Андрей Волков: РУСКИ КАДЕТИ

"Бронзани коњаник“, статуа Петра I у Санкт Петербургу.
Поделите:

Руски Император Петар I основао је 25. јануара 1701. (14. јануар – према н.к.), “Школу математичких и навигационих наука”. Тај датум се узима као почетак Руског образовног кадетског система. Школа је 1715. постала Поморска академија, која је трансформисана у Морски кадетски корпус. Школа је примала дечаке узраста од 8 до 15 година. Програм је обухватао руску писменост, артиљерију, геометрију, тригонометрију, геодезију, морепловство са навигацијом, борилачке и “рапирне науке” (мачевање).

 

Прву кадетску школу основала је 1731. царица Ана Јоановна у Санкт Петербургу. “Дворјански Кадетски пешадијски корпус ” отворен је 1732, а 1752. “Морски Кадетски корпус”, у 1762. години – «Кадетски корпус артиљерије и инжењерије са огранцима, 1778. – кадетски корпус Гродно, 1802. године. – Пажески (кадетски) корпус, 1804. – Рударски кадетски корпус и многи други. Образовање у кадетским корпусима Руске Империје имало је за циљ: да млади људи буду здрави и способни да “врше војну службу, да украшавају срце и разум делима и науком, која је потребна грађанском судији и војнику”. “Неопходно је одгајити младића” – наводи се у прилогу статута Дворјанског кадетског корпуса – “здравог, флексибилног и снажаног, усадити у његову душу смиреност, чврстину и неустрашивост.” Посебна пажња посвећена је образовању кадета у вери и побожности.

У Руској Империји било је око 50 кадетских корпуса и војних школа (по природи сличних кадетским корпусима), који су дали Русији плејаду изузетних људи. Дипломци кадетских корпуса и лицеја Руске Империје постали су истакнути државници и јавне личности: политичари – канцелар Горчаков А.М; команданти – Румјанцев П.А, Кутузов М.И., Брусилов А.А, Дорохов И.С, Корнилов Л.Г, Каледин А.М, Нестеров П.Н; адмирали – Ушаков Ф.Ф, Сенјавин Д.Н, Нахимов П.С, Макаров С.О, Колчак А.В; песници и писци – Пушкин А.С, Дал В.И, Бестужев А.А, Куприн А.И, Бенедиктов В.Г, Рилејев К.Ф; композитори – Римски-Корсаков Н.А, Мјасковски Н.Ј, Скрјабин А.Н; наутичари – Лазарев И.П, Белингсхаузен Ф.Ф, Крузенштерн И.Ф; сликари – Верешћагин В.В, Федотов П.А, Јарошенко Н.А; Просветитељи Руске Православне Цркве адмирал Фјодор Ушаков (дипломац Дворјанског Кадетског корпуса), Јован Шангајски и Сан-Франциски (дипломац Полтавског кадетског корпуса).

После Октобарске револуције (државни удар 1917), све кадетске школе су затворене, руски кадетски корпуси су расформировани и делимично изведени у иностранство. Корпуси су представљали контра-револуционарна жаришта. Као такви навукли су на себе најжешће ударце градитеља интернационале. Велики број старијих питомаца-кадета прикључио се редовима «белих» армија, што је довело до ужасих обрачуна. Многи питомци и дипломци, у великој већини противници совјетске власти, емигрирали су из Русије.

КАДЕТИ У КРАЉЕВИНИ СХС

У крвавој борби страдали су сви кадетски корпуси сем оних који нису подлегли коначном уништењу: Одески, Полтавски, Владикавкаски, Донски, Сибирски и Хабаровски. Њихова судбина је следећа:

Кијевски кадетски корпус (основан 1851. године) се после великих потреса и смене режима прикључио Одеском корпусу (основан 1889. године) и са делом Полтавског корпуса (основан 1855. године) под ватром бољшевика евакуисани из Одесе у Краљевину СХС, па је у Сарајеву јуна 1920. године формиран Мешовити кадетски корпус, први руски кадетски корпус Великог принца Константина Константиновића састављен из Одеског, Владимирског, Кијевског и Полтавског кадетског корпуса. Број кадета у овом корпусу био је 263.

Петровски – Полтавски кадетски корпус (основан 1840. године) био је евакуисан на Крим заједно са Владикавкаским кадетским корпусом (основан 1900. године). Оба корпуса су на Криму спојени у Кримски кадетски корпус Кримски кадетски корпус формиран је из Петровског, Полтавског, Владикавкаског и Сумског кадетског корпуса 9. октобра 1920. у Ореанди. који је евакуисан 1920. године у Краљевину СХС и смештен у градић Стрнишће, а затим 1922. године у Белу Цркву.

Један део Донског кадетског корпуса (основан 1883. године) је евакуисан 1920. године из Новоросијска у град Измаил на Суецком каналу, где су га Енглези на путу за Бугарску 1922. године распустили. Други његов део је из Јевпаторије евакуисан у Цариград, а затим у Краљевину СХС, прво у град Стрнишће, потом 1922. године у Билећу, па 1926. године у Горажде да би се корпус 1933. године обрео у Белу Цркву.

Судбина Сибирског кадетског корпуса (основан 1873. године) и Хабаровског кадетског корпуса (основан 1900. године) је слична. Траса евакуације водила је из Владивостока 1922. године преко Шангаја 1925. године у Сплит, одатле преко Стрнишћа у Белу Цркву. Занимљиво је да је из Владивостока кренуло око 900 кадета, а да их је у Сплит стигло само 250.

У Панчеву је током целог међуратног и ратног периода деловала Руска хируршка болница са породилиштем. У овој болници су угледали свет позната имена: југословенски «дисидент бр. 2» Михајло Михајлов (Михаил Николаевич Михайлов), сликар Оља Ивањицки (Ольга Василевна Иваницкая), филмска глумица Марина Влади (Марина Владимировна Полякова-Байдарова)…

Совјетска власт је у периоду од 1921. до 1930. године покушавала да отвори школе за припрему младих мушкараца да ступе у војне школе, али без успеха. Почетком тридесетих година прошлог столећа генерали Грендел В.Д. и Игнатјев А.А. предложили су да се кадетски корпуси обнове. Предлог су подржали адмирал Кузнецов Н.Г, маршал Ворошилов К.О, одобрио га је Стаљина Ј.В. (само је приговорио речи “кадетски”). У периоду од 1937. до 1946. године отворено је 20 артиљеријских, 7 поморских и 20 војно- ваздушних специјалних школа Народног комесаријата СССР за образовање. У периоду Великог Отаџбинског рата 24 дипломца специјалних школа добили су звања Хероја Совјетског Савеза, а 3 дипломца – Хероја социјалистичког труда.

Резолуцијом Савета народних комесара СССР-а и Централног комитета ЦК ВКП(б) од 21. августа 1943. године “О хитним мерама за обнову привреде у областима ослобођеним од немачке окупације” успостављене су Суворовске војне и Нахимовске војно-поморске школе “по типу старих кадетских корпуса”. Иницијатива и развој документарне базе припала је генерал-пуковнику Црвене армије, бившем дипломцу Пажеског (кадетског) корпуса, пуковнику Генералштаба царске војске – грофу А. Игњатијеву. По предлогу Игњатијева А.А, уз одобрење генералисимуса Јосифа Стаљина, старали су се да за наставнике и начелнике школа именују бивше кадете и официре Руске царске војске. Школе се добијале имена “Суворовске” и “Нахимовске”, у част великих руских полководаца – генералисимуса Суворова А.В. и адмирала Нахимова П. С.

Александар Суворов: Бог нас води, Он нам је генерал.

Сваки посао почиињати са Божијим благословом.

Дух учвршћуј у вери отаца – православној

КАДЕТИ ДАНАС

Настављајући традиције кадетских корпуса Руске империје ​​Суворовске и Нахимовске војне школе дале су земљи више од осамдесет хероја Совјетског Савеза и Руске Федерације, федералне министре, академике Руске академије наука, космонауте, гувернере, више од хиљаду генерала (укључујући пет генерала армија, дванаест команданата стратешких савеза и заменика Министра одбране), десетине хиљада високих официра, стотине мајстора спорта, олимпијских и светских првака, професора и доктора наука, културе и уметности.

Данас у Руској Федерацији постоји више од 200 образовних установа кадетског типа (Суворовске војне, Навхимовске војно-поморске, кадетски корпуси и школе разних министарстава и установа, као и региона Руске Федерације). Број кадетских разреда у школама процјењује се на десетине хиљада.

На иницијативу Удружења руских кадета 2015. године у Државној думи Руске Федерације, Друштвеној комори Руске Федерације и Всемирном руском народном сабору (ВРНС), уз учешће представника руководства Администрације Председника РФ, Државне думе, Савета федерације, Друштвене коморе, ВРНС, министарстава и институција Руске Федерације који у саставу имају образовне институције кадетског типа, одржан је низ састанака по питању стања и перспективе кадетског образовања у Русији.

Председник Русије Владимир Путин је наредио (бр. Пр-1610, став 7а од 9. августа 2015. године) да се изврши анализа активности кадетских образовних организација и припреми предлог за усавршавању њихових активности.

Одлуком Министарства науке и просвете Руске Федерације бр. НТ-1/08 од 31. децембра 2015. године донета је одлука о оснивању Савета Министарства науке и просвете (у садашњем – Министарству просвете) Руске Федерације о кадетском образовању, чији је први састанак одржан 28. јануара 2016. године. Циљни задатак Савета је да разради и озакони руски систем кадетског васпитања и образовања, заснован на традиционалним духовним и моралним вредностима и огромном искуству школовања верних државних службеника у Суворовским војним, Нахимовским војно-поморским кадетским корпусима и школама, у Козачким кадетским корпусима Руске империје, Совјетског Савеза и модерне Русије.

У децембру 2018. године Савет Министарства просвете Русије о кадетском образовању одобрио је Нацрт концепта образовања кадета у Русији. Коначне измене документа планиране су до 1. фебруара 2019. године.

Концепт васпитања кадета у Руској Федерацији је програмски документ о имплементацији принципа, циљева и основних праваца развоја кадетског образовања у земљи. У њему су дефинисане основне одредбе и механизми система обуке малолетника који се школују за војне или друге државне службе. Концепција објашњава главни циљ кадетског васпитања – развој стабилног духовног и моралног стања кадета, способност разликовања добра и зла, потребе да у животу самостално изврше морални и природни избор, оријентација на служење добробити свог народа, суграђана и своје домовине.

Андрей Волков

Поделите:

1 коментар

  1. Душан Буковић:

    СОВЈЕТСКА РУСИЈА И ИЗВЕСНЕ ЕВРОПСКЕ И АМЕРИЧКЕ СТРУКТУРЕ

    Имајући на уму да је Руска Федерација дело Владимира Илича Лењина, анархисте, криминалаца, сифилистичара, бундисте, фабијанаца и бољшевика, који је упропастио, уназадио и осакатио, разбио и уништио православну и свету Русију, која би данас била водећа економска сила у свету са преко 500 милона становника.

    Констатовали бисмо да је у току 1992. године објављена фотографија Горбачова у друштву моћника Рокфелерове „трилатералне комисије“ (тајне надвладе „новог светског поретка“) и чланак у београдском листу „Осмици“ под насловом „Горбачов пион масонерије?, где између осталог стоји:

    „Многи експерти су опазили да је августовски пуч против Горбачова био заправо лажан и да су његови организатори остали у сенци. Истраживач руског листа ‘Руско дело’ открио је на страницама промасонског листа ‘Час пик’, од 24 јуна прошле године, ребус који најављује све елементе па чак и датум пуча, изведеног за рачун против руске стратегије масонске интернационале капитала…

    Завера има много шири, НАДДРЖАВНИ КАРАКТЕР. Датум пуча слаже се са датумом потписивања Директиве Службе националне безбедности Сједињених америчких држава бр. 20/I од 18. Августа 1948. Године, под именом ‘Циљеви Сједињених америчких држава у односу према Русији’. Наречена Директива, у изводима гласи:

    ‘Наши основни циљеви у односу према Русији, у суштини, своде се на две ствари:
    а) свести на минимум снагу и утицај Москве;
    б) спровести корените промене у теорији и пракси унутрашње политике, којих се придржава садашња власт у Москви (…)

    Наши напори да Москва прихвати наше концепције, по снази су једнаки начелу: наш циљ – то је збацивање Совјетске власти (…)

    Као прво, ми нисмо везани одређеним роком за постизање наших сиљева, у мирнодопско време (…)

    Као друго, ми, с правом, не морамо да осећамо никакву кривицу… Није наша ствар да бринемо о унутрашњим последицама до којих може довести прихватање ове концепције у другој земљи, исто као што не морамо себе оптерећивати било каквом одговорношћу за те догађаје. Наш посао се своди да радимо и остваримо оно што би тамо помогло да се изврше унутрашње промене…

    Ако узмемо најгору могућност, то јест, очување Совјетске власти над целокупном садашњом совјетском територијом (реч је о рашчлањењу Русије), онда морамо захтевати:

    а) испуњење чисто војних захтева (предаја наоружања, евакуација из кључних рејона, итд.), с циљем да за дуго време обезбедимо њихову војну немоћ.
    б) Испуњење услова који доводе до обезбеђења значајне економске зависности од спољног света.

    … Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују, да чак и некомунистички и номинално пријатељски режим:

    а) не располаже у будуће никаквом војном моћи,
    б) у економским односима силно зависи од спољног света,
    в) нема озбиљну власт над главним националним мањинама,
    г) не не успостави ништа налик на гвоздену завесу…
    Али ми морамо, ако не милом, онда силом, да их придобијемо, ради заштите наших интереса’…

    Ево коме је био потребан ‘пуч’! Ето одакле ветар дува!

    Историја учи да је пост-стаљинско руководство испуњавало и испуњава све до данас, Директиву Тајне службе САД бр. 20/I, од 18. августа 1948. године… То речито говори о чињеници да, будући да четрдесетогодишња директива боље описује стање и догађаје у СССР-у неголи све директиве ЦК КПСС и Совјетске Владе, над СССР-ом није постојао, и не постоји никакав реални суверенитет. Реални суверенитет неће постићи ни тек образоване ‘назависне’ републике, које је масонерија 1917. године потчинила. Оне га неће постићи, како у саставу СССР-а, тако и изван његовог састава. Врховним Совјетима република, савезних и ‘независних’, одавно је време да се замисле над менанизмом и начинима управљања СССР-ом, по директивама Службе националне безбедности САД.

    За кога раде Горбачов, Јељцин, Крујчов и њихови потчињени?

    Све што се десило у земљи од 18-22. Августа – то је гнусна, провоикациона фарса, чији је циљ био растурити КПСС, из разлога њене неподобности за масонерију у савременим условима. Такође, развластити и уништити Оружане снаге, КГБ, МВФ и њихову инфраструктуру. Направити у земљи хаос да би се профитирало на несерћи, као што се то већ једном десило после 1917, године, кад су Русију пљачкали сви, како је ко желео.
    За неке је ово што се десило – рушење животних идеала. За неке- пораз у борби за јаслице власти. За неке- победа у хладном рату. А за остале – историјски пикник, фарса, прописана одозго, која је само епизода у градњи ‘васељенског Соломоновог храма’. Све је то, – цинизам, тачније ЈЕЉЦИНИЗАМ – чак и под условом да Борис Николајевич Јељцин до рано ујутру, деветнаестог августа, и није знао да ће га довести и поставити на тенк, да би га потом излили у бронзи.

    Победила је концепција Јавлинског која је предвиђала предају земље, као експлоатационе зоне, светској интернационали капитала. После 1917. године, Лурије и Либерман, и други, подучавали су народе наше земље како да уређују своја домаћинства и привреду. Данас то чини Јавлински. Ништа се није променило. Преврата није било. Дошло је до промене фирме на руској филијали дућанћића…

    То је једна иста компанија која само ради свој посао. У ‘демократској’ штампи већ одавно се чује да ‘Руси не само да су људи другог реда, већ уопште и нису људи…’ (Превод из ‘Руског дела’)…“ (Види: „Осмица“, Београд, број 615 од 21. јануара 1992. године).

    Да само напоменемо, да и дан данас важи иста формула извесног европског и америчког лидершипа, да Руси представљају „народ друге или треће класе“, како то рече Јован Бањанин, зато су подржали, финансирали и одржавали краткорочни и експериментални фабијански, бундистичко-бољшевички програм у Русији (Види: Јован Бањанин, Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Београд, 1933, стр. 5).

    У поређењу на збивања која су се одвијала у току 1991. године у Совјетској Русији, ипак се до сада ситуација можда у извесној мери изменила што потврђују и Дугинова посматрања и подаци, који не сумњиво потврђују његове тезе.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here