Александар Kиш: Малигни утицај Немачке у Европи и долазак Плаве коњице

Поделите:

Малигни утицај Немачке у Европи и долазак Плаве коњице

Немачка држава никада од својег настанка 1871 године није била фактор стабилности већ искључиво генератор нестабилности и империјалних тежњи на овај или онај начин, никада није била генератор мира већ искључиво ратова.
Једини мирни период када немачка држава није могла да буде генератор малигности на светском нивоу био је период подељености на две Немачке, источну и западну. Уједињењем у јединствену Немачку, било је јасно да ће одмах почети своје класичне империјалне тежње, што се одмах видело у директном разбијању СФРЈ И од тог момента ан даље ширења немачких малигних аспирација на Балкан и Исток, попут Другог и Трећег Рајха.

Врхунац немачке малигности била је НАТО агресија на СР Југославију, у ствари агресија на Србију и окупација Kосова и Метохије. “Kосова” као модерна НДХ је немачка творевина и чедо које се користи данас двојако – као елемент дестабилизације Балкана како би Немачка изигравала стабилизујући фактор, генератор квази Руског утицаја на Балкану као њена подршка Србији – што по себи само иритира остатак НАТО и Европе да се сукобљавају са Русијом и подржавају Немачку као своју заштитницу.

Економски империјализам Немачке која је колонизовала Балкан, али и цео исток Европе, буквално до Москве – учињен је да такав начин да се прво колонизоване земље и народи одвоје од остатка света, путем ратова, изолације или санкција у једном или другом облику – да би се одна Немачка појавила као сламка спаса и на тај начин за себе везала милионе колонизованих људи, добила јефтину радну снагу, природне ресурсе по веома повољним ценама и све време уценом те регије и државе држала под контролом.

Русија као Немачка колонија

Тако на пример Немачка води политику изолације и сатанизације Русије у најсрамнијем облику. Преко својих НАТО и ЕУ патуљастих сателита типа Балтичких државица које су ионако биле нацистички савезници, шире анти-Руску хистерију и приче о некој Руској агресивности, што све више подсећа на антисемитску хистерију 30 година за време Адолфа Хитлера.
На тај начин, Немачка наизглед седи мирно и не напада Русију директно већ преко својих патуљака, па онда ту хистерију прихватају веће земље попут Пољске, Чешке итд, да би после пар месеци расло и расло и изгледало као да је сирота Немачка “Под притиском” па онда поклекне и уведе неке нове санкције Русији. Иста Немачка је омиљена дестинација руских “дисидената” или боље рећи штеточина, као некада Лењин тако данас Скрипаљ, и Наваљни који се сви до реда трују “Руским KГБ отровима” и одмах следе нове санкције Немачке према Русији.

Са друге стране Русија се доводи у позицију наркомана који не могу никоме да продају своје производе, не могу да сарађују са Европом јер је цела ЕУ у међувремену увела Русији санкције, па ето Немачка остаје кобајаги Руски велики пријатељ.
Гради се гасовод “Северни ток” који наивно сматрамо великом руском победом а није друго ништа но свођење Русије на немачку сировинску колонију. Ускоро ће следити нове санкције Русији, и онда ће Немачка отворено уцењивати Русију за цену енергената, и санкцијама и економском зависношћу трудити се да је сведе буквално на своју енергетску колонију.

Србија под Немачком окупацијом

Србија са делом своје територије под окупацијом доживела је да се Немачки амбасадор у УН, свега пар дана по обележавању годишњице Kрагујевачког масакра – бреца и подсмева Србији на Хитлеровски начин говорећи “Изненађен сам овом политиком покушаја повлачења признања. Наши српски пријатељи пуцају сами себи у ногу, јер ако желе да се придруже ЕУ, треба да раде на признању и признају и сами (Kосово)” – како преноси “Мондо”.

Овако бесрамна и блататна провокација, увреда и понижење је на нивоу буквално нацистичког окупаторског команданта Мајснера или Бемеа – малтене нам говоре – “Е, морате сами да стрељате Србе 100 за 1 Немца ако хоћете у Европску Унију”!

И сасвим тачно. Немачка држи под окупацијом Kосово, директно је помагала УЧK, директно и индиректно саботирала сваки покушај договора а за то време њени привредници изигравају српске доброчинитеље отварањем фабрика по Србији – што иако на прови поглед изгледа добро – носи колонијалну потчињеност немачкој и њеној политици. Јер како се супротставити немачкој политици када огроман број наших грдана одлази у Немачку на привремени рад, када очекујемо инвестиције из те Немачке?

Сједињене Државе као савезник Србије- долази Плава коњица

И појавио се савезник на кога нисмо рачунали и од којега се нисмо надали. САД и Доналд Трамп.
Недавни споразум у вашингтону има толико велику стратешку вредност да ће се његови ефекти жестоко одразити на баланс снага у Европи али првенствено на Балкану.
Иако то не видимо на први мах, али Сједињене Државе су овим споразумом постале директни савезник Србије и дају нам оно штои нам највише треба – економску независност од Немачке и њихове политике у ЕУ.
Kо има новац тај има и моћ – Немачка је то максимално користила све до сада, али појавиле су се САД и најавиле огромна улагања у ове просторе – што значи економско одвајање Србије од Немачке, самим-тим и велику самосталност Сбије на економском а после и на политичком пољу од саме Немачке и ЕУ. Уједно, и само Kосово се одваја од Немачке, и престаје да буде немачко мажено и пажено чедо – што Србији далеко додатно помаже у отклону од немачке нео колонијалне политике на Балкану.

Није што нас воле. То је интерес. Пошто се Немачка спарила са Русијом (макар у оном енергетском погледу) САД и Немачку виде као свог супарника, и одавно најављују мере против саме Немачке. Немачка као злодух српског народа сада око врата има америчку руку која ће је све више стезати. САД најављују и повлачење својих трупа из Немачке, а није искључено ни да буде економских санкција. Једноставно САД и Трамп желе да покажу да Немачка није нити ће да буде главна и да су САД у НАТО пакту алфа и омега.

Немачка ће још дугов ремена према Србији имати агресорски однос, међутим зависност Србије од Немачке ће се смањити и све више смањивати. Изгубивши Албанце као Савезнике на Балкану, Немци су практично изгубиои Балкан. Румунија, Мађарска, Бугарска, сви су савезници САД – а Немачка је по ко зна који пут ускогрудом политиком прокоцкала шансу да се зближи са Србијом, што је у осталом њен а не наш проблем. Сада ан Балкану Немачка нема ни једну пријатељску земљу – јер будимо реални ако онако у УН понижавате Србију шта очекујете, да ће вам бити пријатељ?

Тако сада смо пред вратима правог мултиполарног света. Мењају се савезништва, и мењаће се и даље. Можемо очекивати да се досадашњи пријатељи понесу као непријатељи и до скорашњи непријатељи као савезници. Свет се окреће. Нама иде у корист наша војан неутралност коај је омогућила да првенствено САД и НАТО нас не виде као противника – чак се слажу и са нашом набавком наоружања из сругих извора – тј Русије и Kине – иако неки про-Немачки медији у Србији покушавају то друкчије да прикажу.

Пошто нису хтели да нас приме у ЕУ (а мале су шансе да се то икада деси) нама остаје да убирамо плодове сукоба великих и да гледамо да се склонимо са њиховог пута – и да коначно кренемо да уживамо у плодовима свог рада.

Александар Kиш

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here