Шта после гериле: Kолумбија на прекретници

Поделите:

Упркос томе што је више од педесет година доживљавала герилско крвопролиће, повезано са трговином наркотицима – што би у свакој другој латиноамеричкој нацији изазвало државни удар и дугогодишњу војну диктатуру – Kолумбија и даље функционише као демократија, уз слободу штампе, слободне изборе и мање-више независне судије

Нико никада није умео да ми објасни зашто Kолумбијци говоре најбољи шпански у целој Латинској Америци. Притом не мислим на образовану елиту већ на обичне мушкарце и жене код којих је приметна елоквентност и прецизност изражавања, као и богатство вокабулара. Чињеница је да је Kолумбија имала значајне граматичаре и лингвисте од XИX века до данас, те познавање нашег језика и начин његове употребе сигурно одавно представља основу њиховог школског програма.

Друга изванредна и изненађујућа ствар у вези са том земљом, која упркос томе што је више од педесет година доживљавала герилско крвопролиће, повезано са трговином наркотицима – што би у свакој другој латиноамеричкој нацији изазвало државни удар и дугогодишњу војну диктатуру – јесте то што она и даље функционише као демократија, уз слободу штампе, слободне изборе и мање-више независне судије. Kада су председник Хуан Мануел Сантос и Револуционарне оружане снаге Kолумбије (ФАРЦ) започели мировне преговоре, цео свет се обрадовао томе, а још више се радовао када су, након дугих преговора, обе стране постигле споразум који је изгледао као да ће окончати тај бесконачни рат.

Стога сам – баш као и цео свет – доживео огромно изненађење када су, на референдуму који је требало да потврди тај споразум, колумбијски гласачи недвосмислено одбацили ту идеју, дајући за право онима који су, попут бившег председника Алвара Урибеа, били против тога, сматрајући да је влада начинила превише уступака Револуционарним оружаним снагама Kолумбије, нарочито када је реч о злочинима, отмицама и мучењима својих жртава.

Управо сам провео неколико дана у Kолумбији, где ће 27. маја бити одржани избори, и ти мировни споразуми ових дана су жариште расправа. Био сам запањен малициозношћу којом су председника Сантоса нападали противници тих споразума, оптужујући га да је пристао на превише уступака према тој бездушној герили, која се финансира од трговине дрогом и која је широм земље оставила за собом на десетине хиљада породица жртава. А те критике по свој прилици имају упориште у већинском делу јавног мњења. Само један пример може предочити колики је обим тих критика: Умберто де ла Kаље, који је био главни преговарач у име владе, а сада је кандидат за председника Либералне странке, у анкетама има смешан проценат, који осцилира између три и четири одсто потенцијалних гласова. За разлику од њега, Иван Дуке, кандидат Демократског центра, Урибеове партије, чија је потпредседница бивша конзервативка Марта Лусија Рамирес, у анкетама има десет бодова више од свог најближег противника, левичара Густава Петра, бившег градоначелника Боготе.

 

недељник

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here