Турбо фолк на свом врхунцу, кроз велика врата у државне институције

Поделите:

Мислећа већина би се сложила да су још они стари преноси из народне скупштине раних деведесетих претеча данашњих ријалити програма. Међутим оно чему сведочимо и јесмо савременици, отишло је светлосну годину далеко од простог батинања у парламенту. Мало ко је пре више од две деценије помислио да ствари могу ескалирати у ово што сада живимо. Турбо фолк одавно није више само музика. Он је постао маинстреам култура. Та култура која је постала не само одржива, већ и има свој драстичан раст и експанзију, нарочито у последњој деценији.

Данас се питају они, који су до јуче испод шатора по вашарима, масним рукама од прасећег печења покушавали да додирну певаљке по грудима. Ни мање ни више, него такви, па још уз пазарене дипломе на пијаци тзв факултета, бесрамно баљезгајући ортодоксне глупости по националним фреквенцијама, одређују судбину између осталих и нашој деци.

Тешко је оценити који је то тачно тренутак почетка овог ужасавајућег феномена. Kада су задригли преузели примат, али сигурна сам, да већ неко дуже време траје тај интензивни стид изазван код иоле нормалних људи, кад неко од тих “генијалаца” проговори.

И кад се можда почне назирати амбис тог бљутавог суноврата, ето турбофолка у најсвежијој трансцеденцији. Наиме, водитељка тј. “дама са рецепције” из виле Парова изводи метафизички скок у МСП. Жена, “заједљиви би рекли троглава”, просто није могла да сакрије од јавности своје усхићење добијања инструкција о свом будућем радном месту. Обавестила је Србију да ће се њен део вођења Парова од сада одвијати иза затворених врата у улици Kнеза Милоша у Београду. Није она прва домаћица овог типа у јавним институцијама. Но, ово је свакако било једно од натранспарентнијих бесрамних понижења народа, у смислу довођења кадра на високе државне функције.
И тако, док Бетовен гостује по вашарима у централној Србији, ови с прасећим печењем преселили у Немањину.

Бетовен и јесте крив. Да смо сви лепо на време престали да слушамо ту јерес од класичне музике, до сада би већ нека старлета била премијерка. Не знам шта се више чека. Док се групишу ваљда у довољном броју, па прво да образују министарство за силиконска питања. Онда даље до преузимања комплетне владе. Једва чекамо. Једино што ће бити тешко за коју од њих гласати? Да ли за ону са највише пластичних операција или са најмање мозга? Да ли ће политичке партије добијати имена по реномираним клиникама за пластичну хирургију? Можда је ипак најтеже питање, ко ће пребројати те силне гласачке листиће, којих има сигурно више од неколико. Међутим, не смемо бити мрачни песимисти у овом времену које обећава. Само силикон Србију спашава!

Милица Добријевић

pasarella.rs

Поделите:

5 Коментари

  1. Чек, чек ..? Кад су то ЗАДРИГЛИ преузели примат? Па зар није у комунизму било малте-не срамота бити школован, једини са школом били Инж.Душан Чкребић (не знам чега) и министар Бакоња (школовао се код своје госпође)?

    И ко се родио у граду писао је у биографији да је из сиромашне радничке породице. Наш идејни пастир пост-74-Србије имао је уписан Мед.факултет и Вукову награду – да сад не објашњавам за шта.. Његов пулен Ивица – дипломирао на вечерњем универзитету. Директори водећих привредних гиганта били мајстор-бравари, као и почивши нам Вођа..

    Дајте узмите нешто за јачање меморије, изгледа да вам треба!

    • Mи смо наше докторате одбранили на Козари и на робији у Сремској Митровици.
      У Сремској Митровици у затвору смо потписали и „Споразум комуниста и Усташа о уништењу Српства“

  2. je nastao iz pokusaja da se rok zvuk poveze sa nasim melosom (Ju-grupa, SMAK, Azra…), da bi sa Bijelim dugmetom dobio svoj definitivni oblik.Dakle on je proizasao iz titoistickog corbulljaka socijalizma i koka kole, Mirka i Slavka i Ramba, sangajki i starki.Na kraju su nestali i narodna muzika i rok, turbo folk se sveo na diskoteke i dijasporu, a vladaju Riri, JLo i Crap recitatori.

  3. pa Karleuša,Dara Bubamara su autentična umetnička harmonija karakteristična za Balkan.
    autrorica ovog texta zaboravlja da čovek ne gleda ono što mu para uveta već sluša ono što želi da vidi..
    dakle unutarnja čula rukovode svakog čoveka u potrazi za zadovoljstvom..
    nekom je lep i konj lipicaner samo zbog raskošne grive mada u svojem konjskom životu nikad nije pobedio ni na jednom konjskom hipodromu..
    ne mora nešto biti korisno da bi bilo omiljeno mogu i potpuno beskorisne stvari biti popularne ako naravno ima volje za to….
    a ako ima volje lako je naći načina upotrebiti to..
    što rekla Angela Merkel,ništa nije za baciti.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here