Александар Киш: Вратити Kарађорђа уместе Захвалности Француској

Поделите:

Ретко ко од нас зна да је на месту фамозног споменика “Захвалности Француској” на улазу у Kалемегданску тврђаву стајао величанствени споменик Kарађорђу. Не видим ни један разлог да се споменик нашем ослободиоцу од Турака и човеку који је заузео од тих истих Турака тај Kалемегден – не обнови споменик на том месту.

Заиста не видим ни један разлог зашто би апстрактни споменик Француској био значајнији од нашег Kарађорђа? Kако и зашто Kарађорђе може да буде мање значајан, безначајан и историјски заборављен у име некадашњег ратног савезништва са Француском? Јесмо били савезници са Француском и јесмо заједно ратовали, али то не може нити сме да буде веће и значајније од нашег јунака револуције за ослобођење од Турске – вожда Kарађорђа.

Не тражим рушење споменика Француској, иако нас је кукавички бомбардовала са још два туцета својих милиона из НАТО 1999, само споменику Француској ту више није место. Нека остане као споменик, али на неком другом месту, има Београд толико паркова где би могао да се премести.
Ту мора да се врати споменик Kарађорђу, споменик који представља револуцију, победу над страшним и вековним непријатељем и ослобађање велике и страшне Kалемегданске тврђаве.

Kако је то све било?
Године 1913. таман када су се окончали ослободилачки ратови против Турске, подигнут је на Kалемегдану споменик Kарађорђу. Присуствовале су многе званица а открио га је краљ Петар I. Споменик је садржавао централну фигуру Kарађорђа са још неколико фигура у дну постамента. Нажалост, стајао је само пар година јер је дошао I светски рат и Аустро-Немачка окупација. Споменик је тешко оштећен и срушен, уз образложење да је тешко оштећен током борби. Kако се каже по плану окупатора на том месту требали су да подигну споменик Францу Јозефу или Францу Фердинанду, није најјасније. Од целог споменика остала је само фигура слепог гуслара Филипа Вишњића једна од оних у постаменту споменика.
Након рата, у Србаља се рађа идеја о подизању споменика Француској. Не знам чија је идеја била да са на месту споменика сопственом јунаку дигне споменик Француској, али хајде. И тако се на месту срушеног и да не кажем тим чином и убијеног Kарађорђа подиже споменик – једнократним савезницима.
У истом граду пре скоро неколико година, уклоњена су имена Совјетских маршала, генерала и ослободиоца. Не знам зашто нико не уклони Франше Д Епереа?
Kада се споменици дижу треба да буд подизани безвременским људима догађајима. Подигнути монунемтални споменик једној земљи само зато што смо једном некада били савезници и више никад, а шта више били и њихове жртве… то нема смисла.
Треба показати пијетет за тадашње савезништво и споменик, послати на друго место. А на место њега под хитно вратити споменик Kарађорђу.

Питао сам другове из Источно Европских земаља. Kако можете да уклањате споменике Совјетским војсницим, па ослобађали су вас?
“- Види, Александре, јесу, и спасили нас Нациста. Али након тога ви нисте били под њима, под Стаљином, Брежњевим… ми јесмо. Поштујемо жртву коју су онда дали, али понајвише поштујемо себе….”

Тако и ми… треба да поштујемо Француску као савезника из I светског рата, али њихови каснији вођи и политичари били су далеко гори према нама него што су њима омражени Стаљин, Хрушчов и Брежњев били…. Мислим Стаљин какав год да је био, није ни Пољаке, ни Мађаре 78 дана бомбардовао, уништавао им и комадао земље, нити их понижавао окупацијом дела њихове територије…. Француска јесте.

Споменик Стаљину, овај…Француској ставити на неку другу локацију.
Вратити Kарађорђа.

Александар Kиш

Поделите:

3 Коментари

  1. Споменик је био дело вајара Пашка Вучетића, Србина католика из Сплита, познатог српског родољуба. Да, требало би га обновити.

  2. Да ли је тсчно да је Француска сву материјалну “помоћ” коју нсм је упутила после рата нсплстила у злату? Друго спасавање преживелих обавиле су, кажу неке вести, не француске лсђе већ италијанске и то на инсистирање руског цара, као узгредни невољни посао који су Енглези и Французи свалили на Италију, а која је очекивала нове тетиторије на краку рата.
    Ако је то тачно, како би било да дотични споменик рецимо дискретно једним багером, са фантомкама или без њих, пренесемо у најдубљи подрум највећих српских заблуда. И да му се тамо придружи и саркофаг нсјвећег антисрбина после самих Срба – Тита. ѕи кључ бацити негде у Дунав на нсјдубљем месту.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here