Aleksandar Kiš: Slučaj Interpol je otkrio slabost kosovskog projekta, a Albanci su to samo potvrdili carinama

Podelite:

I ovako počinje. Ne uz grmljavinu topova, ne uz velike retoričke reči, već uz tiho glasanje. Tako počinju pobedonosne bitke. A onda poraženi pomahnita, dovede svoje saveznike u nezavidan položaj, sebe pokaže kao remetilački faktor i svakom postane jasno da će mu takav saveznik u budućnosti biti samo kamen o vratu.

Kada je počelo da se priča o glasanju za prijem tzv “Kosova” u Interpol, smatralo se da se je to gotova stvar. Albanci i njihovi (neki) Zapadni patroni bili su uvereni u ono što stratezi i geopolitičari nazivaju “Moć brojki”. To je premoć jedne strane u broju nečega – tenkova, aviona ili pak glasova. Ali na papiru. Na papiru trebalo je sve glatko da prođe – preko 100 zemalja je “priznalo” tzv “Kosovo” – i uz još neke koje bi ubedili, podmitili i slično, pobeda je bila zagarantovana.
Avaj, mnoga cartsva bila su premoćna – na papiru. Baš skoro obeležismo pad Austrougarske i njen raspad. Neki put je potrebno da jasno staviš do znanja da si nekog pobedio i da je borba daleko od gotove, i da nadalje može da bude samo ozbiljno i sve ozbiljnije.

I igra je počela. Temeljita, pripremljena, logistički pripremljena sa spremljenim saveznicima.
Po nekim merilima, naša strane mogla je preko svojih prijatelja i veza da spreči da predlog ulaska “Kosova” u Interpol da uopšte bude stavljen na dnevni red. I onda se dešava nešto vrlo, vrlo čudno. Rusija, naš saveznik, glasa “za” to da se ulazak “Kosova” stavi na dnevni red sednice.

Neki mediji u Beogradu su to primetili, i zapitali se, sasvim regularno i legitimno, zašto bi Rusija to uradila? Na prvi pogled apsurdno. Zašto Rusija da pomogne da se ubrza sasvim izvestan prijem “Kosova” u Interpol?
– I onda dolazi glasanje, prvi krug. Katastrofa. Brojne zemlje koje su navodno priznale “Kosovo”, ili su protiv ili uzdržane – apsolutno nedovoljan broj “za” da bi glasanje uspelo, a mora da uspe iz dva kruga.
– Šok! Prilično smo i mi bili iznenađeni, predsedavajući sednice očigledno šokiran, nije mu jasno šta se to dogodilo – gde su one brojke o priznanju “Kosova”, što nisu glasali “za”!? Određuje pauzu sasvim neregularno. Nastaje prava tarapana i trčanje. Zapadne zemlje sasvim iznenađene jure po hodnicima predstavnike malih zemalja, ubeđuju, možda potplaćuju i prete.
Prozor, ovaj, Srbija noćas mora pasti!
Drugi krug glasanja. Zaključni fijasko. Propast “Kosova”, njihovih saveznika i prijatelja. Glasova “za” – nedovoljno, kandidatura je odbačena.
– Predsednik Vučić govori da je to velika pobeda ali da ne treba ponižavati Albance, što je lepo i istinito. Ali ipak je to bila odlično pripremljena, dobro organizovana i vođena bitka s naše strane koja je urodila samo jednim mogućim rezultatom ako se tako vodi – pobedom.

Nakon toga jasno je da je naša strana savesno išla na glasanje, uverena u svoju pobedu, i da je potez Rusije da se tema stavi na glasanje u stvari bila uvertira za javnu blamažu i temeljit poraz “Kosova” i njihovih saveznika. Naime, sve one zemlje koje su povukle priznanje “Kosova” iako male, i iako su im se podsmevali i stranci i neki naši nazovi političari, i iako su se podsmevali Ivici Dačiću – izuzetno su važne. Na sednici Interpola kada se glasalo, glas Amerike, Britanije i Francuske važi se koliko Konga, Libana i Srbije. 1:1
E to je ono sa početka “Moć brojki” – očigledno samo na papiru.

Beogradski “Krug dvojke” i botovi američkog “Deep state” u Srbiji – da svisnu. Čak su i oni bili šokirani ovom odlukom Interpola, praktično su plakali sa Albancima! Soroševi i Klintonovi botovi na srpskoj političkoj sceni su bili zatečeni, čak su počeli da objašnjavaju kako je to šteta i kako su razočarani time. Internet i Fejsbuk su bili puni komentara, posebno botovi ne nekim FB stranicama televizija zapadne provinijencije.

Zašto je bilo toliko važno da se baš javno sazna ko kako i koliko podržava “Kosovo”. Bilo je potrebno javno pokazati kako su se uljulkali u lovorike i lažna ubeđenja. Bilo je potrebno pokazati da i mnoge zemlje koje zaista jesu priznale “Kosovo” ne žele baš da imaju veze sa njima, da ih ne smatraju ozbiljnom državom, ili državom uopšte. Trebalo je pokazati kao što i pokazujemo svakodnevno da jedna po jedna zemlja povlače priznanja, a one koje to nisu i možda ne nameravaju da urade, opet ne misle ozbiljno sa “Kosovom”. A i da su izgleda to uradile pod pritiskom u jednom istorijsko-političkom momentu, ali da danas baš i nisu voljni da idu tim putem dalje.
I to nije puko pokazivanje nekih mišića i nadjačavanje, naprotiv. To je pokazivanje da igra ne samo da nije gotova nego da su se i preračunali i da je sve na stolu osim onoga što su želeli – priznavanje “nezavisnosti”.

Uljuljkani u deceniju podrške Zapada, obmanjivani i od svoje javnosti, verovali su da su dobili ono što su želeli, i da se samo to tu kao nešto Srbija malo koprca, ali će i ona na kraju morati da poklekne.
To su propovedali do skoro i opozicionari u Srbiji, govoreći da Vučić, Dačić i ostali samo obmanjuju javnost a da je svet odavno odlučio da je “Kosovo završena priča”.
Nije!

A onda sledi šizofrenija u Prištini. Potpuna eksplozija. Na vlasti su im ionako ljudi koji veze nemaju sa politikom i diplomatijom. Decenije laži i uveravanja da će od Zapada dobiti šta žele urodili su praktično nultom tolerancijom na bilo kakva popuštanja, pregovore, kompromise, daleko bilo, ustupke.
Tači, Haradinaj, i kompanija bili su javno poniženi porazom u Interpolu. Ne zato što smo mi seirili nad njihovim porazom, nego zato što je Interpol bio “Most predaleko”. ko je gledao film, znaće o čemu govorim. Bili su 100% ubeđeni u svoj uspeh, u moć svojih saveznika, u broj država koje su im priznale “nezavisnost”, da je poraz na glasanju bio prava pravcata katastrofa u njihovim glavama.

Najgore od svega, bili su iznenađeni činjenicom da im mnogi koje su smatrali prijateljima, okreću leđa. Dobrodošli u klub.
A onda su odlučili, kako to obično biva posle šokantnog poraza – na ishitrenu, nepromišljenu odluku – podigli su carine na našu robu na 100%, poslali nazovi specijalce na sever Kosova i Metohije da prete, prebijaju i pomalo hapse. Spaljuju Srpsku robu i izbaciju je sa polica.

Klasičan primer dečijeg besa kada mu se razbije omiljena igračka, i klasičan primer gubitaka nerava nakon velikog poraza, ovim merama pokazali su koliko ih poraz zaista boli. Nisu to trebali da urade, to se nikada ne radi.
Vrištanje preko medija, da carine neće nikada biti smanjene ili ukinute sve dok Srbija “Ne prizna Kosovo”, pa plakati sa natpisom “Sada smo 100% nezavisni” podsećaju na postupke raznih diktatura po svetu koje nacionalističkim populističkim merama pokušavaju da sakriju činjenicu da im se sve u “državi” raspada. El Prezidente de Kosova mora da nađe krivce za propast svoje ideologije, neke unutrašnje i spoljen neprijatelje, Jevreje, Srbe, koga god. Pa paljanje Srpskih proizvoda pomalo … pomalo više podseća baš na nacističko spaljivanje “Jevrejskih” knjiga.
Bes i akcije koje su poprilično smešne i tragikomične – da Srbi opet nisu u opasnosti. KFOR ne reaguje, kao što je svima poznato, generalno gledano boli ih briga. Cene su skočile do neba, roba ne može da uđe na Kosovo i Metohiju, zalihe lekova i kiseonika u srpskim getima na izmaku.

Mi smo odmah reagovali. Predsednik je pozvao kineskog i ruskog ambasadora i preneo strašnu zabrinutost za naš narod i državu i opasnost od Albanskog radikalizma.
Interesantno, ponajviše obratio se Kineskom predsedniku. Preko našeg osvedočenog prijatelja, ambasadora Kine Li Mančanga – koji je rekao da će srpski, praktično poziv za pomoć odmah upututi predseniku Kine, Siju.
I poleteše ambasadori. Zapada, mislim. Ne znaju šta da kažu, kako da reaguju. A reakcije sa strane i nisu baš dobre po Albance, osuđuju se uvođenja takse – jer to nije napada na Srbiju, nego na zajednično Evropsko tržište. Sve im u Evropi dirajte, samo pare i tržište nemojte.
Kako je predsenik Vučić rekao, izgleda da su počeli da stižu predlozi Zapada za rešenje:
Traže od nas da mi njima pomognemo da oni reše problem njihovih štićenika. Albanci, kao što su oduvek po svojoj nacionalnoj osobini – gubitku temperamenta – uradili, sada ne mogu tek tako da ae povuku. Traže kako kaže Vučić, abasadori da mi pristanemo na makar 10% tih taksi i poreza, ili da barem u zamenu damo energetski sektor pa će oni da povuku odluku o taksama i carinama.
Zaboga, treba sapasavati Albanski obraz! Carine ne mogu da povuku, ali su se zaznuli i stavili ih i sada ode glava Ramušu ako povuče.

Ne znam što bi se nas to ticalo. Neka vide šta će sa Albancima. Počeli su da prave gafove i gluposti koje smo mi umeli da pravimo 90-ih godina.
A znamo kako se po nas završilo. Još se i nije završilo.

I suma sumarum sada imamo, poraz “Kosova” i njegovih saveznika na otvorenom diplomatskom ringu, divljanje Albanskih političara sa Kosova i Metohije, njihova eksplozivnost, nespremnost na dijalog, ali i na poraze, i prikaz i slika “Kosova” kao totalno nestabilne, neželjene kreature u svetu. A na sve to Srbija sada uvlači Rusiju a pogotovu Kinu na Evropsku političku scenu, što zaista ni Evropa, a posebno SAD ne žele.
Sve u svemu “Kosova” se javno otkriva kao kamen o vratu politici SAD i EU.
Ali što bi to nas bilo briga? Neka vide kako će da im objasne da ono što su im obećali baš neće da se desi.

Sve u svemu ovo pokazalo se sledeće: Sa “Kosovom” se kao stabilnim partnerom i državom nikako ne može računati u budućnosti. Nestabilna politička situacija, vođstvo sklono šizofrenim nacionalističkim potezima, kojim u Evropi nema mesta, plus povećanje uticaja Rusije i Kine na Evropska pitanja.

A šta mi radimo za to vreme? Mi smo otvorili “Lidl”. Pravimo neke biznise. Otvaramo neke fabrike. Kina ulaže ogromne pare, Nemačka takođe. Pomalo smešno zvuči ali u nekoj budućnosti ono pile iz “Lidla” može više da učini u borbi za povratak Kosova i Metohije nego jedna oklopna divizija.
Jedni hoće da uvode carine, da se biju, a drugi da prave biznis. Evropa može da bira. Uloge su se zamenile.

Aleksandar Kiš

Podelite:

1 komentar

  1. Nevjerovatno ali istiniti.Kosovo se nemože oduzeti Srpskom narodu,jer je ono duhovno Srpsko,ustupati se može,a da zna taj Albanski narod da takodje,pripadaju toj duhovnosti,okrenuli bi glave nebu i pružili ruku prijateljstva,toj Srbiji nebeskoj i narodu.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here