ЦРКВЕ БРВНАРЕ У СРБИЈИ: 5 Културних споменика од непроцењиве вредности

Поделите:

Иако постоје записи да су цркве брвнаре подизане још у средњем веку за време владавине Немањића, ниједна до данас није сачувана. Тек касије, за време владавине Турака на овим просторима, обнавља се грађење цркава брвнара.
Цркве од дрвета често су биле подизане у селима, на скровитим местима, у густој шуми. Дрвне грађе је углавном било свуда, а изградња црквице од дрвета није изискивала посебну вештину, јер је била веома слична кући за становање које су тада биле грађене од дрвета.

Исто тако цркве -брванаре су се за кратко време лако могле, у случају потребе, преместити са једног на друго скровитије место.

У време Карађорђа, вође Пвог српског устанка, између 1800. и 1813. године, углавном су обнављане старије цркаве- брвнаре, али су у мањем броју подизане и нове. Након слома Првог српског устанка поново су паљене и рушене. Међутим, после великог успеха Другог српског устанка, за време владавине кнеза Милоша Обреновића од 1815. до 1839. године, у значајној мери започела је обнова и изградња ових цркава. У том периоду подигнуто и обновљено више од 70 храмова од дрвета. После прве владавине кнеза Милоша градња цркава- брвнара јењава, а примат преузимају зидане грађевине.

У Србији је данас сачувано око 50 цркава- брвнара.

У краљевачкој општини их има шест, а сачувале су се и околини Пожеге, Косјерића у западној Србији, али и у околини Смедерава и у Тимочком крају.

1.У Горобиљу код Пожеге 1705. године изграђена је најмања црква од дрвета посвећана рођењу Светог Јована Крститеља.

grobilje

Према предању, у ове крајеве је дошао један број Срба који су пошли за патријархом Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Новодосељено становништво затекло је овде пуст крај, без цркве. Предање каже да је локални спахија дозволио изградњу дрвене цркве у густој шуми, у горњем делу села, али да „не буде већа од обора“.

Према још једном предању ова црква је првобитно је била саграђена у засеоку Слатина, одакле су је Горобиљци, када су сазнали да се Турци спремају да је запале, једне ноћи тајно раскопали и пренели у оближњи заселак Почеча.

Цркву су Турци спалили у периоду између 1788. и 1804. године, а обновљена је 1810. године, да би је Турци поново спалили, после слома Првог устанка. Поново је обновљена 1820. и још једном 1936. године.

2.Црква брвнара у Такову такође спада међу најстарије и најпознатије цркве брвнаре у Србији. У њој су се, на празник Цвети, 1815. године, након што је Милош Обреновић подигао устанак, причестили окупљени устаници и заклели на верност књазу.

takovo

Црква у Такову је подигнута 1795. године, на месту старије грађевине из 1724. године. Цркву су саградили мајстори из Осата, из Источне Босне. Они су израдили и богату декорацију цркве која је посебно упечатљива на вратима, на довратним и на надвратним гредама, где се на орнаментици виде утицаји исламске уметности .

3.Једна од најстаријих у таковском крају је црква брвнара у селу Лозњу. Према једином, до сада познатом извору, саграђена је око 1733. године, у периоду аустријске владавине на овом простору. До данас је сачуван само горњи део часне трпезе кога је на камени стуб 1887. године “на старом црквеном месту на свом имању” подигао мештанин из Лозња Илија Божовић.

lozonje

Народно предање такође каже да је црква у Лозњу била једна од највећих и најлепших од свих цркава тог типа. Детаљан опис цркве са подацима о предметима њеној унутрашњости дао је и српски историчар и публициста Димитрије Руварац.

4. Манастир Покајница у Старом селу, надомак Велике Плане изграђен је 1818. године. Њен ктитор је био кнез смедеревске нахије Вујица Вулићевић. Он је цркву, по предању, сазидао у знак покајања што је учествовао у убиству свога кума Карађорђа Петровића, који се 1817. године вратио у Србију и био убијен у Радовањском лугу.

pokajnica

Ова црква је једна од већих цркава-брвнара, са основом у облику издуженог брода. Састоји се из трема, припрате, наоса и олтарског простора. Кров је стрм и покривен шиндром, двоја врата налазе се на западној и северној страни. У унутрашњости доминира дрвени иконостас из времена градње цркве, са иконама из различитог периода. Испред цркве је дрвени звоник, покривен шиндром, а на западној страни манастирски конак такође из времена градње цркве. Као вредно културно добро под заштиту државе стављена је 1948. године, а за културно добро од изузетног значаја проглашена је 1979. године.

5.Из смедеревског краја познате су црква Св. Петра и Павла у Лозовику подигнута око 1830/32 године и црква свете Тројице у Селевцу. Црква брвнара у Селевцу је још увек у функцији.У њој се врше богослужења за житеље тог села који немају другу цркву.

crkva brvnara

Глас Србије

Поделите:

2 Коментари

  1. Crkvu ne cine samo hramovi nego i ljudi: svestenici, episkopi i vernici. Zbog 500 godina turske i 50 godina komunisticke vladavine i progona, Srpska pravoslavna crkva je u krizi od koje se jos uvek nije oporavila i potreban joj je sveobuhvatni preporod. Pocevsi od vladika: ni jedan ne poseduje harizmu da bude u javnom zivotu, da odrzi besedu i da zainteresuje mlade narastaje. Svi su zarasli u neke brade ko cetnicke vojvode, jedino Grigorije lici na vladiku. Preko svestenika i vernika: crkve su nam poluprazna, mora da se stoji (ne razumem zasto smetaju klupe u crkvi) dosadne liturgije na crkvenoslovenskom bez zanimljivih beseda. SPC je narodna crkva, treba da koristi srpski jezik, da siri rec Hristovu i da bude s narodom, a ne da bude okostala struktura bez kontakta sa danasnjim vremenom.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here