Jeромонах Игнатиjе (Шестаков): БЛАГОДАТ – ИСТИНСКА ХРАНА ЗА ХРИШЋАНЕ

Поделите:

У име Оца и Сина и Светог Духа!

На крају прве недеље Великог поста, а прве суботе, прослављамо спомен на једног од војника Христових, који су пострадали за име Господње и који су до краја исповедали веру у свом срцу, проливши крв мученичку и утврдивши истинску веру. Црква данас на посебан начин прославља мученика војника Теодора Тирона; ова субота чак носи назив „Тодорова“.

Спомен се обележава у сећање на догађај, из времена када је један од римских императора, Јулијан Отступник, дошао на власт после оних благочестивих владара, који су у империји усвојили хришћанство. Он је, пак, одступио од Христа и почео да гони хришћане, само не онако отворено, као што су то чинили пре њега, већ много лукавије. Како је знао да се хришћани посебно моле и посте прве недеље поста, припремајући се да приме Тело и Крв Христову, натерао је власти у једном граду да сакупе сву храну са пијаца и осталих места где се продавала, како би је заменили храном оскрнављеном крвљу жртвених животиња. На тај начин би се хришћани невољно оскрнавили од нечисте идолске жртве. Међутим, епископу града се јавио мученик Теодор Тирон упозоривши га да хришћани не чине то. Такав покварени план императора и управитеља града био је откривен и није уродио плодом.

Мученик Тирон је предложио епископу да хришћани једу кољиво, кувану пшеницу. Стога се традиција спремања кољива на овај дан усталила у Цркви, као сећање на чудесни догађај.

Теодор Тирон се још за живота прославио тиме, што је имао посебну ревност према Богу и мржњу према идолима и идолском служењу. Као војник и хришћанин у императорској војсци, није пристао да се приклони идолима. Ушао је у идолски храм и разрушио га: жртвеник и све идолске „светиње“ је разбио. Због овог беше бачен у тамницу и мучен, након чега је мученички скончао.

Храна и пиће имају велики значај у животу човека. Не само физичка храна и пиће, него још више духовна. Ђаво, покушавајући да саблазни хришћане и да их натера на покорно служење, поступа врло лукаво и покварено. Он покушава кроз храну да овлада нама; кроз информацију покушава да подметне оскрнављену крв идолског служења; трује све у нашој околини. Често, не примећујући то и не схватајући шта се догађа, прихватамо идолске богове — уживање, гордост, блуд. Све ово као да обузима целу нашу душу. Страдамо од тог скрнављења и од оних лажи и отрова, који се стално уливају у наш живот и нашу душу.

Зато нас је Света Црква на посебан начин припремала и дала нам ове благословене дане за очишћење душе кроз трежњење, молитву и пост, да би опипљива благодат Божија почела да делује у нама, и да бисмо увидели и научили да разликујемо истинску храну од скверног ђаволског отрова греха који води у погибију.

Многи почетком поста долазе у цркву под дејством Божанске благодати, и то могу приметити свештеници на исповести. Долази много људи који нису нашли времена и снаге да буду у цркви и другим данима. И види се како Господ на посебан начин посећује њихова срца. Ови људи долазе и траже исцељење и ослобођење од власти ђавола.

Они интуитивно осећају, где се налази њихово спасење, где су решења њихових најпростијих животних проблема, али још увек не могу у потпуности да схвате, и нису проживели животним искуством шта значи истинска храна за човека и његову бесмртну душу.

Божанска благодат је истинска храна и пиће за нас. Ако се лишавамо ове хране, све остало што добијамо у овом свету неће имати никаквог смисла. Само ће нас одводити све даље и даље од спасења, од Христа и општења са Богом.

Божанска благодат исцељује све, и све испуњава смислом, храни, оживотворује све у нашем животу. Спознаја овога, на посебан начин допире и до оних хришћана за које се чини да су већ много година у цркви. Зарад тога је и дат пост. Управо због тога, да бисмо се узнели, узрасли, да бисмо постали јачи, ближи Христу, и да бисмо се сјединили са Божанском благодаћу.

Такав је данас посебан дан, празник духовне победе. Заједно са мучеником Теодором Тироном прослављамо победу над идолима.

Ипак, важно је да се не опуштамо и да не заборављамо, да је ово само почетак борбе, почетак пута. Да пазимо да после прве недеље Великог поста, како то обично бива, не уследи пад и страшан пораз. Не би ваљало да много уживамо у овој победи и слепо живимо од старе славе, већ треба да чувамо у свом срцу благодат, да је носимо у овај свет и да будно бдимо, како ђаво не би могао да се приближи и оскрнави наше душе.

Амин.

Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
pravoslavie.ru
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here