Немачки медији данас посвећују пажњу самиту лидера земаља Западног Балкана у Трсту, који се одржава у оквиру Берлинске иницијативе, с тим да неки аутори идеју о економској унији виде као рађање нове Југославије, у којој би Београд имао доминантну улогу какву је имао и у старој, преноси Дојче веле
– На Западном Балкану националне елите ризикују крхки мир како би скренуле пажњу са неуспеха сопствених влада – пише за Франкфуртер алгемајне цајтунг, како се наводи, гостујући аутор Нилс Анен, портпарол за спољнополитичка питања посланичког клуба СПД у Бундестагу и додаје:
– На самиту о Западном Балкану, Европска унија мора одлучно да реагује на ту неодговорну политику. Немачка и ЕУ морају да се јаче ангажују и да недвосмислено ставе до знања: преговори о приступу морају бити вођени озбиљно, ЕУ-перспектива земаља Западног Балкана остаје, али о регионалном помирењу и принципима правне државе као предусловима за то – нема дискусије.
Према његовим речима, преноси Дојче веле, Западни Балкан се вратио на политички дневни ред.
– Но овај пут Европу узнемирују унутрашњеполитичке вести из региона: међусобне провокације између Србије и Косова, великоалбанска реторика косовских политичара или насилан упад у парламент припадника поражене владе у Македонији – неке то подсећа на насилне деведесете године. Али, та историјска паралела је варка: нове напетости су настале не због етничких сукоба, већ зато што националне елите хоће да учврсте своју власт и омету демократске реформе – навео је он.
Протеклих месеци, подсећа Нилс Ален, водећи политичари на Балкану су свесно доприносили тровању климе у државама и између њих.
– Очигледно је: националистичке емоције би требало да им обезбеде подршку и помогну да се изгубе из вида лоши биланси влада. То је неприхватљива, то је лоша стратегија. Реални проблеми Западног Балкана су у другим областима: илегална трговина оружјем, организовани криминал, ендемска корупција и екстремна незапосленост младих и егзодус младих и добро образованих – навео је.
ЕУ на актуелне догађаје у региону не би смела да одговори ублажавањем услова за приступ, сматра он.
– Такав геополитички попуст би уништио кредибилитет ЕУ и она би из руку испустила средства притиска на владе на Западном Балкану. Владе на Балкану морају да прихвате да канон вредности ЕУ, поштовање демократских институција, права опозиције и слобода штампе нису ствари које могу да се доводе у питање- ЕУ мора да избрши недвосмислен притисак на те земље да спроведу реформе, а с друге стране да јасно ставе до знања да те реформе нису никаква услуга Европи, већ су у њиховом интересу – сматра Ален.
Дневник Велт под насловом „Зашто Брисел хоће да створи нову Југославију“ пише да је та идеја рођена на Балкану, те ју је формулисао српски председник Александар Вучић, а коју је, како се наводи, ЕУ „брзо и захвално почела да разматра“.
– На Балкану више земаља хоће у ЕУ – али Унија је у својој дубокој кризи забављена другим стварима. Тако би царинска унија могла бити добар инструмент да се добије на времену. ЕУ не мора да прима нове чланове, али може да сачува свој утицај на Балкану – где се конкурентске силе боре за утицај – сматра аутор.
Подсећа се да комесар за проширење ЕУ Јоханес Хан стално наглашава да је циљ – приступ ЕУ.
– Од њега потиче формула: позитивна међусобна зависност земаља Западног Балкана могла би да допринесе да се свеприсутне етничке трзавице у региону ублаже. То би у основи било поновно рођење старе Југославије, само у виду царинске и транспортне уније. Наравно, без Хрватске и Словеније, које већ припадају ЕУ. Али зато са Албанијом. Србија, Босна и Херцеговина, Косово, Црна Гора, Македонија – била би то унија сиромашнијих земаља-наследница Југославије – наводи Велт и додаје да је лако разумети зашто би то Београду могло да се свиди.
– Србија би у тој слици била тежиште којем гравитира све остало – пише немачки дневник.
Као што је, како се наводи, Београд доминирао у старој Југославији, тако би био доминантан и у овој „Новојугославији“.
– Македонија више не би морала да страхује за своју егзистенцију. Напокон би била део већег савеза, уместо да је сама, окружена непријатељски настројеним суседима: Грчком, Албанијом, Бугарском, Србијом, које све мисле да Македонија није права држава и да делом припада заправо њима. И Босна би се као део такве Уније мање бојала могућности да се једног дана распадне – пише даље Велт.
Указује се да анкете показују да је распад Југославије нешто због чега се у свим републикама које су је наследиле – осим можда на Косову* – кају.
– Распад Југославије је донео вакуум у европској архитектури моћи, вакуум који до данас није попуњен. Као што је распад Хабзбуршког царства једном учинио Европу слабијом па је Хитлер искористио слабости новонасталих патуљастих држава, тако је и крај Југославије створио перманентан конфликт у срцу Европе, који никада није сасвим угашен – наводи немачки дневник.
Танјуг
