Андрей Волков: РУСКИ КАДЕТИ

"Бронзани коњаник“, статуа Петра I у Санкт Петербургу.
Поделите:

Руски Император Петар I основао је 25. јануара 1701. (14. јануар – према н.к.), “Школу математичких и навигационих наука”. Тај датум се узима као почетак Руског образовног кадетског система. Школа је 1715. постала Поморска академија, која је трансформисана у Морски кадетски корпус. Школа је примала дечаке узраста од 8 до 15 година. Програм је обухватао руску писменост, артиљерију, геометрију, тригонометрију, геодезију, морепловство са навигацијом, борилачке и “рапирне науке” (мачевање).

 

Прву кадетску школу основала је 1731. царица Ана Јоановна у Санкт Петербургу. “Дворјански Кадетски пешадијски корпус ” отворен је 1732, а 1752. “Морски Кадетски корпус”, у 1762. години – «Кадетски корпус артиљерије и инжењерије са огранцима, 1778. – кадетски корпус Гродно, 1802. године. – Пажески (кадетски) корпус, 1804. – Рударски кадетски корпус и многи други. Образовање у кадетским корпусима Руске Империје имало је за циљ: да млади људи буду здрави и способни да “врше војну службу, да украшавају срце и разум делима и науком, која је потребна грађанском судији и војнику”. “Неопходно је одгајити младића” – наводи се у прилогу статута Дворјанског кадетског корпуса – “здравог, флексибилног и снажаног, усадити у његову душу смиреност, чврстину и неустрашивост.” Посебна пажња посвећена је образовању кадета у вери и побожности.

У Руској Империји било је око 50 кадетских корпуса и војних школа (по природи сличних кадетским корпусима), који су дали Русији плејаду изузетних људи. Дипломци кадетских корпуса и лицеја Руске Империје постали су истакнути државници и јавне личности: политичари – канцелар Горчаков А.М; команданти – Румјанцев П.А, Кутузов М.И., Брусилов А.А, Дорохов И.С, Корнилов Л.Г, Каледин А.М, Нестеров П.Н; адмирали – Ушаков Ф.Ф, Сенјавин Д.Н, Нахимов П.С, Макаров С.О, Колчак А.В; песници и писци – Пушкин А.С, Дал В.И, Бестужев А.А, Куприн А.И, Бенедиктов В.Г, Рилејев К.Ф; композитори – Римски-Корсаков Н.А, Мјасковски Н.Ј, Скрјабин А.Н; наутичари – Лазарев И.П, Белингсхаузен Ф.Ф, Крузенштерн И.Ф; сликари – Верешћагин В.В, Федотов П.А, Јарошенко Н.А; Просветитељи Руске Православне Цркве адмирал Фјодор Ушаков (дипломац Дворјанског Кадетског корпуса), Јован Шангајски и Сан-Франциски (дипломац Полтавског кадетског корпуса).

После Октобарске револуције (државни удар 1917), све кадетске школе су затворене, руски кадетски корпуси су расформировани и делимично изведени у иностранство. Корпуси су представљали контра-револуционарна жаришта. Као такви навукли су на себе најжешће ударце градитеља интернационале. Велики број старијих питомаца-кадета прикључио се редовима «белих» армија, што је довело до ужасих обрачуна. Многи питомци и дипломци, у великој већини противници совјетске власти, емигрирали су из Русије.

КАДЕТИ У КРАЉЕВИНИ СХС

У крвавој борби страдали су сви кадетски корпуси сем оних који нису подлегли коначном уништењу: Одески, Полтавски, Владикавкаски, Донски, Сибирски и Хабаровски. Њихова судбина је следећа:

Кијевски кадетски корпус (основан 1851. године) се после великих потреса и смене режима прикључио Одеском корпусу (основан 1889. године) и са делом Полтавског корпуса (основан 1855. године) под ватром бољшевика евакуисани из Одесе у Краљевину СХС, па је у Сарајеву јуна 1920. године формиран Мешовити кадетски корпус, први руски кадетски корпус Великог принца Константина Константиновића састављен из Одеског, Владимирског, Кијевског и Полтавског кадетског корпуса. Број кадета у овом корпусу био је 263.

Петровски – Полтавски кадетски корпус (основан 1840. године) био је евакуисан на Крим заједно са Владикавкаским кадетским корпусом (основан 1900. године). Оба корпуса су на Криму спојени у Кримски кадетски корпус Кримски кадетски корпус формиран је из Петровског, Полтавског, Владикавкаског и Сумског кадетског корпуса 9. октобра 1920. у Ореанди. који је евакуисан 1920. године у Краљевину СХС и смештен у градић Стрнишће, а затим 1922. године у Белу Цркву.

Један део Донског кадетског корпуса (основан 1883. године) је евакуисан 1920. године из Новоросијска у град Измаил на Суецком каналу, где су га Енглези на путу за Бугарску 1922. године распустили. Други његов део је из Јевпаторије евакуисан у Цариград, а затим у Краљевину СХС, прво у град Стрнишће, потом 1922. године у Билећу, па 1926. године у Горажде да би се корпус 1933. године обрео у Белу Цркву.

Судбина Сибирског кадетског корпуса (основан 1873. године) и Хабаровског кадетског корпуса (основан 1900. године) је слична. Траса евакуације водила је из Владивостока 1922. године преко Шангаја 1925. године у Сплит, одатле преко Стрнишћа у Белу Цркву. Занимљиво је да је из Владивостока кренуло око 900 кадета, а да их је у Сплит стигло само 250.

У Панчеву је током целог међуратног и ратног периода деловала Руска хируршка болница са породилиштем. У овој болници су угледали свет позната имена: југословенски «дисидент бр. 2» Михајло Михајлов (Михаил Николаевич Михайлов), сликар Оља Ивањицки (Ольга Василевна Иваницкая), филмска глумица Марина Влади (Марина Владимировна Полякова-Байдарова)…

Совјетска власт је у периоду од 1921. до 1930. године покушавала да отвори школе за припрему младих мушкараца да ступе у војне школе, али без успеха. Почетком тридесетих година прошлог столећа генерали Грендел В.Д. и Игнатјев А.А. предложили су да се кадетски корпуси обнове. Предлог су подржали адмирал Кузнецов Н.Г, маршал Ворошилов К.О, одобрио га је Стаљина Ј.В. (само је приговорио речи “кадетски”). У периоду од 1937. до 1946. године отворено је 20 артиљеријских, 7 поморских и 20 војно- ваздушних специјалних школа Народног комесаријата СССР за образовање. У периоду Великог Отаџбинског рата 24 дипломца специјалних школа добили су звања Хероја Совјетског Савеза, а 3 дипломца – Хероја социјалистичког труда.

Резолуцијом Савета народних комесара СССР-а и Централног комитета ЦК ВКП(б) од 21. августа 1943. године “О хитним мерама за обнову привреде у областима ослобођеним од немачке окупације” успостављене су Суворовске војне и Нахимовске војно-поморске школе “по типу старих кадетских корпуса”. Иницијатива и развој документарне базе припала је генерал-пуковнику Црвене армије, бившем дипломцу Пажеског (кадетског) корпуса, пуковнику Генералштаба царске војске – грофу А. Игњатијеву. По предлогу Игњатијева А.А, уз одобрење генералисимуса Јосифа Стаљина, старали су се да за наставнике и начелнике школа именују бивше кадете и официре Руске царске војске. Школе се добијале имена “Суворовске” и “Нахимовске”, у част великих руских полководаца – генералисимуса Суворова А.В. и адмирала Нахимова П. С.

Александар Суворов: Бог нас води, Он нам је генерал.

Сваки посао почиињати са Божијим благословом.

Дух учвршћуј у вери отаца – православној

КАДЕТИ ДАНАС

Настављајући традиције кадетских корпуса Руске империје ​​Суворовске и Нахимовске војне школе дале су земљи више од осамдесет хероја Совјетског Савеза и Руске Федерације, федералне министре, академике Руске академије наука, космонауте, гувернере, више од хиљаду генерала (укључујући пет генерала армија, дванаест команданата стратешких савеза и заменика Министра одбране), десетине хиљада високих официра, стотине мајстора спорта, олимпијских и светских првака, професора и доктора наука, културе и уметности.

Данас у Руској Федерацији постоји више од 200 образовних установа кадетског типа (Суворовске војне, Навхимовске војно-поморске, кадетски корпуси и школе разних министарстава и установа, као и региона Руске Федерације). Број кадетских разреда у школама процјењује се на десетине хиљада.

На иницијативу Удружења руских кадета 2015. године у Државној думи Руске Федерације, Друштвеној комори Руске Федерације и Всемирном руском народном сабору (ВРНС), уз учешће представника руководства Администрације Председника РФ, Државне думе, Савета федерације, Друштвене коморе, ВРНС, министарстава и институција Руске Федерације који у саставу имају образовне институције кадетског типа, одржан је низ састанака по питању стања и перспективе кадетског образовања у Русији.

Председник Русије Владимир Путин је наредио (бр. Пр-1610, став 7а од 9. августа 2015. године) да се изврши анализа активности кадетских образовних организација и припреми предлог за усавршавању њихових активности.

Одлуком Министарства науке и просвете Руске Федерације бр. НТ-1/08 од 31. децембра 2015. године донета је одлука о оснивању Савета Министарства науке и просвете (у садашњем – Министарству просвете) Руске Федерације о кадетском образовању, чији је први састанак одржан 28. јануара 2016. године. Циљни задатак Савета је да разради и озакони руски систем кадетског васпитања и образовања, заснован на традиционалним духовним и моралним вредностима и огромном искуству школовања верних државних службеника у Суворовским војним, Нахимовским војно-поморским кадетским корпусима и школама, у Козачким кадетским корпусима Руске империје, Совјетског Савеза и модерне Русије.

У децембру 2018. године Савет Министарства просвете Русије о кадетском образовању одобрио је Нацрт концепта образовања кадета у Русији. Коначне измене документа планиране су до 1. фебруара 2019. године.

Концепт васпитања кадета у Руској Федерацији је програмски документ о имплементацији принципа, циљева и основних праваца развоја кадетског образовања у земљи. У њему су дефинисане основне одредбе и механизми система обуке малолетника који се школују за војне или друге државне службе. Концепција објашњава главни циљ кадетског васпитања – развој стабилног духовног и моралног стања кадета, способност разликовања добра и зла, потребе да у животу самостално изврше морални и природни избор, оријентација на служење добробити свог народа, суграђана и своје домовине.

Андрей Волков

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here