Деца не би требало никога да забављају осим својих родитеља!

Поделите:

Индустрија забаве, данас, је толико постала немилосрдна, да не бира средства да дође до циља. У Старом Риму су гладијатори били одрасли људи. Тако би било и у овом веку да се није нашла огромна хрпа неких тамо “ревносних родитеља”.

У 21. веку огромног технолошког просперитета и буђења људске свести са једне стране, дошло такође и до тешке деградације у сфери медија и друштвеног живота. Скандалозни ријалити програми, који одишу примитивизмом и крајње болном глупошћу, оковали су свет лудачким системом вредности. Јасно је, постоје они, и њих је пуно, који се томе одупиру и отворено се буне, међутим и даље огромна подршка у виду гледаности стиже од стране народа. У реалити програму едукативно је то, што деца која прате овај програм, захваљујући експлицитним сценама секса и обнаженим телима на малим екранима, у врло раном узрасту могу да савладају анатомију људског тела. И то је заиста позитивно. Парола “водите љубав а не рат”, у преводу, немојте да будете сексуално фрустрирани, од огромне је важности за ову планету.

Добро је и то што младе девојке неће бити разочаране. Kада заврше са растом и физичким развојем, знаће да величина груди нема никакве везе са њиховим генетским потенцијалом, већ да се попрсје купује код чика доктора. Ето деци мање разлога за бригу.

И све би то било у савршеном реду и супер, да није оних који индустрију забаве виде једнодимензионално. Kао шансу да неко прикаже свој неприкосновени таленат, и без обзира на своје године, анимира милионе људи. Овде се ради о родитељима, који бескрупулозно пријављују своју децу, да иду и забављају оне далеко “маторије ” од себе. Људе уморне од посла и свакодневних обавеза. Шаљу децу своју да буду фрустрирана, како би се радни и докони народ ослободио фрустрација. родитељи без скрупула, деца без избора. Или још гора лаж о дечијем избору. Представља се често како деца пусте жеље гаје да се појаве пред камерама. Одушевљени су идејом да им неко “суди”. Имају већ четири године, крајње је време.

Деца међу лавовима званим адвертајзинг. Својом невиношћу продају пропагандни простор. Намучени људи испред малих екрана их гледају и диве им се како су слатки, навијају, соколе малог Перу, Јову и Орхана. Орхан је прави јунак -ако се сећате.

Али чека их награда. Kаријера. Kад ће, ако неће сад са осам година. Треба имати у свом ЦВ факултет и радно искуство у исто време. Земан – што би рекли Турци. Ако не прођу аудицију и кругове пакла, пардон такмичења – директ клинце у поправни дом. Треба да науче лекцију и схвате где су погрешили. Зашто је њихов таленат инфериоран у односу на зведу који се зове Перица, и изгарао је на сцени. Одушевио се њиме жири, међу којима седе људи који ни у лудилу не би довели своју децу да се такмиче. Али су плаћени да суде другој деци. Дивно. Само напред.
Ваљда ће неко од деце “губитника” из тих паклених канџи реалитy-ја, који превазиђу бар једног од својих родитеља, једног дана написати и предложити закон о забрани учествовања деце у индустрији забаве!

А своје родитеље, драга деца не само да могу и “треба” да забављају, него могу и “о јаду да их забављају!”

Милица Добријевић
pasarella.rs

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here