Амерички избори: Мртви не само „гласали“ већ су се и бирали

Поделите:

Kада чујете о гласању мртвих душа, већем броју регистрованих бирача него пунољетних грађана, вишедневним сумњивим пребројавањима гласова, десетинама хиљада гласова путем писма са заокруженим именом истог кандидата који у последњем тренутку доводе до преокрета, помислићете у први мах да се ради о изборима у Црној Гори које је организовао Мило Ђукановић. Међутим, све ово се десило са оне стране Атлантика, у САД-у, јединој суперсили данашњице, којој се од милоште тепа и да је „еталон демократије“.

Сумњу да су у Пенсилванији, једној од кључних држава гђе је разлика између 2 кандидата била најмања „гласали мртви“ први је изразио Трампов лични адвокат Рудолф Ђулијани, иначе бивши градоначелник Њујорка.

„Бирачки листићи послати поштом могу бити и са Марса што се нас тиче“ – бјеснио је Ђулијани на конференцији за новинаре и додао да је „Бајден писмом слободно могао за себе да гласа 5.000 пута.“ Kалеб Мопин, новинар америчког „Гринвил Поста“ у свом тескту од 6. новембра наводи и да је Њујорк тајмс писао о неколико хапшења људи који су покушали да гласају умјесто преминулих.

Преминули изабран за одборника у Сјеверној Дакоти
У свом тексту Мопин је подробно описао и скандал са Дејвидом Андалом, кандидатом за одборника у Државном вијећу Сјеверне Дакоте, који је 5. октобра ове године преминуо од последица инфекције вирусом KОВИД-19. Покојни Андал не само да се мјесец дана касније нашао на одборничкој листи у 8-ом дистрихту, већ је и освојио довољно гласова да буде изабран. Избори за Државно вијеће Сјеверне Дакоте одржали су се на исти дан када и предсједнички избори. Kолико год звучало невјероватно није ријеч о шали, већ о факту да у „еталону демокрартије“ САД-у не гласају само мртве душе, већ могу да буду бирани, па чак и изабрани. Kолико је чињеница да је преминули биран и изабран поражавајућа за амерички изборни систем и политичку зрелост тамошњих бирача излишно је трошити ријечи.

Да ситуација буде још апсурднија допринијело је мишљење државног тужиоца Сјеверне Дакоте, који је изјавио је да гувернер нема право да на Андалове мјесто именује другог заступника, да ће то мјесто остати упражњено, а грађани који су му повјерили глас остаће без свог представника.

Лицемјерје политичара, медија и тзв. бораца за демократију
О скандалу са избором покојног Дејвида Андала ћуте амерички и свјетски медији или извјештавају стидљиво. А, замислите само да се нешто слично десило на јунском гласању о измјенама Устава Руске Федерације, или августовским предсједничким изборима у Бјелорусији. Глобалне ТВ мреже би брујале, а новине и портали данима би то држали на насловницама, а тзв. грађански активисти би организовали свакодневне перформансе пред руским и бјелоруским амбасадама широм свијета. Једнако као и медији, лицемјерни су и европски политичари и државници, који са једне стране масовно честитају Бајдену и величају америчку демократију, док са друге стране износе низ примједби на процедуру гласања у Русији, односно усвајају резолуције о непризнавању резултата предсједничких избора у Бјелорусији.

Иронично „очекивање“ предсједника Александра Лукашенка „да ће Њемачка осудити изборну крађу у САД и затражити понављање предсједничких избора“ најбоља су илустрација лицемјерја и моралне биједе водећих медија и политичара европских „демократија“.

Горепоменути амерички новинар Мопин мишљења је да је низ скандала на америчким изборима помјерио у други план пажњу свјетске јавности са афере наводног тровања руског опозиционара Алексеја Наваљног, који се од августа налази у Њемачкој. Мопин на ову своју оцјену додаје и осуду понашања тзв. бораца за демократију који су у јавности гласно понављали до сада релеватним доказима непотркијепљене оптужбе да је руска влада отровала Наваљног, док о скандалозним изборима у Америви ћуте као заливени.

„Да је подржаваоцима Наваљног који жестоко критикују политички систем у Русији и њене лидере заиста штитили људска права о последњим догађајима у САД би били гласнији него икада раније“ – нагласио је Мопин. Дакле лицемјерју европских медија и политичара слободно можемо додати и лицемјерје тзв. бораца за демократију.

Сан Франциско – америчко Рожаје
Поред гласања и бирања мртвих Мопин наводи читав низ других мањкавости америчког изборног процеса. Избори су, наиме, одржани у уторак 3. новембара, који није проглашен за нерадни дан у цијелој земљи, док је у поједниним савезним државама затвореницима било одузето бирачко право.

Мопин прави паралелу и са константим западним сумњама у валидност избора у кавкаским републикама Руске Федерације, гђе опција предсједника Путина осваја обично 80-90% гласова, и изостанка таквих сумњи у Бајденов резултат у Сан Франциску 86%, односно главном граду Вашингтон Ди-Си-ију невјероватних 92,6%.

Сан Франциско је један од највећих градова Kалифорније, која носи највише електорских гласова, укупно 55, па можемо рећи да је резултат у Сан Франциску директно одлучио исход у овој најважнијој савезној држави, дакле самим тим и на нивоу САД.

Сличан проценат као Бајден сада у Сан Франциску, у Рожајама је освајао на свим изборима и рефрендуму из 2006. године Мило Ђукановић. Тај град, у коме је број бирача већи за 20% од броја пунољетних становника, последњих 23 године детерминисао је судбну Црне Горе.

Поред Рожаја, број бирача од броја пунољетних становника био је већи и у Плаву – чак 37%, Петњици – 35%, Гусињу – 25%, Улцињу -18%, Тузима-17%. Вјеровали или не, исти феномен забиљежен је и у Америци. Према тврдњама организације „Јудицал Wатцх“ у укупно 353 изборна округа, у 29 савезних држава број бирача био је већи од броја становника.

Недавни предсједнички избори изазвали су можда и највеће узнемирење америчке јавности још од Другог свјетског рата. Kалеб Мопин у свом занимљивом осврту навео је податак да су грађани уочи избора куповали ватрено оружје, које се у већем дијелу савезних држава налази у слободној продаји, куповали више него икада раније, „очекујући нешто ужасно“. Ипак, чини се да су избори одлучени и да ће све проћи без већих немира. Шансе Доналда Трампа да на Врховном суду, традиционално наклоњеном његовим републиканцима нешто промијени, минималне су. Џозеф Бајден ће тако са 77 година бити не само најстарији први пут изабрани амерички предсједник у историји, већ имајући у виду све горе поменуте скандале и најспорнији.

Гласање мртвих, сумњиви гласови путем писма, бесконачан процес бројања гласова током кога долази до невјероватних обрта, више бирача него становника са правом гласа и други инструметни изборних крађа изгледа да нису производ балканске мафиократије и аутократије, већ чини се воде поријекло из „демократске“ Америке.

ИН4С

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here