Мати Харитина игуманија Пећке патријаршије: Митровчани су руда која нас штити у сваком погледу

Поделите:

 

У манастиру Пећка патријаршија, крај Пећке Бистрице, на улазу у Руговску клисуру, око 25 монахиња чини сестринство ове српске светиње. Мати Харитина, намесница манастира, која је у њему око 60 година, каже у разговору за Радио Косовска Митровица, да је претходних година више људи долазило, али да је у последњем периоду то доста проређено

“Сад су почели мало, школе, странци и биће их према најавама више током године. Многи су се били организовали, али због најаве могућег тероризма на Косову, одустали су.“, каже Мати. Када је у питању безбедност сестринства и манастира, наводи да су у односу на ранији период доста заштићени, те да им чак некад и Албанци раде неке послове.

“Премда и они не смеју, поједини који би хтели, али не смеју од појединих својих да сарађују са нама. Ми желимо да ипак са свима имамо добре односе. И раније смо их имали. Имали смо чак и пријатеље ту у Пећи и надамо се да ће то мало више да крене и почне да функционише како треба.“, наводи Мати Харитина. У Пећи данас живи само једна стара бака од 90 година и Мати Харитина која не крије своју разочараност тиме и жал, јер су Пећанци, како каже, све продали.

“То је жалосно, да вам кажем, ја мислим да нема никог више. Једна стара баба и нико више. Све су продали. Ту смо јако разочарани што продају све. Разумели смо да је првих дана било тешко, и да је требало нешто да продају и да се сналазе, али последњих дана и година продају све малтене, више нема ни земље ни станова и продају све у бесцење. Ту се не може очекивати никакав повратак.“, а на питање зашто људи не верују у свој повратак и не желе да се врате, Мати Харитина сматра да су у градовима Србије у којима су сада можда боље примљени, те добили посао, чак и пре самих мештана тих градова. Мати каже да им је најближе село Гораждевац, али да нажалост, због сталних притисака и крађа, и они продају своју имовину, наводећи да имају много проблема, трпе нападе од Албанаца, који им обијају куће, штале и краду све што могу да однесу.

“Људи су застрашени, поједини су продали баш у средини села, тако да они више нису слободни из тих разлога. Масовно се и они селе.“, каже она, додајући како је за 60 година, колико је у манастиру, последњи рат на Косову и Метохији био најтежи који памти, као и када је изгорео манастирски конак 1981.

“Остали смо без игде ичега, али није била оваква ситуација. Тад су се на нас сажалили и Албанци су нам помогли, и Срби и сви.“, наводи Мати,  а највећу захвалност, како она каже, дугују војницима италијанског КФОР-а.

“Њима ми никад не можемо да се захвалимо. Помогли су нам у свему и свачему. Ако је требало лечење, ако је требало хране, слава да се слави, са њима смо славили и Божић и Васкрс и све. И заиста, увек можемо да им будемо захвални.“, каже она, додајући да је последњих година све више присутна помоћ Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије која их финансијски помаже.

“Тако да се сналазимо за наше потребе. Купили су нам и пољопривредне машине које ми можемо да користимо. Имали смо проблема са водом и сада смо добили помоћ да дођемо до воде која је откривена. Људи раде и надамо се, ако Бог да, да је и добијемо.“, захвалила се Мати свим добронамерним људима који помажу.

“Наравно, уз све те подршке ми можемо и да останемо. Посебно уз подршку ове светиње.Митровчани много помажу Пећку патријаршију и сестринство. Где год да се појавимо, ми не можемо да се одужимо том нашем народу. И они су једина руда која нас штити у сваком погледу. “, напомиње Мати, објашњавајући да је Пећ до 1999.године насељавало 30 одсто Срба.

“Сви се чуде да је Пећ тако одсељен. Ми остајемо овде и нека не буде нико, Патријаршија ће бити. Била је пре нас и после нас ће бити. И после мене и других. Патријаршија је вечна, да тако кажем. Да није било ове светиње, сигурно не бисмо могли да пребродимо све то, ми се уздамо у Пећку Богородицу, чудотворну, која заиста чини чуда. Такође, од српских архиепископа и патријарха који су подизали ову светињу, који су овде сахрањени и који су свој живот посветили цркви. Па и ми нека гинемо овде ако треба, ми остајемо ту.“, одлучно тврди она, додајући како је народ посебно везан за Пећку Богородицу јер је много чуда учинила, болести излечила, даровала исцелење у невољи.

“Разни људи који су били у невољи и који су добили исцелења након читања молитве од стране свештеника или су се сами молили. Чак и Муслимани и Албанци налазили су исцелење код ње. Она је у турско време била ношена кроз град Пећ, ношена по кућама, преноћавала, где се читало свеноћно бденије где би она одседала. Тако да овај народ има велику заштиту од ње. Она има јако много дарова, које смо морали да скинемо да је неко не би киднаповао, да тако кажем. То су све људи донели из благодарности и захвалности. Они који су добили исцелење и помоћ.“, објашњава Мати и додаје како сматра да је данас мало вере у Срба, као и да мисли да су некада старији људи били мало више верујући него што су данас и да је радује што има данас омладине која се вратила цркви.

Радио Косовска Митровица

 

 

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here