Čovek koji je doživeo i napisao Rajsku lestvicu

Podelite:

Nedelja Svetog Jovana Lestvičnika. Zašto njega usred posta Crkva stavlja kao najsvetiju ikonu da bi svi gledali u njega? Jovan Lestvičnik. Ko je on? Čovek koji je doživeo i napisao Rajsku lestvicu. Doživeo uzlaženje čoveka iz pakla do Neba u Raj. On doživeo lestvicu od zemlje do Neba, lestvicu koja se proteže od dna pakla čovekova do vrha Raja. Doživeo i napisao. Vrlo obrazovan, vrlo učen. Vodio je dušu svoju putevima Hristovim, vodio je svu od pakla do Raja, vodio svu od đavola do Boga, vodio je svu od greha do bezgrešnosti. I sve to nam bogomudro opisao šta doživljava čovek boreći se sa svakim đavolom iza greha.

Kroz greh đavo ratuje sa tobom i sa mnom, brate i sestro. Kroz svaki greh on ratuje sa tobom. Ne varaj sebe, ne misli da je neka manja i slabija sila koja te napada. Ne! On te napada! Makar to bila rđava pomisao, samo pomisao, znaj, on juriša na tebe. Pomisao o gordosti, o pohoti, o srebroljublju, eto bezbroj njih, sa svih strana lete na tebe. A ti, šta si ti? Rajska lestvica. Kako si, oče Jovane, mogao podići tu Rajsku lestvicu između zemlje i Neba? Zar je đavoli ne posekoše, ne prekinuše, zar je ne slomiše? Ne …[2] Takav post njegov, oganj do ognja, plamen do plamena, požar do požara. Koji će to đavo izdržati? Svi bezobzirce beže, svi demoni beže od njegove slavne i božanske molitve, svi đavoli beže od njegovog posta, svi demoni beže od njegove ognjene i plamene vere.
Rajska lestvica – šta je to? To su svete vrline, svete evanđeljske vrline: smirenost, vera, post, krotost, trpljenje, blagost, dobrota, milosrđe, istinoljublje, hristoljublje, hristoispovedništvo, stradanja za Gospoda Hrista. Eto i još mnogo drugih svetih vrlina novozavetnih. Svaka zapovest Gospoda Hrista, to je vrlina, braćo. Tvoriš li je, činiš li je, na primer Njegovu zapovest o postu, tvoriš li je, činiš li je? Post je sveta vrlina, stepenica na lestvici od zemlje do Neba. Post, slavni post, čak i cela lestvica od zemlje do Neba. Svaka vrlina je mali raj, svaka vrlina gaji dušu, oblaženi je, nizvodi u dušu tvoju božanske nebeske miline. Svaka vrlina, zlatna i dijamantska stepenica u lestvici tvoga spasenja, koja se proteže između zemlje i Neba, proteže između tvog pakla i tvog Raja. Svaka vrlina…
Zato nijedna od njih nije nikada sama. Vera u Gospoda Hrista nije nikada sama. Ona govori kroz molitvu, ona govori kroz post, ona govori kroz milosrđe, ona govori kroz smirenost, ona govori kroz stradanje za bližnjeg. Ne samo govori, nego svaka vrlina živi drugom vrlinom. Vera živi molitvom, molitva živi postom, post se hrani molitvom, post se hrani ljubavlju, ljubav se hrani milosrđem, sažaljenjem. Tako svaka vrlina živi drugom. I kada se jedna nastani u tvojoj duši, sve će za njom doći, sve će se postepeno razvijati sa njom i ići iz nje i kroz nju. I tako ćeš ti osladiti[3] dušom svojom, lestvicom Rajskom koja se proteže od zemlje do Neba, između tebe i Raja, između tvog pakla i tvog Raja, između tvog đavola i tvog Boga.
Da, Rajska lestvica zavisi od tebe. Postim li sa strahovanjem, sa pobožnošću, sa plačem, sa suzama, a posle prekinem sa tim, gle, ja sam počeo praviti lestvicu od zemlje ka Nebu i sam sam je upropastio i slomio. Ti, ti često postiš, ti se uzdržavaš od svake telesne hrane. Crkva propisuje …[4] Ali gle, ti dopuštaš da se u duši tvojoj u toku posta nastani greh, da seju po tvojoj duši razne nečiste pomisli, želje. Tvoje je da ih odbijaš od sebe odmah molitvom, plačem, čitanjem, ma kojim podvigom. Ali, ako ti budeš postio telesno, a duhovno hranio svoju dušu neki grehom, ili tajnom strašću, gle, ti stepenice i lestvice posta koje počinješ dizati od zemlje ka Nebu, sam rušiš, sam upropašćuješ.
Post traži milosrđe, smirenje, krotost. Sve su to neimari (graditelji), to je jedno – zajednica neimarska. Tu zajednicu predvodi molitva. Ona je taj glavni majstor, taj glavni arhitekt, glavni inženjer našeg duhovnog života i naših duhovnih htenja i naše lestvice koju mi gradimo između zemlje i Neba. Molitva na prvom mestu. Kad se molitva nastani u srcu tvom i ono plamti i bukti stalnom čežnjom ka Gospodu, stalno Njega ima u vidu, stalno Ga oseća, onda molitvom uvodi u dušu tvoju sve ostale svete vrline. Onda inženjer ima odlične majstore, brzo i brzo izgrađuje te čarobne lestvice koje se protežu od zemlje ka Nebu, lestvice tvog postepenog uzlaženja ka Bogu, ka Njegovom savršenstvu. Kad imaš silu, jaku molitvu, onda ti nikakav post neće biti težak, onda ti nikakva ljubav neće biti nemoguća, sveta evanđeljska ljubav.
Molitva osvećuje sve u tebi, svaki tvoj podvig, svaku tvoju misao, svako tvoje osećanje, svako tvoje raspoloženje. Molitva – božanska sila koju nam je Gospod dao da mi osvećujamo sve ono što je nesveto u nama ljudima u našoj duši. Kada molitva radi u tebi, onda radi i milosrđe prema ljudima. Molitva te sjedinjuje sa Gospodom Svemilostivim, a On uliva u srce sažaljenje prema čoveku, prema grešniku, prema bratu koji je nemoćan i slab kao i ti, koji pada kao i ti, ali koji se može dići kao i ti. Ali mu treba tvoja pomoć, tvoja bratska pomoć, tvoja molitvena pomoć, tvoja crkvena pomoć. Ti, ti ćeš onda nesumnjivo izgraditi lestvicu svoju, lestvicu od svog pakla do svog Raja i sigurnim srcem uzlaziti njome sa stepenice na stepenicu, iz vrline u vrlinu, i tako dosegnuti vrh lestvice, Nebo, iskrcati se na Nebo, iskrcati se na Nebeski Raj.
Sve je gotovo za tebe i za mene: devet blaženstava, devet svetih vrlina evanđeljskih, to je Evanđelje posta, Evanđelje Svetog Jovana Lestvičnika. Vrlina braćo, velika vrlina. Teške podvige posta, molitve, smirenja Gospod objavio za blaženstvo. Blaženi siromašni duhom, jer je njihovo Carstvo Nebesko[5]. Time počinje Spasitelj svoju čuvenu nauku na Gori, nauku o blaženstvima, nauku o svetim vrlinama. Smiriti se pred Gospodom… Čovek koji misli o sebi da je veličina, da je sjaj, da svi treba da gledaju u njega ili da ga cene, poštuju, obožavaju, i on treba da se skrši, da se slomi. Taj vavilon koji je on sebi sazidao, vavilon hule na Boga, treba sam on da sruši. Kako? Da smiri sebe pred Gospodom Hristom, pred čovekom, pred ljudima, pred rodom ljudskim, pred Crkvom Hristovom, da slomi sebe i da objavi da je on ništa. Sa Apostolom Pavlom zajedno da jauče i kuka: Gospode, ja sam najgrešniji, najveći grešnik od svih.[6]
To je prvo osećanje hrišćansko, to je početak naše vere, to je početak naše vrline, to je početak našeg penjanja ka Nebu, to je temelj naše lestvice. Gospode, ja sam ništa, Ti si sve! Ja ništa, Ti sve. Um moj ništa prema Umu Tvom, duh moj ništa prema Duhu Tvom, srce moje, znanje moje, o ništa, ništa, prema Znanju Tvom Gospode! Ja, ja nula, nula… iza nje bezbroj drugih nula. To sam ja pred Tobom, Gospode.
Smirenje – to je prva sveta vrlina, prva vrlina hrišćanska. Od nje sve počinje. Bez nje se ne može dalje i sa njom idu druge svete vrline. Vrlina ljubavi, vrlina posta, vrlina krotosti, vrlina blagosti, vrlina čistote srca, vrlina mirotvorstva, i sve ostale svete vrline, sve to zida i gradi i pravi tebi nebesku lestvicu. To je samo Evanđelje Jovana Lestvičnika. I on je hrišćanin, veliki hrišćanin, savršen hrišćanin, da se ja i ti ugledamo na njega kao na svetu ikonu savršenstva i da idemo za njom i da podržavamo nju gledajući njega. Tako svaka vrlina moja i tvoja, mali raj za tebe i mene, a sve vrline skupa, eto Rajske lestvice tvoje i moje, od našeg pakla do Nebeskog Raja.
Ali, hrišćaninu u ovome svetu, koji gradi moju i tvoju lestvicu spasenja između zemlje i Neba, uvek preti opasnost od nečistih sila, od nečistih sila. Nečiste sile, ko su? Gresi, gresi naši, strasti naše. Iza svake od njih po đavo, po demon.
Danas, evo Svetog Evanđelja o nesrećnom ocu, koji privodi besomučnog sina Spasitelju da ga isceli od nečistog duha[7]. Tako silan i strašan nečisti duh mladiću raznosi njegov unutrašnji duhovni život[8]. Jadni otac, čuo za Isusa iz Nazareta, velikog Učitelja i Čudotvorca, vodi svog sina k Njemu.
Nailazi na Svete Apostole, on moli Apostole, čuo je da vaskrsavaju mrtve, mrtve vaskrsavaju, očišćuju od svakoga greha, isceljuju od svake bolesti, on ih moli i preklinje: „Eto mog nesretnog deteta, iscelite ga, aman, od nečistoga duha“. Ali oni ne mogaše ništa učiniti[9]. Kakav sram spopade Svete Apostole, kakav stid pred narodom! Ne, nema više sile čudotvorne u njima, nema više. Šta se to desilo, šta su to oni krivi? I dovede sina, đavo ga baci na pod. Učenici ne mogaše da ga iscele, ne mogaše. Ali, što možeš Ti, pomozi. To maloverje kao da vređa Spasitelja, i On kao da je nemilosrdan, veli: Dokle ću vas trpeti rode neverni i pokvareni? Dokle ću biti sa vama, rode neverni?[10] Dovedoše mladića. Spasitelj naredi duhu nečistome: Mi te teramo da izađeš iz njega![11] A Duh ga nečisti baca pred ljudima tu da svi vide, stade ga kršti i lomiti, i on penu baca, skoro da umre[12]. Gotovo je… Tada Gospod pruži ruku Svoju… Nasta tajac, tajac od čuđenja. Učenici i posramljeni i obradovani. Posramljeni zato što je to njihov učitelj učinio, učinio veliko čudo isceljenja. Jedva su čekali Sveti Učenici da budu nasamo i da ga upitaju: „Zašto mi to ne mogasmo učiniti?“ Gospod reče: „Ovaj sv rod izgoni samo molitvom i postom.“[13]
Time je Gospod skratio celo Evanđelje. Da doživite ovako veliko čudo vama je potrebna neprekidna molitva i veliki pred Bogom post, post duha i tela. Misli da budu čiste, duša da bude čista, savršena, srce da bude čisto, i onda nečista sila neće moći opstajati u vama, niti se boriti sa vama. Tako se otkriva tajna Svetog Evanđelja kako možemo svaku nečistu silu oterati od sebe, i najstrašniju nečistu silu, sve demone, satanu sa svima njegovim srodnim đavolima u paklu. Sve ih oterati molitvom i postom.
Eto naše sile, eto naše svesile, eto naše svemoći. „Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moći daje“[14] – objavljuje Sveti Apostol Pavle. I današnje Evanđelje kazuje to. Sam Spasitelj veli: „Sve je moguće onome koji veruje.“[15] Sve je moguće onome koji veruje! To je prava vera. Da veruješ u nemoguće, da će Gospod učiniti to po velikoj milosti Svojoj za smirenje tvoje. Reci Gospodu: Gospode, ništa nemam. Nemoćan sam i slab, sav slab, sav nemoćan. A Ti, Ti sve imaš! Ti sve možeš. Verujem, pomozi mome neverju. Kao što je jauknuo nesrećni otac: „Verujem, Gospode! pomozi mome neverju“.[16]
Na svaku našu vrlinu, braćo, svetu vrlinu, napada po porok, po strast. Na tvoje smirenje, znaj, napadaće gordost. Gle, pa ti činiš to, pa to, pa što se ti toliko ponižavaš. I ako ti budeš nehatan i nemaran, i ako budeš poverovao duhu gordosti, demonu gordosti, o, on će tvoj temelj iskopati ispod tebe i ti ćeš se slomiti i srušiti. Ili, ti postiš sveti evanđeljski post. On na tebe napada raznim mamcima, predstavlja, ti u umu lepa jela, ukusna pića, i ti baš to ne smeš. Ajde malo da okusim… Malo po malo, ode tvoj sveti post, ode tvoja sveta vrlina. I tako na svaku tvoju vrlinu: na ljubav napada mržnja, na milosrđe tvoje napada nemilostivost; neosetljivost, grubost, gnevljivost, netrpeljivost; sve to pokušava da ruši u tebi tvoj sveti post, tvoju molitvu, tvoje svete vrline. I ako se ne budeš branio sve će to srušiti lestvicu tvoju Rajsku. Kako svete vrline podižu Rajsku lestvicu između Neba i zemlje, tako i gresi naši prave lestvicu ka paklu. Svaki greh. Ako su gresi u tvojoj duši, pazi! Ako ti držiš mržnju u duši svojoj dan-dva, tri, pedeset dana, obrati pažnju u kakav će se pakao pretvoriti tvoja duša. Ili držiš gnev, srebroljublje, pohotu… I ti, šta radiš? Ti ustvari sam sebi spremaš lestvicu u pakao.
Sveti Oci uče o osam glavnih svetih vrlina, i osam glavnih strasti. Lek protiv gordosti kao strasti je tvoje smirenje; protiv pohote stoji celomudrije, celomudrije[17], čednost; protiv srebroljublja stoji ljubav prema Bogu i preziranje svih zemaljskih stvari. To mi, kao što Crkva sveta uči, mi svi znamo iz iskustva, gradeći lestvicu Rajsku u sebi. Isto tako znamo, i Sveti Jovan Lestvičnik nas uči, živeći u gresima i strastima, mi ustvari sami sebi gradimo lestvicu svoju koja nas spušta i survava u pakao.
Ali Blagi Gospod daje nam divan primer: usred posta, eto ljega Svetog Jovana veličanstvenog, divnog, svetog; sav blista od svetih evanđeljskih vrlina, gledamo ga kako uzlazi hitro i mudro uz lestvicu Rajsku, koju je postavio između zemlje i Neba. On to daje nama hrišćanima primer kao učitelj, kao Sveti vođ, od pakla do Raja, od đavola do Boga, od zemlje do Neba. Eto nam učitelja u ljudskom obliku, čudotvorca duhovnog, velikog podvižnika. Pokazuje nam sobom kako čovek može zaraditi[18] svaki svoj pakao, i kako može polomiti crne mračne lestvice koje vode u pakao. Ljudsko biće može izgraditi sebi Rajsku lestvicu od zemlje u Nebo.
Neka nam milostivi i veliki Sveti otac Jovan Lestvičnik, bude Sveti vođ kroz ovaj Veliki post; Sveti vođ kroz svaku vrlinu, molitvu, milosrđe i sve ostale evanđeljske vrline; da svaki od nas gradi svoju Rajsku lestvicu za vreme ovoga posta, da stignemo u Sveto Vaskrsenje Hristovo, u to savršenstvo svih savršenstava, u radost svih radosti, i (uz) nosimo dušu svoju u rajske miline.
Zato, braćo moja i sestre, neka nam svaki dan i posle Uskrsa bude dan kojim ćemo ići za velikim Svetim duhovnim vođom Jovanom Lestvičnikom; da nas on vodi i rukovodi u našim borbama sa svima gresima našim u sticanju svetih vrlina; da pomoću njegovom mi izgradimo svoju lestvicu i da idući za njim i mi dostignemo Nebesko Carstvo i Raj, gde plamte sve miline nebeske, sve radosti večne; da tamo zajedno sa njim slavimo Cara svih tih milina, Večnoga Cara Nebeskoga Carstva, Gospoda Hrista, Kome neka je čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

1965. godine u manastiru Ćelije


Pravoslavie.ru

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here