Џон Вајт: Поруке убиства Југославије

Поделите:

Иронија је у томе да Хитлер није успео да сломи Југославију, али Запад јесте пет деценија касније

Пресуда Кривичног суда за бившу Југославију бившем команданту босанских Срба Ратку Младићу подсећа нас на бруталан конфликт у коме су злочине чиниле све стране које су у њему учествовале, укључујући и Запад са 78-дневним NATO бомбардовањем у коме су побијене стотине цивила.

Као што је енглески нобеловац Харолд Пинтер описао: „NATO акција у Србији нема никакве везе са судбином косовских Албанаца; то је била још једна очигледна и брутална потврда америчке моћи“.

На основу свеобухватне демонизцације Срба, која је настала током и након сукоба који је резултовао разарањем и распадом СФРЈ, помислили бисте да су Срби били уједно и узрок конфликта и једина страна умешана у њега. Овакав начин приказивања оног што се сматра једном од најтрагичнијих епизода у историји Балкана је не само увредљиво за оне који су патили већ и за истину.

Уништење СФРЈ је био свеобухватан злочин, унутар кога мора бити разумеван и сваки други почињен током сукоба. Покушај да се овај шири злочин потисне и уместо тога фокусира на оне почињене у конфликту није случајан. Оно чиме се бавимо је западни империјализам црвених зуба и канџи и тиме како је у случају бивше Југославије Запад успео да искористи регресивне националистичке и етничке пукотине, које су дуго генератори кризе на Балкану, како би био постигнут циљ разарања последње социјалистичке земље у Европи након колапса Совјетског Савеза.

ПОЧЕТАК У ДУЖНИЧКОЈ КРИЗИ
Унутар Устава СФРЈ националне и етничке пукотине успешно су сублимиране у корист заједничког југословенског идентитета којим би грађани могли да се повежу и уједине како би створили мултиетничку и мултирелигијску државу, која је деценијама стајала као светионик социјалне и економске правде. У том смислу се показала успешном у послератном периоду.

Проблеми са којима се суочавала Југославија дошли су са дужничком кризом, која је гушила земљу 80-тих година. Под Титовим вођством Југославија је започела преамбициозан програм хиперинвестирања са циљем развоја својих сиромашнијих региона, раста животног стандарда и модернизације индустрије и инфраструктуре. Програм је реализован под покровитељством модела радничког самоуправљања, који је успостављен 50-тих како би се децентрализовало управљање индустријом све до фабричких хала, чиме се обичним радницима даје удео у управљању економијом у оквиру социјалистичког система који их подржава.

mladicmuralМеђутим, економска аутономија обезбеђена унутар самоуправљања укључивала је и могућност позајмљивања за инвестирање. Задуживање се у току 70-тих отело контроли, са обиљем јефтиних кредита и новца који се креће у економији и који је неумитно водио у хиперинфлацију. Резултат последица дужничке кризе била је економска рецесија, у одговору на коју су уопште и ресурсима богатији делови земље почели да се противе субвенционисању сиромашнијих региона. Овде видимо исти образац попут оног који долази из економске базе покрета за независност Каталоније од Шпаније.

Процес нараслих етничких тензија које су експлоатисале националистичке партије кулминирао је унилатералном декларацијом о независности Словеније 1990. године, на леђима референдума који је био противан Уставу СФРЈ. Хрватска је следила тај пример, а круцијално је да је Запад признао независност обе државе, чиме је испуњен услов за бруталан конфликт који је уследио, када је централна влада учинила оно што би свака влада суверене земље суочена са сецесионизмом и у намери да наметне своју вољу.

MIGHT IS RIGHT
Вратимо се на каталонску независност, где смо обавезни да направимо кратку дигресију како бисмо истакли двоструке стандарде Запада у свом признавању сецесије када је у питању бивша Југославија и одбијању њеног признања у случају Каталоније од Шпаније у садашње време. Смрад лицемерја осећа се кад узмете у обзир да постоји више доказа да Запад национални суверенитет поштује само онда када су у питању његови савезници или оне државе које су довољно снажне да се одупру његовим кршењима права у потрази за ширим стратешким и економским хегемонистичким циљевима. То је етос из последњих дана Римске империје о томе да „сила Бога не моли“ (might is right), готово идентичан оном који лежи у корену међународног поретка нашег времена, без обзира на испразну плиткоумност на високом нивоу која се неуморно продаје од Вашингтона и његових савезника кад се дође до тема демократије и људских права.

Списатељица и професорка политичких наука Сузан Вудворд пажљиво примећује: „Признавањем словеначке и хрватске независности Европска заједница (претходник ЕУ) не само да креира нове државе већ разбија постојећу – Југославију“.

Током Другог светског рата Хитлерова мржња према Србима надмашила је његову мржњу према Јеврејима. Британски историчар Ентони Бивор открива да је током рата фашистички диктатор „био решен да се освети српском становништву“. Југославија је требала да буде разбијена са деловима територије припојеним мађарским, бугарским и италијанским савезицима. Хрватска је под фашистичким режимом постала италијански протекторат, док је Немачка окупирала Србију.

hitlerprincipИронија је у томе да Хитлер можда није успео у свом циљу да сломи Југославију, али Запад јесте пет деценија касније.

Превео ИВАН РИСТИЋ

Спутњик, Стандард

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here