Амфилохије – Србин из Црне Горе светосавског и косовскозаветног етоса!

Поделите:

Србин из Црне Горе Косовског завјета
Амфилохије

          Каква симболика – смртни одар Митрополита Амфилохија прекрила је мученичка земља са Косова и Метохије и Јасеновца. Земља натопљена српском мученичком крвљу прекрила је чувара трона Пећке патријаршије. Национализам Амфилохијевог српског бића морамо тражити у његовим предходницима у Његошу и Горском вјенцу као почетној инспирацији, лик Косовског завјета као веза сваког Србина са Богом, као завјет Бога и народа кроз жртву за тај народ и за своју народну цркву. Посматрајући Аву Јустина и његове ученике, запажамо да су сви изразито различити, али им је свима заједничка црта светосавски српски национализам. Можда специфични и уз географске разлике, али светосавље као императив дјеловања је извор њиховог бића. Знао је Митрополит и у смутна времена комунизма и, како је он често говорио “Брозоморе”, да је у свом коријену та Брозомора била антисрпска и како се тај богоборни комунизам опходио према његовим предходницима, али и према свакој мантији и сваком крсту у Црној Гори. Како је комунизам креирао антицрквеност и антисветосавље, како је посијо мржњу братску међу гордим Србима тих кршних предјела. Најбољи примјер свакако је била судбина стрељаног свештеника Луке Вукмановића од кумуниста, оних који више нису били дјеца Светог Саве него Партија па и рођени брат јереја Луке, Светозар Вукмановић Темпо је био син те партије више него брат своме брату. Подјељено друштво на прогоњене и прогнане, на пасија гробља, на братску мржњу ону коју су посијали Савић Марковић Штедимлија и слични.

Тако је Косово свим Србима грдно судилиште, и наша прилика ка Небеском и вјечном, ка завјету сваког Србина са Богом. Митрополит је дошао у расрбљену Црну Гору, гдје су цркве постале штале, а људи партијаши. Душа је била разорена, губила је искру сузе Србинове, мученичку крв просуту од Косова до Кошара. Апсурдо је било како су покушали земљу у којој је рођен Стефан Немања окренути идејама које су антисрпске, чак често и отворено правашке. Разорена расрбљена Црна Гора дочекала је, најзад Амфилохија свјетски школованог али Његошевог Србина. Српске владике су увјек ратовала на сваки начин, и пером и мачем. “Ево мене, а ево и вас, спремно је срце моје да заједно са вама обнављам своју душу, да заједно са вама обнављам оскрнављене олтаре, да заједно са вама обнављам онај свети и најсветији, највеличанственији олтар и храм, душу свакога од нас, јер нема ничега светијег под небом и на земљи од људске душе и људског бића.“

Долазак Митрополита на Цетиње се потрефио са одласком комунизма и великим невољама. Ових дана по антисрпским медијима круже фотографије Амфилохија на ратиштима по Херцеговини, у помоћи Србима у Босни, као и најупечатљивије оне са Косова. Сваком Србину је Косово одредиште, тако и Митрополиту ономе који је скупљао кости српске и сахрањивао их у земљи црвеног божура. Косовска етика је често пријека, није свима допадљива, дрчна је и тежи и епици. Митрополит Амфиохије је и сам био такав, оштроуман и јасан али и архаичан и косовскозаветни владика. Дошао је у земљу чувара Голог отока, а испраћен је уз предивене тробојке, кључну улогу је одиграо у рушењу последње комунистичке власти на Балкану. Стао је у ред великих Срба, обновио је како вјеру и духовност, обновио је и национални понос уз све специфичности тог поднебља. Чувар Пећке патријаршије је поново крстио земљу Светог Саве, вратио је љубав, вратио јединство у Христу, вратио Црну Гору њеним српским корјенима. Црна Гора нема други идентитет сем српског, остало су све биле варијације фашистичких и усташких колабораната, па су тако они који себе доживљавају као Црогорце који нису Срби који слушају Томпсона, скандирали и нашем Митрополиту “Ристо Сотоно”, свој идентитет су градили у мржњи према нашем идентитету јер реално свој изворни идентитет као и многи њима слични из региона немају. Митрополит Амфилохије је у последњи час вратио тробојке, вратио Космет у пјесме народа. Вартио сјај Србина у Црној Гори.

Састрадаовао са свима од Јасеновца до Космета. Владика Банатски и Митрополит  Црногорско-приморски, уткао је и показао нам пут ка јединству свих у Светом Сави у један јединствени национални-духовни простор свих Срба. Докле су доспијеле литије дотле је земља Србинова, завапили су Срби у Црној Гори и браћа су одговорила корачајући храбро, јединствено и поносо, за своје и за оне који су и много пута страдали само зато што су Срби и што су Христови. Такав је био и сам Митрополит Амфилохије Радовић. Српски просветитељ, нови Свети Сава, свјетиљка вјере Србинове.

Младен Васиљевић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here