Професор Веселин Кљајић: Млади су презасићени вашаром таштине и владавином баналности

Поделите:

„И даље желим да знам. И да знам ко то зна. И кажем студентима да ћу се њима бавити онолико колико се они буду бавили собом. И неку зеру више… Они бирају да ли ће бити рибари људских душа или градитељи новинарског Вавилона. И увек ћете као и у животу срести и препознати: залутале, оне који се траже, уплашене, апатичне или како они кажу – ‘сморене’… Али и оне друге: талентоване, срчане, пробојне, жељне знања а поготово искуства…“, рекао је професор Кљајић са ФПН.
Разговор са професором др Веселином Кљајићем са катедре за новинарство Факултета политичких наука у Београду вођен је управо после протеста новинара, али и пре низа најављених активности, као и стављања црног флора на листове. Професор Кљајић, продекан за студије другог и трећег степена, ангажован на основним, мастер и докторским студијама на чак шест предмета, аутор више књига о новинарским жанровима, иза себе има изузетан број генерација формираних новинара. И зато је логично прво питање да ли губи наду кад погледа медијску сцену и све на шта, посебно млади новинари, морају да пристану, тј. је ли озбиљно забринут за професију.

„Јесам забринут, можда више него икад, али истовремено не губим наду, јер знам да су се кроз историју догађале и веће кризе и индустрије и професије, па су превазиђене. Тако ће бити и са овом. Јер пристајање и непристајање су лични чинови, вредносно одређени и они су питање дигнитета, личног поштовања“, каже професор Кљајић.

Невероватно је, опет, колико је новинарство у страшном стању, а колико је популарно код младих људи, што се види и при упису на ФПН, па и на мастер и докторске студије. Због чега је то важно студирати, Кљајић каже:

„По мом мишљењу, то указује бар на два позитивна момента. Први је да млади људи не губе наду и верују да су промене и у овој нашој медијској стварности могуће и неопходне, јер су многи (иако се то можда не види) презасићени вашаром таштине и владавином баналности, сервираним кроз медијски мени. Други моменат је чињеница да наш факултет и даље „производи“ најбољи новинарски кадар у земљи. Знам да звучи нескромно, али ми јесмо најреферентнија установа овог типа и у региону. Погледајте уназад скоро 50 година ко су (са часним изузецима који само потврђују правило) најкредибилнија имена српског новинарства, уредници, новинари, оснивачи… Углавном наши бивши студенти“.

Додаје и да „у Србији није проблем што су на насловним странама крв, секс и насиље, тако је свуда у свету али – у таблоидима! Проблем је што готово да немате другачије насловне стране, дакле немате понуду, избор, јер су се скоро сви таблоидизирали. Више или мање, не бринући претерано о ономе што се некада звало углед“.

На питање могу ли професори ишта да учине данас, када постоји тенденција да се њихов цео рад уруши под лажним докторатима и егзистенцијалним питањима, рекао је:

„Лажни докторати могу да уруше само оне институције које су их и произвеле, не цео универзитет и сваки појединачни факултет. То је стереотипизација која некад некоме одговара па се кад затреба користи“, рекао је професор Кљајић.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here