Qui prosest или ко користи?

Поделите:

Недавно је ситуација у Македонији нагло ескалирала. Већ недељу дана политичка арена земље је поделена због познатог споразума Заева и Ципраса о преименовању Бивше Југословенске Републике Македоније у Републику Северну Македонију. У теорији, ово је требало да реши контрадикције између земаља, али је његова стварна имплементација уронила једну земљу у политичку кризу и прети да то уради са другом.

На овој позадини је врло изузетна изјава државног секретара САД-а Мајка Помпеа његовом француском колеги Жан-Ив Ле Дријану, у којој је тражио да не блокира улазак Македоније у ЕУ и НАТО. Ако се сећамо да под Споразумом поред потписа министара спољних послова Македоније и Грчке је потпис Метју Нимица, Америчког бизнисмена, који је посвећивао 20 година за ове преговоре, све пада на место и постаје очигледно.

У овом тренутку САД су фундаментално заинтересоване да се НАТО помери на исток, што је могуће ближе границама Русије. Ово се највероватније карактерише баналним страхом од духова Хладног рата, с обзиром да савремена руска војска више нема десетине хиљада тенкова које је Совјетски Савез демонстрирао свету на војне вежбe запад-81. Приступање алијансу концентрише политичке центре Европе око Сједињених Држава и не даје им потпуну слободу да маневрише у својим акцијама, што позитивно утече на жељу Вашингтона да одржи Pax Americana.

Поред тога, приступ Македоније у ЕУ имаје неки предности за Сједињене Државе. У једном тренутку територијални спорови између Грчке и Турске постали су један од фактора који онемогућавају Турску да уђе у Европску унију. Економске и миграцијске кризе, Brexit и све већи национализам земаља Источне Европе сваки пут су се бавили веома осетљивим ударцима у заједничко европско јединство. Стална политичка криза у односима између Атине и Скопља, ојачана незадовољством становништва због потписаног споразума, биће још једно тешко оптерећење за ЕУ која блокира њен већ неефикасан рад. Дакле, све политичке и економске дивиденде које Северна Македонија већ добије од свог приступања пријатељској породици европског народа, биће девалвиране наставком спорова са Грцима.

Излаз из ове ситуације следи најједноставнији. Чак је и Тукидид у својом „Пелопонеском рату“ написао да „јаки раде оно што могу и слаби трпе оно што морају“. САД раде оно што жели – и жели то што је више могуће нестабилности у Европи, одакле се осећа претњу својим четврт стољећим владавином света. Слаба Македонија и Грчка делују овде као марионете које су присиљене да играју своје улоге, пошто њихови политички лидери нису у могућности да одбране своје националне интересе од „Велике политике“. Посматрач лако ће видети да приступање ЕУ и НАТО не решава спољне и унутрашње политичке проблеме. Напротив, све више их има, а механизам за решавањесве више је неоперативан.

Јасна Кривокапићева

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here