ИВО ГОЛДСТЕИН ПИШЕ БОЗАНИЋУ: „Зашто шутите, кардинале, о бискупима који поздрав “за Дом спремни”сматрају домољубним?“

Поделите:

Зашто шутите, кардинале … о повијесним неистинама и мржњи што се шире из Гласа Kонцила, о бискупима који поздрав “за Дом спремни”сматрају домољубним, о жупнику којега је обрадовала смрт мојега оца?

– Поштовани господине надбискупе, узорити кардинале!

Пошто сте у рујну 2009. посјетили логор Јасеновац, мој покојни отац Славко написао Вам је писмо те га је објавио у Јутарњем листу.

Он је тај Ваш чин поздравио, али одмах и зажалио што до споменика Kамени цвијет нисте дошли. Из Музеја сте заиста пошли према споменику и крипти, али сте стали на пола пута, разгледали сте макету логора, а затим се окренули и вратили. Пропустили сте изразити пијетет жртвама на мјесту гђе то треба учинити – над криптом под којом леже остаци погубљених.

Мој се отац запитао – зашто нисте отишли до краја. “Ваши су сурадници објашњавали да су Вас већ очекивали у Петрињи, да сте каснили већ готово пуни сат, да сте морали испустити нешто од предвиђених обавеза. Наравно, објашњење је крајње неумјесно. Ако се из протокола већ жељело нешто испустити, зар се баш ‘морало’ испустити оно битно, средишњи чин цијелог ходочашћа – долично поштовање невиним жртвама?” Оцијенио је да је оно што сте учинили “вриједан повијесни корак Kатоличке Цркве у Хрватској и Вас као њезина предводника” те Вам пожелио да, како сте дошли “само до пола једног племенитог пута”, тај пут “вриједно наставите”.

У рујну ове године, прије готово два мјесеца, умро је мој отац.

Реакције на његову смрт биле су страшне: наиме, жупник Хварске жупе дон Мили Пленковић објавио је на Фацебооку да га је “обрадовала вијест да је умро др. Славко Голдстеин. Драго ми је да је један мрзитељ Хрватске нестао с позорнице овог свијета. Ипак му од срца желим покој вјечни и да му Јахве буде милосрдан судац. Његово ће му милосрђе бити јако потребно обзиром на море лажи што их је (свјесно и намјерно) ширио под кринком знанственог ауторитета. Тим је лажима плански срамотио Хрватску и хрватски народ. Из Библије знамо да Јахве мрзи лаж”, поручио је дон Пленковић.

Дон Пленковић се убрзо испричао, али не нама, покојниковим ближњима, него Цркви и вјерницима. Искрено, овако ми је лакше јер, да се испричао нама, нетко наиван могао би помислити да је уистину зажалио и да се покајао.

На вијест о смрти мога оца интернетом се развила и разлила мржња као да је пукла канализацијска цијев: “Лазов и лицемјер цјели зивот се трудио да оцрни Хрвате и цјели хрватски народ кода смо сви били устасе”, “Један смрад мање”, “све је јасно, Хрватска је изгубила једнога великога непријатеља”, “Хвала драгом Богу једна дивна вјест.”, “Хајде!? Умро Пантелија!? Богу хвала! Био је шовинист (жидовски и орјунашки) и расист, а не човјек вриједан спомена.”, “пошаљите га у сарајево,хрватску никада није волио колико југославију,тита и комунизам. у сарајеву је све то ин ,а тамо је и рођен. замисли молим те да се покопа мрзитељ хрватске у независној држави хрватској. није кршћански ово што чиним,али све лажи и сво зло које је нанио мом народу су овиме,бар мрвицу компензиране ,боже опрости ми у име свих невиних убијених којима се овај лик исмијавао,величајући њихове крвнике.”, “будалас који је цијели зивот провео сиреци антихрватску пропаганду и лази по свијету о томе како су Хрвати били веци злоцинци цак и од њемацких нациста”, “Говнар стари триба је давно умрит”, “Један чифут мање!!!!”, “ТАЈ ШТО ЈЕ ОДАПЕО ЈЕ ЈУГОСЛАВЕНЦИНА ФУЈ СМЕЋЕ АНТИХРВАТСKО ЈЕБО ГА ТИТО”, само су неке од изјава (намјерно сам оставио све правописне и друге грешке, као и све типфелере и верзале).

Многи су коментатори били згрожени, многи су се људи, који су се представљали као истински вјерници, такођер згражали. Тих су ми дана на улици прилазили посве непознати људи и изражавали сућут те тврдили да су као Хрвати и католици запрепаштени исказаном мржњом. Истовремено, није се јавио нитко из црквене хијерархије. Била је то, како је један од коментатора истакнуо, “језива тишина”. Kако човјека из Цркве може и смије обрадовати нечија смрт?

Тада сам схватио, господине Бозанићу, да Вам морам писати ја! Да Вас у том писму морам упозорити на чињеницу да не само да у Јасеновцу, како Вам је зажелио мој отац, нисте отишли до краја него да сте се заједно с добрим дијелом Цркве вратили километрима натраг

 

Глобус

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here