Јелена Вукоичић: Пројекат „независна Војводина“ је доживео дебакл!

Поделите:

На данашњи дан, пре 99 година, Велика Народна Скупштина Војводине донела је одлуку о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, 70 година након формирања Српске Војводине. Као што је то случај и са другим српским земљама, разноразни непријатељи су и ову покушавали да нам отму и униште. ’Друг’ Тито је са својом комунистичком ’елитом’ 1974. године донео Устав који је од Војводине практично направио републику у републици, државу у држави, тиме отворивши пут за њену евентуалну сецесију. Његов прљави посао наставили су Американци, Британци и остали наши западни ’пријатељи’ финансирањем малигних невладиних организација и аутономашких политичких странака, након разбијања СФРЈ, све са циљем актуелизације, заправо непостојећег, такозваног ’војвођанског питања’. Уложили су милионе долара, деценије ’мукотрпног’ рада, али су на крају доживели дебакл. Већински српска, мирна и толерантна Војводина није се дала, није дозволила да њеним народом манипулишу осведочени непријатељи српства и Србије, али и суживота и мира. И, што је најважније, ова српска земља није посебна само по томе што одражава вековну тежњу српског народа да живи у једној држави и тако се одбрани од сталних покушаја затирања. Она је посебна по томе што представља живи пример српске толеранције, једне од главних особина нашег националног карактера, коју бројни непријатељи упорно покушавају да нам оспоре, представљајући нас као ’бруталне, агресивне балканске примитивце’ који ’не могу и не желе да живе са другима’ и имају некакву урођену ’склоност’ ка дискриминацији и прогањању Несрба. У Српској Војводини у време СФРЈ било је процентуално највише мешовитих бракова у оквиру Југославије. Људи су живели мирно и сложно, као што живе и данас, а то је велико богатство. Војвођанске мањине никада нису угрожавале српски карактер наше северне покрајине, а ни већински Срби никада нису угрожавали њих, и на то можемо да будемо поносни. Ми у свом националном карактеру имамо разних особина, и добрих и лоших. Не ваља нам то што смо прилично наивни, што брзо заборављамо и лако праштамо. Кроз историју смо више пута пружали руке ка онима који су само гледали како да нам их одсеку. То нас је и коштало милиона побијених цивила…жена, деце, стараца. Ваља нам то што не умемо да мрзимо и то нам је, верујем, једна од најпозитивнијих, ако не и најпозитивнија карактеристика. Мржња је токсична и малигна емоција, неупоредиво интензивнија и разорнија од било које друге. Она се увек окреће од објекта према коме се осећа ка ономе ко је осећа – увек му се враћа, било да је у питању појединац или нација. Нама се неће вратити зато што је – без обзира на све ружно, неправедно и нечовечно што нам се вековима дешавало, а дешава се и даље – ни према коме не осећамо.

Извор Фејсбук профил Јелене Вукоичић

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here