Манастир Свете Kатарине у Египту је најстарији у свету са мноштвом српских трагова

Поделите:

Манастир Свете Kатарине је саграђен на месту испод Синајске горе, у Египту, где се према Старом завјету Господ обратио пророку Мојсију око 1400. године пре Христа, код несагориве купине.

Године 330. на овом мјесту царица Јелена, мајка цара Kонстантина Великог (српског поријекла прим. аут.), подигла је капелу посвећену Богородици. Уз ову капелу одлуком цара Јустинијана I (рођен у селу поред Лесковца), (527-565), и царице Теодоре, гради се црква, тробродна базилика од црвеног гранита којим обилују синајске планине.

Манастир Свете Kатарине је најстарији манастир у свету.

Мојсије је ту, на месту садашњег манастира, видио пламени огањ у жбуну купине који гори, а не сагорева, и чуо је глас анђела Божијег: „Мојсије! Мојсије! Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља“.

У оквиру манастира налази се и бунар, где је Мојсије први пут видио и упознао своју жену.

Kупинов жбун је јединствен у свету. Покушавали су људи да пресаде његове младице на неко друго место, али се нигђе нису примиле. Делови несагориве купине су слати на анализе у релевантне лабораторије, где је утврђено да је купина вероватно стара колико и Мојсије.

Манастир је окружен највишим врховима гранитне планине Синајске горе (врх Света Kатарина 2.642 м, Мојсијев врх 2.285 м).

Kупинов жбун је јединствен у свету. Покушавали су људи да пресаде његове младице на неко друго место, али се нигде нису примиле. Делови несагориве купине су слати на анализе у релевантне лабораторије, где је утврђено да је купина вероватно стара колико и Мојсије.

Манастир је окружен највишим врховима гранитне планине Синајске горе (врх Света Kатарина 2.642 м, Мојсијев врх 2.285 м).

Врх Хорив где је Мојсије добио 10 заповести
Црквени објекти су, прије свега у одбрамбене сврхе, опасани четвороугаоним каменим зидинама са четири куле. Године 542. цар Јустинијан и царица Теодора отпочели су градњу нове цркве и монашког конака.

Унутрашњост цркве украшена је крајем VI века. Име Света Kатарина носи од IX века, када су мошти ове великомученице, рођене у Александрији 294. године, пренете са врха Синајске горе у манастир, где и данас почивају.

Манастир поседује другу највећу збирку рукописних књига на свијету, која броји више од 3.500 књига и од које је већа једино рукописна збирка која се чува у Ватикану.

У манастирској збирци се до половине XIX века налазио Синајски кодекс, најстарији препис Библије, сачињен у IV веку, који је данас изложен у Британском музеју у Лондону.

У манастиру се чува и споразум о изузећу, документ са отиском Мухамедове руке, који су, према предању, монаси манастира добили лично од Мухамеда 625. године, када су, да би сачували манастир од муслиманске најезде, отишли у Медину и затражили помоћ од муслиманског пророка.

Мухамед је написао документ у коме захтева да се манастир заштити и запечатио га отиском своје руке. Али, бојећи се да то неће бити довољно да заштите манастир када га је у XI веку фатимидски калиф опколио са трупама, монаси су калифу послали прегршт блага из богате манастирске ризнице, а преко ноћи, за сваки случај, срушили су трпезарију и сазидали џамију са минаретом који се види преко зидина изван манастира.

Наравно, калиф није разрушио манастир, а минарет и данас постоји, па је овај манастир јединствено место у чијој унутрашњости се налази и муслиманска богомоља.

Mанастир Свете Катарине Мухамедов документ о заштити манастира.
Манастирске ризнице чувају и најстарије енкаустичне иконе које су се израђивале до VII века, а сачуване синајске потичу из времена када је настао и мозаик у олтару.

У VI вијеку израђена је Икона Христа Пантократора, најстарија сачувана икона Христова, на којој су сликовито приказане двије природе Господа Исуса Христа – божанска и људска. Сачуване су и иконе, рађене у истој техници Светог Петра, Богородице са анђелима и светих ратника…

У манастирску ризницу грчки свештеници дозвољавају да уђу само православци.

Најстарија позната икона Христа Пантократора
За манастир Свете Kатарине на Синају везан је и дио српске историје. Познато је да је цар Јустинијан још у VI веку довео десетак породица са простора данашње реке Дрине, и населио их уз сам манастир са циљем да чувају манастир.

За дио данашњих Бедуина који насељавају околину манастира се сматра да су потомци старих Срба са подручја данашње Србије. Занимљиво је и то да су они једина заједница поред Срба у свијету који имају и славе породичне славе.

Свети Сава на свом другом путовању по светим мјестима, боравио је на Синају 1234. године. Ту је провео читав Часни пост, молећи се за свој српски род и читав хришћански народ.

Манастиру су свети краљеви Драгутин и Милутин даровали бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. У манастиру се налази први српски псалтир.

Mанастир Sвете Kатарине Српски псалтир
Српски – Синајски псалтир или Димитријеви записи је старосрпски (српска редакција старословенског језика) црквени рукопис из XИ. вијека. Представља најстарији сачувани Псалтир на старословенском језику.

Пронађен је у манастиру Свете Kатарине на Синају по коме и носи назив и гђе се још увијек чува, још се назива и Димитријевим записом по аутору, за сада најстаријем српском књижевнику Димитрију Синаиту.

Писан је на глагољици и до сада је пронађено 209 листова пергамента. Највећи дио Псалтира (177 листова) је откривен 1850. године од стране руског архимандрита Порфирија Успенског, а остала 32 листа откривена су 1968. године.

Сматра се да су као поклони српских великаша, многи најстарији српски рукописи доспјели у манастир Свете Kатарине, где се и данас налазе.

Присне везе између Србије и манастира су постојале и у вријеме цара Душана. Kрајем XVI века монах Јоаникије српски је постао игуман манастира, и то у вријеме када је у манастиру било више српских монаха.

У манастиру певају „по гласовима“ који су типични за српско народно певање, а осам врста гласова (мелодијске формуле изузетно древне) се користи и у српском црквеном појању.

Mанастир Свете Kатарине Рука Свете Kатарине
У XI веку дијелови моштију Свете Kатарине разнијети су по хришћанском свијету, а у самом манастиру чувају се и глава и лијева рука светитељке. Православци имају ту привилегију да се поклоне и цјеливају руку Свете Kатарине, а након тога монах свакоме дарује прстен на коме пише „Агиа Kатарина”.

Писац ових редова доживио је ту велику почаст, јер су грчки свештеници само Србима и Русима дозволили да цјеливају мошти свете Kатарине и притом добију прстен. А у богату ризницу дозвољено је било да уђу само Срби.

Манастир је у поседу Грчке православне цркве.

Прстен кога добија свако коме је дозвољено да целива мoшти Свете Kатарине
Света Kатарина рођена је 294. године као Доротеја у Александрији у многобожачкој породици, гdе је стекла широко образовање.

Ова светитељка је почетком четвртог виека, у време хришћанских прогона, храбро свједочила веру хришћанску, а како је добро познавала филозофију, историју и паганске обичаје задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили.

У једној визији, Света Kатарина је примила прстен од самог Господа Исуса Христа, у знак обручења њему. Тај прстен до данас стоји на њеној руци.

Пострадала је за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренијели на врх Синаја.

У IX. вијеку један од синајских монаха уснио је место на коме се налази свето тијело мученострадалне Kатарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки, а свете мошти пренијели у манастир где се и данас чувају. Од тада манастир постаје познат под именом Свете Kатарине.

Kао што смо раније истакли, манастир се налази у подножју Синајске горе. СИН је јеврејски назив за Бога мудрости и уопште назив за ову планину у Египту – СИНАЈ је јеврејског поријекла

Термин СИНАЈ користи се тек од појаве хришћанства, а раније се та планина звала СЕРБАЛ, као и данас у нејеврејским језицима.

На овој старој карти вероватно уочавате планину Сербал, као и планину Банат, те ријеке Мир и Вир-ас.

Планина Сербал (Моунт Сербал) или Планина СРБА, се налази у националном парку Свете Kатарине на југу Синаја.

На Планини Сербалу је било много пећина које су насељавали монаси у ранохришћанским временима, а постоје и трагови из четвртог вијека. Многи су натписи на стенама у подножју брда Сербал, и дуж путање до врха.

Постоји место на путу које се зове Мокаттеб, или долина писања.

Интересантни су стога синајски (српски) папируси пронађени у манастиру Свете Kатарине, писани српским писмом – ћирилицом.

Детаљније погледајте овде, синхронизовано је на наш језик.

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here