Трибина о Стамболићу и Милошевићу у Културном центру Новог Сада

Поделите:

Трибина је изазвала велико интересовање и дебату публике и предавача!

У препуном Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, у петак, 27. октобра 2017. године, одржана је трибина „Стамболић и Милошевић – две парадигме виђења српског питања“. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар. На почетку обраћања, Балабан је подсетио да је српско национално питање отворено почетком 19. века устанцима против Османлијског царства. Његова идејна основа тада је била ослоњена на српску средњовековну, светосавску идеју и српску средњовековну, Немањићку државу.

То ће се десити тек почетком 20. века, а нарочито са стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније државе Југославије. Српско национално питање је тада утопљено у југословенску идеју, што је само допринело његовом компликовању. Комунистичка владавина је код већине Срба продубила југословенску парадигму, док је „титоизам“ запечатио конструкцију југословенског „братства и јединства“, где су Срби и српска идеја обележени као реметилачки фактор и претња идејном, али и геополитичком устројству, не само Балкана, него и атлантистичког глобалног фактора уопште.

Српско питање, дакле, почело је да се решава 1804. године. Шта је то што Срби желе у последњих 200 година и шта се догодило, па да се крајем 20. века готово цео свет окрене против Србије? Поставивши ова питања, Балабан је рекао да се српско питање не може посматрати без духовне вертикале и слободе.

– Када се у том контексту сагледа српско питање, видимо да је против те слободе, кроз идеологије током два века, увек био исти стереотип у који су најдрастичније упали српски комунисти, заснивајући Југославију на српској кривици и запечативши то Уставом из 1974. године – рекао је Балабан.

Аутор је, у наставку, рекао да је српски народ осећао незадовољство, али оно није било јасно дефинисано. Предосећај катаклизмичних догађаја у свету, пре свега појава Горбачова и криза комунизма и источно – европског и војно-политичког савеза, увели су и Балкан у процес прекомпозиције. Турбуленције су изазвали дуго пригушивани национални осећаји код свих југословенских народа.

У то време, два човека Србије, тада федеративне републике у овиру СФРЈ, били су Иван Стамболић, који је напредовао и за собом „повукао“ и Слободана Милошевића, а обојица су радили у Техногасу. Различито виђење проблема, пре свега Срба на Косову и Метохији, резултираће диференцијацијом и све већим разилажењем два пријатеља, али и два крила у оквиру јединственог Савеза комуниста Србије.

Победа једних и пораз других, по многима је одредио и ток будућих догађаја на Балкану. Утемељеност оваквих схватања резултирао је доласком на чело државе Слободана Милошевића после Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије 23. и 24. септембра 1987. године што је одредило будућност Србије.

– Милошевић је био одлучан, био је у Америци и течно говорио енглески језик, што је тада била реткост и није био много оптерећен идеологијом. Почео је да окупља екипу људи око себе и да врши утицај на медије, што говори да је био много модернији од својих савременика у политици – навео је Балабан и подсетио да је 1986. године Стамболић одржао на Космету говор у којем је поручио тамошњим људима да не наседају на провокације српских националиста.

Горе од тога, сматра Балабан, није могао да каже, јер су наши људи били заиста у великом проблему. Тако је Стамболић пропустио прилику да добије подршку косметских Срба. У априлу 1987. године, Стамболић је послао на Космет Милошевића да се упозна са ситуацијом. Он је слушао Србе целу ноћ и тај Милошевићев говор на Косову пољу био је кључни догађај, јер његова порука Србима била је да не напуштају своја огњишта („Нико не сме да вас бије!“).

– После тога, сви из Стамболићевог окружења рекли су да Милошевић више није био исти човек. Променио га је тај контакт и судар са народом. Као да је у том тренутку доживео самог себе као вођу. Оно што је уследило говори да Милошевићева парадигма почиње да се разликује од свих претходника. Он више не говори о српској кривици, почиње да спроводи своју политику бескрупулозно, склања све око себе, најпре свог ментора Стамболића на чувеној Осмој седници – објаснио је аутор трибине.

Балабан је даље казао да је Милошевић покушавао да парадигму, коју је променио у српском политичком животу, промени и на југословенском политичком плану, али титоистичка Југославија постојала је на основи „српске кривице“, а он је покушавао да је изгради на српској равноправности.

– Тај Милошевићев модел за очување СФРЈ, од стране свих осталих република, виђен је као модел за растурање те државе – закључио је Балабан, а на крају трибине, више од пола сата, у разговор су се укључили бројни посетиоци трибине.

Поделите:

11 COMMENTS

  1. „…Различито виђење проблема, пре свега Срба на Косову и Метохији, резултираће диференцијацијом и све већим разилажењем два пријатеља, али и два крила у оквиру јединственог Савеза комуниста Србије…“

    Слободан Милошевић је био мали апаратчик који је спаљивао дела Слободана Јовановића. Гушио је побуну Косметских Срба. Преко тридесет пута је ишао у УСА као политички постављени директор банке, али је одбијао да се састане са српском политичком емиграцијом, од које се „гадио“ – за разлику од Туђмана, који се одмах повезао са расељеним усташама, подржан из Титовог кабинета, а нарочито шефа кабинета, крајишког Србина Црнобрње. Милошевић се НИКАДА НИЈЕ ИЗЈАСНИО ДА ЈЕ СРБИН. Милошевићев циљ је била смањена СФРЈ, где би титовци остали на власти. Србе је користио као „корисне идиоте“, покушавајући да имитира Тита. Све што су тражили од њега, давао је, само да остане на власти. Јебало се њему за Србе и Србију. Косово, Крајина… ма иди…Брат му се изјашњавао да је Црногорац а не Србин, Ћерка му је Црногорка, Син му је Црногорац, жена му је луда, али располажу милијардама пара опљачканим од Срба.

    Балабане, дабили балабане!

    • Hm,hmmm…sta ti to znaci “ crnogorac „,zar nisu svi bili drzavljani ? Ako si,moze biti za „nacionalno“..“ Plemensko“, onda ste potpuno isti, pa se,po tom osnovu,znaci opet glasalo.
      Brat mu je bio,privrednik,direktor,kasnije predstavnik u Moskvi. Radio je u INTEREXPORT OOUR AGRAR,sa visokim rezultatima,najvece srpske,spoljnotrgovinske kuce. Ispada,da mumje jedina falinka KRSTENICA.. sto je,resavano “ u hodu „, kroz,basibozluke,neiskazane u poslu ,karijeriste posredstvom “ nacionalistickih kriznih stabova“, cistili su sve,od portira pa nagore,i uveli „vostalu Serbije“ sas sve “ nevostalu Srbiju“, u haos,bedu,zavisnu od stranih faktora.Jajarenje,kao privredni sistem,je uzelo maha,a protivljenje,moje protivljenje,pratio je taj basibozluk,“‘izdajnik“..sapatom,kao kolegi da se okanem djavola “ tebe ce da hapse“. Secam se,stava Stambolica,po pitanju Kosmeta,nije bas citirano “ probleme resavati hladne glave“..i,intervjua,Siptara,gradjevinskog radnika,u novinama,doso sef gradilista, i rekao „‘svi ce sftari da dobiju otkaz,sve ce da vas najurim“…Taj Djole,sigurno nije bio “ omrazeni dans Komunista“..bila je to “ lasta,koja je najavila prolece“..koja je,“ tranzitirala“, u lesinare Srbije.

    • Hm,hmm…gde nadje,za primer i uzor Tudjmana ? Pa,zar njega,Aliju,Demacija,omrazeni „Tita“, nije “ procesuirao“, nabio u zatvor ? Nisu li srbski obilici, Cosic,Seselj,Cavoski,..i njihove naci komiteje u osnivanju, u kafani,kod “ hrvata Ive“, donjem domu,prikupljali,peticiju,da se puste iz “ Brozovih kazanata“..sto je i ucinjeno, na radost Pavelica,Djujica,Djurisica, http://popa-mace, pa,su se uhvatili “ u bratski zagrljaj „, kako je to Seselj govorio,spremajuci,da presece “ hrvatsku tanku kobasicu“..na pola, mrznje,rata kao cilja,i istorijske borbe “ srBskih obilica „, protiv “ komuniste“ Vuka Karadzica,pa na dalje..traparajuci,preko,procvetalih tikvi u SANU….

    • Hm,hmm..mozda je Milosevic,bio samo “ homofobican“ kada je u pitanju Jovanovic ? mozda mu je smetalo,sto je brukao kirilicu,i nije latinicom upisivao,slovo „Z“ ili „3“ „‘pitanje je sad“,ispred imena rodoljuba,buntovnika u borbi sa zlom,koje je Jovanovic,i „‘udruga“..zacinio,zapaprio,i zdimio u emigraciju,sa kojom Milosevic nije hteo da razgovara.Mozda,je Mici Lou,nova kraljica,odbila da ga primi ? A,jedino je,pokojna baba Borka Vucic, u kabinetu..izvadila “ moj partizanski pistolj“ i uperila u Dinkica,i jos par „‘revolucionara“, koji su se spremali,da bace,sa sprata,zgrade Politika Hadzi Dragana Antica,koji je imao,obezbedjenje,kalasnjikove,i nije naredio dejstvovanje,poput,one budale u Carini….“ Di si bija,bija kad je grmilo kad je sevalo“..i cekao Franju,da ti donese demokratiju i slobodu,kako rece, obilic,savezni narodni poslanik,komandant,biznismen Arkan „‘mi smo,za americku,demokratiju,ali na srpski nacin,ceco vadi sise,uh,male su,trk po silikone“

    • Imas pravo na svoje misljenje ali ne i da vredjas nekoga. Ako ti se ne svidja to sto je covek pricao na tribini, onda opovrgni njegovo izlaganje a nemoj da ga vredjas.

      • Hm,hmm…ma,pusti ga,on tipka u nekom „nimbusovom podrumu“, pa,kad dogori sveca,neko mu kroz pendjer,podmetnuo belu a ne zutu svecu,on podivlja,sto je potonuo „‘titanik“‘sas JVu0..

    • Ohm,hmm,da moze Mira,dante tuzi sudu,a ti dokazes,i vaskolika srbska javnost,doznakoliko milijardi je pokrala ta „‘pozarevljanka“…starosedeljk srbije.

  2. Окупацијом Срба и поделом у пет измишљених држава са три измишљене нације уз дегенерике из Србије који су подржавали Тита и партију, после „историјског НЕ“ Стаљину почела су „труманова јаја“ и амерички долари да пристижу а нарочито после учешћа Тита и СФРЈ у превари са „несврстанима“. После Титове смрти Картер је дошао да „провери“ ситуацију да СФРЈ неби подпала под Руски утицај, те је почела обука „стипендиста фулбрајта“ и „манчуријских кандидата“ Милошевића и Шешеља. После набавке МИГ-29 уместо Фантома из САД, прво је активиран Милошевић а касније и Шешељ. САД је добио своје „жариште“ у Европи из које су већ почели да протерују војне базе. Нико није урадио више за америчку експанзију поново у европи него „комунистичка опасност“ Милошевић и „четничка опасност“ Шешељ који је промовисао „пијане, брадате српске кољачке“ из антиСрпских пропагандних Булајићевих филмова. Милошевић је све урадио како је научен као „стипендиста фулбрајта“ где је посебно проучавао human-resources (управљање инфантилном марвом) те је организовао прве идолопоклоничке „параде поноса“ где су му сретни учесници параде „изјављивали љубав“ а он им „узвраћао“
    Милошевић је успео да убеди инфантилне и дегенерисане да је капитулација и предаје територије „победа мира“. Једина срећа је што је Милошевићу Путин 5.октобра забранио да пуца у народ, обећавши му политички азил за породицу, коју Милошевић није искористио јер је као сваки комунистички апаратчик сматрао да се комунисти само смењују а не иду у затвор ма шта урадили.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here