотине различитих врста аутизма. То што их ставља под једну дијагнозу јесте симптоматологија. Мој ментор на докторским студијама, Кристофер Гилберг, један од водећих истражитеља аутизма у свету, често говори да „има исто толико различитих аутизама колико има аутистичара”. Најблажа врста аутизма је високо функционални аутизам, или Аспергеров синдром, јер особа поседује нормалан и често висок ниво опште интелигенције – наглашава др Шаровић.

Постоје бројни експерименти који показују да деца код које се касније развије аутизам већ на рођењу слабије препознају лица, мање комуницирају и брбљају, више се интересују за објекте него за људе. Неки експерименти су чак показали да су ови проблеми присутни већ у току трудноће. Особе са аутизмом између осталог имају сметње у перцепцији, често су преосетљиви. Мождане вијуге им нису оптимално повезане и то доводи до проблема са ефикасном и коректном функцијом можданих ћелија што се испољава на различите начине код сваког аутистичара зависно од тога колико је сваки део захваћен.

– Ригидност се може испољити тако што дете сваки дан мора да има исту јутарњу рутину, или тако што мора да зна дан или два унапред шта ће се у току дана догодити, па нема простора за изненађења. Дете може да ређа играчке у ред или да врти једну исту играчку сатима. Касније се то може испољити као специфично интензивно интересовање, на пример, дете које обожава аутомобиле, проводи већи део слободног времена читајући и учећи о њима и знајући све о разним моделима и годинама производње… Дефицити у социјалној интеракцији постоје на пример код мале деце када не реагују на дозивање свог имена, не траже помоћ или пажњу родитеља, не показују прстом или не гледају када им се покаже нешто интересантно, и често касно проговоре. Када одрасте, може да се догоди да особа не уме да разуме сарказам, не препознаје намере других људи, не зна како да се понаша у друштву или тумачи то што други кажу буквално – појашњава др Шаровић.

Лечење је са једне стране искључиво симптоматолошко, тако што се на пример анксиозност и депресија лече психотерапијом или лековима. Са друге стране постоје разне терапеутске интервенције које побољшају квалитет живота и опште функционисање особа са аутизмом. Због тога је битно рано успоставити дијагнозу. На пример, тренинг у социјалним вештинама се показао као добра интервенција која касније повећава шансу да пацијент добије и задржи посао или партнера.

– Тренутно сам на докторским студијама из области дечије психијатрије и водим пројекат око неурорадиолошког испитивања аутизма помоћу магнетне резонанце и једној од најсавременијих метода за снимање мождане активности – магнетоенцефалографији (МЕГ). Мој други ментор, Нусхин Хађикани, доцент на Харвард универзитету, обавља студију на људима коју ћемо у Гетеборгу ускоро поновити и објективно верификовати помоћу МЕГ. Ако се покаже да је ефекат сличан оном у пацовима, омогућило би се великом броју пацијената да контролише аутистичне симптоме фармаколошким путем, што би било нешто сасвим ново и врло добродошло у овој области – закључио је др Шаровић.

Типично је да аутистичари једу само једну врсту храну, било то због укуса или консистенције. Често им сметају разни звукови, а до проблема долази када има више различитих звукова у околини. Ово очигледно представља један од већих проблема у школи. Њима сатима могу да сметају благи звукови, на пример вентилатор који зуји, дуго након што су друге особе заборавиле на њих.

Аутор: Данијела Давидов-Кесар, Политика

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here