Лекција о скромности, патријарха Павла

Поделите:

О скромности блаженопочившег патријарха српског господина Павла забележене су многе приче. Остављене су нам у аманет као лекције о томе како се постаје узвишен и поштован приземношћу, одрицањем и поштењем. У свештеничким круговима дуго ће се препричавати како је патријарх Павле имао лепе ципеле – лаке, удобне и беспрекорно сјајне. Патријарх је свуда ишао пешке, кад није могао, користио је аутобус и увек је био у истим ципелама.
“Јесте”, осмехивао се патријарх Павле када су га питали за ципеле. “Удобне су, могу у њима дуго да пешачим.”
“Где сте их купили?”
“Ех, купио!” рекао и одмахнуо руком као да је ставио тачку на разговор.

Те ципеле су некад биле женске чизме, а патријарх их је нашао, бачене, близу куће његове сестре. Загледао их, превртао, видео да су старе и очуване. После неколико дана у својој малој радионици начинио је себи добре ципеле. Патријарх Павле је био веома цењен због своје скромности и мудрости. Није му било испод части да шије или да поправља прозоре. Сећање на овог необичног, благог човека, који је био истовремено и интелектуалац и занатлија, остало је живо и осам година након његове смрти. Док су многи куповали луксузне аутомобиле, он је свуда ишао пешке или јавним градским превозом. И то у ципелама које је сам правио, али и поправљао.

Обућарском занату научио човек који је поправљао ципеле у близини Патријаршије, а неки кажу да је занат “пенџетирања ђона” научио у манастирима. Једног дана је видео возача испред патријаршије како мења гуму и затражио да му позајми парче од гуме коју је човек намеравао да баци. Од те гуме је изрезао калуп и тако закрпио своје ципеле.

Опанак

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here