Мудрост наших предака: Како се бира место за кућу

Поделите:

Пре него што одаберете плац на којем желите да изградите своју кућу, важно је да проверите да ли да ли је живот на њему пожељан или не. То није све, потребно је да изведете и одређене ритуале и то од копања темеља до постављања црепа.

Мирно стадо

Бирајући место за нову кућу, будући власници настојали су да уоче повољне и неповољне знаке, које им упућују оностране силе. Веровали су да су срећна места на којима могу да живе и животиње. Да би то установили, довијали су се како су знали. Понекад би на одабраном месту заградили овце и остављали их да преноће. Тамо где је стадо полегало и мирно спавало, по дубоко укорењеном веровању, било је погодно место за подизање новог дома.

Шта се крије испод камења

У Мачви и у Шумадији узели би четири камена и ставили их на места где би требало да буду четири кућна угла. Наредног дана би завирили испод њих. Ако би под сваким каменом пронашли животињу или инсекта, сматрали су место срећним и отпочињали би зидање. Уколико не би ништа нашли, преместили би камење. Поступак би понављали све док се не би појавио повољан знак, а ако га не би било, одустајали би од градње на том земљишту.

Жртва за темељ куће

Зидање куће било је праћено одговарајућим жртвама. Како су грађевински радови одмицали, жртве су приношене прво на темељу, потом на прагу, на огњишту, на крову. Најраспрострањеније је жртвовање на темељу куће. Претпоставља се да су тиме градитељи хтели да умилостиве бића чију су наклоност испитивали и приликом избора места. Обично су клали јагње, овна или петла и његовом крвљу прскали темеље, а у неким крајевима узиђивали су животињску главу.

Четири овна на четири угла

У Црној Гори жртвовали би четири овна на четири угла. Данас се, уместо животиње, у темељ чешће узиђује флаша с вином, житом или новцем. Иако се у песми Зидање Скадра на Бојани помињу и људске жртве, људи су жртвовани само симболично. Жртва се сводила на узиђивање сенке која се сматрала еквивалентном душе. Зато су се сељаци чували да им сенка не падне на темељ. Уместо неке животиње, данас се у темељ уграђују флаша с вином, жито или новац. На месту предвиђеном за градњу људи би остављали чашу или флашу пуну вина, ракије, пшенице или брашна. Понегде су је стављали на земљу, негде закопавали или је обесили о пободен штап. Сутрадан би долазили да виде шта се догодило. Ако би све остало недирнуто, место се сматрало погодним. Уколико би нешто недостајало, претпостављали су да је оно халовито и да ту не треба зидати.

Мерење сенке

Мајке су посебно морале да пазе децу да не приђу близу док се копа темељ. А мајстори су прибављали жртву тако што би измерили нечију сенку свиленим концем, па би конац узидали у темељ. Тај човек би, по веровању, ускоро умро, а његова душа би преузимала бригу о новој кући, поставши кућни дух таласон.

Извор: Lisa.rs (Припремио: Ненад Благојевић)

Поделите:

1 коментар

  1. Tužno je da objavljujete tekst pun priče o sujeverju i predrasudama – i te kako se znalo i tada i o ekpoziciji, podzemnim vodama, zemljištu i njegovoj nosivost, stabilnosti, na neki način i eroziji, blizini puta i izvora. Ne mnogo, ali ipak ima dosta literature o tome – od Branislava Kojića, Zorana Petrovića, Aleksandra Deroka… Ali valjda je lakše prepisati nešto iz Lize.rs

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here