Aleksandar Kiš: Vratiti Karađorđa umeste Zahvalnosti Francuskoj

Podelite:

Retko ko od nas zna da je na mestu famoznog spomenika “Zahvalnosti Francuskoj” na ulazu u Kalemegdansku tvrđavu stajao veličanstveni spomenik Karađorđu. Ne vidim ni jedan razlog da se spomenik našem oslobodiocu od Turaka i čoveku koji je zauzeo od tih istih Turaka taj Kalemegden – ne obnovi spomenik na tom mestu.

Zaista ne vidim ni jedan razlog zašto bi apstraktni spomenik Francuskoj bio značajniji od našeg Karađorđa? Kako i zašto Karađorđe može da bude manje značajan, beznačajan i istorijski zaboravljen u ime nekadašnjeg ratnog savezništva sa Francuskom? Jesmo bili saveznici sa Francuskom i jesmo zajedno ratovali, ali to ne može niti sme da bude veće i značajnije od našeg junaka revolucije za oslobođenje od Turske – vožda Karađorđa.

Ne tražim rušenje spomenika Francuskoj, iako nas je kukavički bombardovala sa još dva tuceta svojih miliona iz NATO 1999, samo spomeniku Francuskoj tu više nije mesto. Neka ostane kao spomenik, ali na nekom drugom mestu, ima Beograd toliko parkova gde bi mogao da se premesti.
Tu mora da se vrati spomenik Karađorđu, spomenik koji predstavlja revoluciju, pobedu nad strašnim i vekovnim neprijateljem i oslobađanje velike i strašne Kalemegdanske tvrđave.

Kako je to sve bilo?
Godine 1913. taman kada su se okončali oslobodilački ratovi protiv Turske, podignut je na Kalemegdanu spomenik Karađorđu. Prisustvovale su mnoge zvanica a otkrio ga je kralj Petar I. Spomenik je sadržavao centralnu figuru Karađorđa sa još nekoliko figura u dnu postamenta. Nažalost, stajao je samo par godina jer je došao I svetski rat i Austro-Nemačka okupacija. Spomenik je teško oštećen i srušen, uz obrazloženje da je teško oštećen tokom borbi. Kako se kaže po planu okupatora na tom mestu trebali su da podignu spomenik Francu Jozefu ili Francu Ferdinandu, nije najjasnije. Od celog spomenika ostala je samo figura slepog guslara Filipa Višnjića jedna od onih u postamentu spomenika.
Nakon rata, u Srbalja se rađa ideja o podizanju spomenika Francuskoj. Ne znam čija je ideja bila da sa na mestu spomenika sopstvenom junaku digne spomenik Francuskoj, ali hajde. I tako se na mestu srušenog i da ne kažem tim činom i ubijenog Karađorđa podiže spomenik – jednokratnim saveznicima.
U istom gradu pre skoro nekoliko godina, uklonjena su imena Sovjetskih maršala, generala i oslobodioca. Ne znam zašto niko ne ukloni Franše D Eperea?
Kada se spomenici dižu treba da bud podizani bezvremenskim ljudima događajima. Podignuti monunemtalni spomenik jednoj zemlji samo zato što smo jednom nekada bili saveznici i više nikad, a šta više bili i njihove žrtve… to nema smisla.
Treba pokazati pijetet za tadašnje savezništvo i spomenik, poslati na drugo mesto. A na mesto njega pod hitno vratiti spomenik Karađorđu.

Pitao sam drugove iz Istočno Evropskih zemalja. Kako možete da uklanjate spomenike Sovjetskim vojsnicim, pa oslobađali su vas?
“- Vidi, Aleksandre, jesu, i spasili nas Nacista. Ali nakon toga vi niste bili pod njima, pod Staljinom, Brežnjevim… mi jesmo. Poštujemo žrtvu koju su onda dali, ali ponajviše poštujemo sebe….”

Tako i mi… treba da poštujemo Francusku kao saveznika iz I svetskog rata, ali njihovi kasniji vođi i političari bili su daleko gori prema nama nego što su njima omraženi Staljin, Hruščov i Brežnjev bili…. Mislim Staljin kakav god da je bio, nije ni Poljake, ni Mađare 78 dana bombardovao, uništavao im i komadao zemlje, niti ih ponižavao okupacijom dela njihove teritorije…. Francuska jeste.

Spomenik Staljinu, ovaj…Francuskoj staviti na neku drugu lokaciju.
Vratiti Karađorđa.

Aleksandar Kiš

Podelite:

3 Komentari

  1. Spomenik je bio delo vajara Paška Vučetića, Srbina katolika iz Splita, poznatog srpskog rodoljuba. Da, trebalo bi ga obnoviti.

  2. Da li je tsčno da je Francuska svu materijalnu “pomoć” koju nsm je uputila posle rata nsplstila u zlatu? Drugo spasavanje preživelih obavile su, kažu neke vesti, ne francuske lsđe već italijanske i to na insistiranje ruskog cara, kao uzgredni nevoljni posao koji su Englezi i Francuzi svalili na Italiju, a koja je očekivala nove tetitorije na kraku rata.
    Ako je to tačno, kako bi bilo da dotični spomenik recimo diskretno jednim bagerom, sa fantomkama ili bez njih, prenesemo u najdublji podrum najvećih srpskih zabluda. I da mu se tamo pridruži i sarkofag nsjvećeg antisrbina posle samih Srba – Tita. ѕi ključ baciti negde u Dunav na nsjdubljem mestu.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here