Радио Ехо Москве: Смрт душманима

Поделите:

Противно свом обичају муњевитог штанцовања законских аката, Дума је тек из трећег покушаја коначно усвојила закон о антисанкционим мерама, као одговор на санкције које су против Русије увеле САД и још неке непријатељске земље. Јер наравно, усвајање оваквог закона руској власти прави велике главобоље. Kада некоме уводиш санкције, макар се оне звале и контрасанкције, то значи да некоме нешто испоручујеш. А проблем наших „думаца“ је у томе што западу од Русије ништа не треба, осим нешто мало борових облица, нафте и гаса. А да забрани извоз природних горива она никако не сме. Русија би након само пар месеци примењивања оваквих мера просто изумрла. И зато се пошло провереном стазом, путем који је већ опробан законом Диме Јаковљева. То је онај чувени „људождерски“ закон којим се странцима забрањује да усвајају руску децу с инвалидитетом. Тада је први пут био испробан принцип бомбардовања Вороњежа који се укратко своди на следеће: кад већ немамо могућности да убијамо њихове – убијаћемо своје. И тако су „убице својих“ напунили горивом своје авионе, снабдели их одговарајућом муницијом и поново узлетели „пут Вороњежа“.

Ова контрасанкциона казнена мисија је на самом почетку обећавала велики број жртава. Сећате ли се првог предлога закона који је Думи поднет на усвајање? Почасно место на списку контрамера заузимала је забрана увоза лекова са запада. Односно, несрећним „Вороњежанима“ је предложено да рак лече кором храста и тинктуром глога. Али „убице“ су се потом присетиле да је код нас само Путин бесмртан, а да је за све остале, кад већ нечим морају да се лече, боље да то ипак не буде глог. Тако се десило да је током думске процедуре тачка о лековима са тог списка исчезла. Узгред, епизода о лековима који нестају са списка забрана врло сликовито дефинише сво лажљиво лицемерје наших законодаваца. У финалној верзији овог документа се не помиње ниједна конкретна привредна делатност на коју ће будуће забране увоза бити примењиване. На пример, у том закону нема увозних грађевинских материјала неопходних за изградњу луксузних корупционашких вила. У том закону нећете наћи ни забрану увоза лирџетова за потребе елите или резервних делова за тобоже руску председничку лимузину у којој се приликом свог последњег крунисања наш самодржац возио оних 500 метара од једне зграде у Kремљу до друге. У сваком случају, „Вороњежу“ се мора омогућити куповина Kартијеових брилијаната – све док су они нужни Потањину, Ролс-Ројсових аутомобила – док их треба Абрамович или још пар Фабержеових јаја – толико неопходних Усманову. Наравно, никада није касно да се на списку ипак појаве ови производи широке потрошње. Укратко, влада Медведева може (ако хоће) да забрани увоз било ког производа или сировине који потичу из нама „непријатељских земаља“.

Ова неодређеност нам јасно показује како функционише кремаљска мангупарија. Након западних санкција уведених против Русије, они су се забринуто почешали по глави и интензивно размишљали о томе шта бисмо ми њима могли да забранимо. Рекло би се, проблем је прост да простији не може бити. Списак непријатељских земаља је ту, на столу. Пођимо редом по списку и забранимо увоз свега што наши душмани производе. Али, испоставило се да то није нимало лак посао. Ти душмани нас снабдевају свим оним чега код нас нема. Чак су и онај недавно изграђен, јамачно руски мост за Kрим изградили Холанђани, и то коришћењем нимало руског грађевинског материјала. Kраће, њихова казнена мисија се свела на следеће питање: како да ишта забранимо кад нам све треба? И онда су смислили генијално решење. На сва звона је саопштено да закон постоји, али да се ништа неће забрањивати. У том саопштењу је рестриктивно зазвучало само то да Русија неће вршити услуге организацијама које се налазе под контролом влада „непријатељских земаља“. Али будући да нико на западу није заплако, још увек се не зна које су то организације и шта је то што њима од Русије треба.

И на крају, има ли неке користи од овог закона?

Наравно да има. Тај закон ће наша ТВ пропаганда месецима славити као још једну победу Русије над њеним душманима.

Штета што душмани то никада неће сазнати.

Матвеј Ганапољски, Радио Эхо Москвы, 22.05.2018.

Превод с руског Хаим Морено

Пешчаник

Поделите:

3 Коментари

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here