Andreй Volkov: RUSKI KADETI

"Bronzani konjanik“, statua Petra I u Sankt Peterburgu.
Podelite:

Ruski Imperator Petar I osnovao je 25. januara 1701. (14. januar – prema n.k.), “Školu matematičkih i navigacionih nauka”. Taj datum se uzima kao početak Ruskog obrazovnog kadetskog sistema. Škola je 1715. postala Pomorska akademija, koja je transformisana u Morski kadetski korpus. Škola je primala dečake uzrasta od 8 do 15 godina. Program je obuhvatao rusku pismenost, artiljeriju, geometriju, trigonometriju, geodeziju, moreplovstvo sa navigacijom, borilačke i “rapirne nauke” (mačevanje).

 

Prvu kadetsku školu osnovala je 1731. carica Ana Joanovna u Sankt Peterburgu. “Dvorjanski Kadetski pešadijski korpus ” otvoren je 1732, a 1752. “Morski Kadetski korpus”, u 1762. godini – «Kadetski korpus artiljerije i inženjerije sa ograncima, 1778. – kadetski korpus Grodno, 1802. godine. – Pažeski (kadetski) korpus, 1804. – Rudarski kadetski korpus i mnogi drugi. Obrazovanje u kadetskim korpusima Ruske Imperije imalo je za cilj: da mladi ljudi budu zdravi i sposobni da “vrše vojnu službu, da ukrašavaju srce i razum delima i naukom, koja je potrebna građanskom sudiji i vojniku”. “Neophodno je odgajiti mladića” – navodi se u prilogu statuta Dvorjanskog kadetskog korpusa – “zdravog, fleksibilnog i snažanog, usaditi u njegovu dušu smirenost, čvrstinu i neustrašivost.” Posebna pažnja posvećena je obrazovanju kadeta u veri i pobožnosti.

U Ruskoj Imperiji bilo je oko 50 kadetskih korpusa i vojnih škola (po prirodi sličnih kadetskim korpusima), koji su dali Rusiji plejadu izuzetnih ljudi. Diplomci kadetskih korpusa i liceja Ruske Imperije postali su istaknuti državnici i javne ličnosti: političari – kancelar Gorčakov A.M; komandanti – Rumjancev P.A, Kutuzov M.I., Brusilov A.A, Dorohov I.S, Kornilov L.G, Kaledin A.M, Nesterov P.N; admirali – Ušakov F.F, Senjavin D.N, Nahimov P.S, Makarov S.O, Kolčak A.V; pesnici i pisci – Puškin A.S, Dal V.I, Bestužev A.A, Kuprin A.I, Benediktov V.G, Rilejev K.F; kompozitori – Rimski-Korsakov N.A, Mjaskovski N.J, Skrjabin A.N; nautičari – Lazarev I.P, Belingshauzen F.F, Kruzenštern I.F; slikari – Verešćagin V.V, Fedotov P.A, Jarošenko N.A; Prosvetitelji Ruske Pravoslavne Crkve admiral Fjodor Ušakov (diplomac Dvorjanskog Kadetskog korpusa), Jovan Šangajski i San-Franciski (diplomac Poltavskog kadetskog korpusa).

Posle Oktobarske revolucije (državni udar 1917), sve kadetske škole su zatvorene, ruski kadetski korpusi su rasformirovani i delimično izvedeni u inostranstvo. Korpusi su predstavljali kontra-revolucionarna žarišta. Kao takvi navukli su na sebe najžešće udarce graditelja internacionale. Veliki broj starijih pitomaca-kadeta priključio se redovima «belih» armija, što je dovelo do užasih obračuna. Mnogi pitomci i diplomci, u velikoj većini protivnici sovjetske vlasti, emigrirali su iz Rusije.

KADETI U KRALJEVINI SHS

U krvavoj borbi stradali su svi kadetski korpusi sem onih koji nisu podlegli konačnom uništenju: Odeski, Poltavski, Vladikavkaski, Donski, Sibirski i Habarovski. Njihova sudbina je sledeća:

Kijevski kadetski korpus (osnovan 1851. godine) se posle velikih potresa i smene režima priključio Odeskom korpusu (osnovan 1889. godine) i sa delom Poltavskog korpusa (osnovan 1855. godine) pod vatrom boljševika evakuisani iz Odese u Kraljevinu SHS, pa je u Sarajevu juna 1920. godine formiran Mešoviti kadetski korpus, prvi ruski kadetski korpus Velikog princa Konstantina Konstantinovića sastavljen iz Odeskog, Vladimirskog, Kijevskog i Poltavskog kadetskog korpusa. Broj kadeta u ovom korpusu bio je 263.

Petrovski – Poltavski kadetski korpus (osnovan 1840. godine) bio je evakuisan na Krim zajedno sa Vladikavkaskim kadetskim korpusom (osnovan 1900. godine). Oba korpusa su na Krimu spojeni u Krimski kadetski korpus Krimski kadetski korpus formiran je iz Petrovskog, Poltavskog, Vladikavkaskog i Sumskog kadetskog korpusa 9. oktobra 1920. u Oreandi. koji je evakuisan 1920. godine u Kraljevinu SHS i smešten u gradić Strnišće, a zatim 1922. godine u Belu Crkvu.

Jedan deo Donskog kadetskog korpusa (osnovan 1883. godine) je evakuisan 1920. godine iz Novorosijska u grad Izmail na Sueckom kanalu, gde su ga Englezi na putu za Bugarsku 1922. godine raspustili. Drugi njegov deo je iz Jevpatorije evakuisan u Carigrad, a zatim u Kraljevinu SHS, prvo u grad Strnišće, potom 1922. godine u Bileću, pa 1926. godine u Goražde da bi se korpus 1933. godine obreo u Belu Crkvu.

Sudbina Sibirskog kadetskog korpusa (osnovan 1873. godine) i Habarovskog kadetskog korpusa (osnovan 1900. godine) je slična. Trasa evakuacije vodila je iz Vladivostoka 1922. godine preko Šangaja 1925. godine u Split, odatle preko Strnišća u Belu Crkvu. Zanimljivo je da je iz Vladivostoka krenulo oko 900 kadeta, a da ih je u Split stiglo samo 250.

U Pančevu je tokom celog međuratnog i ratnog perioda delovala Ruska hirurška bolnica sa porodilištem. U ovoj bolnici su ugledali svet poznata imena: jugoslovenski «disident br. 2» Mihajlo Mihajlov (Mihail Nikolaevič Mihaйlov), slikar Olja Ivanjicki (Olьga Vasilevna Ivanickaя), filmska glumica Marina Vladi (Marina Vladimirovna Polяkova-Baйdarova)…

Sovjetska vlast je u periodu od 1921. do 1930. godine pokušavala da otvori škole za pripremu mladih muškaraca da stupe u vojne škole, ali bez uspeha. Početkom tridesetih godina prošlog stoleća generali Grendel V.D. i Ignatjev A.A. predložili su da se kadetski korpusi obnove. Predlog su podržali admiral Kuznecov N.G, maršal Vorošilov K.O, odobrio ga je Staljina J.V. (samo je prigovorio reči “kadetski”). U periodu od 1937. do 1946. godine otvoreno je 20 artiljerijskih, 7 pomorskih i 20 vojno- vazdušnih specijalnih škola Narodnog komesarijata SSSR za obrazovanje. U periodu Velikog Otadžbinskog rata 24 diplomca specijalnih škola dobili su zvanja Heroja Sovjetskog Saveza, a 3 diplomca – Heroja socijalističkog truda.

Rezolucijom Saveta narodnih komesara SSSR-a i Centralnog komiteta CK VKP(b) od 21. avgusta 1943. godine “O hitnim merama za obnovu privrede u oblastima oslobođenim od nemačke okupacije” uspostavljene su Suvorovske vojne i Nahimovske vojno-pomorske škole “po tipu starih kadetskih korpusa”. Inicijativa i razvoj dokumentarne baze pripala je general-pukovniku Crvene armije, bivšem diplomcu Pažeskog (kadetskog) korpusa, pukovniku Generalštaba carske vojske – grofu A. Ignjatijevu. Po predlogu Ignjatijeva A.A, uz odobrenje generalisimusa Josifa Staljina, starali su se da za nastavnike i načelnike škola imenuju bivše kadete i oficire Ruske carske vojske. Škole se dobijale imena “Suvorovske” i “Nahimovske”, u čast velikih ruskih polkovodaca – generalisimusa Suvorova A.V. i admirala Nahimova P. S.

Aleksandar Suvorov: Bog nas vodi, On nam je general.

Svaki posao počiinjati sa Božijim blagoslovom.

Duh učvršćuj u veri otaca – pravoslavnoj

KADETI DANAS

Nastavljajući tradicije kadetskih korpusa Ruske imperije ​​Suvorovske i Nahimovske vojne škole dale su zemlji više od osamdeset heroja Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije, federalne ministre, akademike Ruske akademije nauka, kosmonaute, guvernere, više od hiljadu generala (uključujući pet generala armija, dvanaest komandanata strateških saveza i zamenika Ministra odbrane), desetine hiljada visokih oficira, stotine majstora sporta, olimpijskih i svetskih prvaka, profesora i doktora nauka, kulture i umetnosti.

Danas u Ruskoj Federaciji postoji više od 200 obrazovnih ustanova kadetskog tipa (Suvorovske vojne, Navhimovske vojno-pomorske, kadetski korpusi i škole raznih ministarstava i ustanova, kao i regiona Ruske Federacije). Broj kadetskih razreda u školama procjenjuje se na desetine hiljada.

Na inicijativu Udruženja ruskih kadeta 2015. godine u Državnoj dumi Ruske Federacije, Društvenoj komori Ruske Federacije i Vsemirnom ruskom narodnom saboru (VRNS), uz učešće predstavnika rukovodstva Administracije Predsednika RF, Državne dume, Saveta federacije, Društvene komore, VRNS, ministarstava i institucija Ruske Federacije koji u sastavu imaju obrazovne institucije kadetskog tipa, održan je niz sastanaka po pitanju stanja i perspektive kadetskog obrazovanja u Rusiji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je naredio (br. Pr-1610, stav 7a od 9. avgusta 2015. godine) da se izvrši analiza aktivnosti kadetskih obrazovnih organizacija i pripremi predlog za usavršavanju njihovih aktivnosti.

Odlukom Ministarstva nauke i prosvete Ruske Federacije br. NT-1/08 od 31. decembra 2015. godine doneta je odluka o osnivanju Saveta Ministarstva nauke i prosvete (u sadašnjem – Ministarstvu prosvete) Ruske Federacije o kadetskom obrazovanju, čiji je prvi sastanak održan 28. januara 2016. godine. Ciljni zadatak Saveta je da razradi i ozakoni ruski sistem kadetskog vaspitanja i obrazovanja, zasnovan na tradicionalnim duhovnim i moralnim vrednostima i ogromnom iskustvu školovanja vernih državnih službenika u Suvorovskim vojnim, Nahimovskim vojno-pomorskim kadetskim korpusima i školama, u Kozačkim kadetskim korpusima Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i moderne Rusije.

U decembru 2018. godine Savet Ministarstva prosvete Rusije o kadetskom obrazovanju odobrio je Nacrt koncepta obrazovanja kadeta u Rusiji. Konačne izmene dokumenta planirane su do 1. februara 2019. godine.

Koncept vaspitanja kadeta u Ruskoj Federaciji je programski dokument o implementaciji principa, ciljeva i osnovnih pravaca razvoja kadetskog obrazovanja u zemlji. U njemu su definisane osnovne odredbe i mehanizmi sistema obuke maloletnika koji se školuju za vojne ili druge državne službe. Koncepcija objašnjava glavni cilj kadetskog vaspitanja – razvoj stabilnog duhovnog i moralnog stanja kadeta, sposobnost razlikovanja dobra i zla, potrebe da u životu samostalno izvrše moralni i prirodni izbor, orijentacija na služenje dobrobiti svog naroda, sugrađana i svoje domovine.

Andreй Volkov

Podelite:

1 komentar

  1. Dušan Buković:

    SOVJETSKA RUSIJA I IZVESNE EVROPSKE I AMERIČKE STRUKTURE

    Imajući na umu da je Ruska Federacija delo Vladimira Iliča Lenjina, anarhiste, kriminalaca, sifilističara, bundiste, fabijanaca i boljševika, koji je upropastio, unazadio i osakatio, razbio i uništio pravoslavnu i svetu Rusiju, koja bi danas bila vodeća ekonomska sila u svetu sa preko 500 milona stanovnika.

    Konstatovali bismo da je u toku 1992. godine objavljena fotografija Gorbačova u društvu moćnika Rokfelerove „trilateralne komisije“ (tajne nadvlade „novog svetskog poretka“) i članak u beogradskom listu „Osmici“ pod naslovom „Gorbačov pion masonerije?, gde između ostalog stoji:

    „Mnogi eksperti su opazili da je avgustovski puč protiv Gorbačova bio zapravo lažan i da su njegovi organizatori ostali u senci. Istraživač ruskog lista ‘Rusko delo’ otkrio je na stranicama promasonskog lista ‘Čas pik’, od 24 juna prošle godine, rebus koji najavljuje sve elemente pa čak i datum puča, izvedenog za račun protiv ruske strategije masonske internacionale kapitala…

    Zavera ima mnogo širi, NADDRŽAVNI KARAKTER. Datum puča slaže se sa datumom potpisivanja Direktive Službe nacionalne bezbednosti Sjedinjenih američkih država br. 20/I od 18. Avgusta 1948. Godine, pod imenom ‘Ciljevi Sjedinjenih američkih država u odnosu prema Rusiji’. Narečena Direktiva, u izvodima glasi:

    ‘Naši osnovni ciljevi u odnosu prema Rusiji, u suštini, svode se na dve stvari:
    a) svesti na minimum snagu i uticaj Moskve;
    b) sprovesti korenite promene u teoriji i praksi unutrašnje politike, kojih se pridržava sadašnja vlast u Moskvi (…)

    Naši napori da Moskva prihvati naše koncepcije, po snazi su jednaki načelu: naš cilj – to je zbacivanje Sovjetske vlasti (…)

    Kao prvo, mi nismo vezani određenim rokom za postizanje naših siljeva, u mirnodopsko vreme (…)

    Kao drugo, mi, s pravom, ne moramo da osećamo nikakvu krivicu… Nije naša stvar da brinemo o unutrašnjim posledicama do kojih može dovesti prihvatanje ove koncepcije u drugoj zemlji, isto kao što ne moramo sebe opterećivati bilo kakvom odgovornošću za te događaje. Naš posao se svodi da radimo i ostvarimo ono što bi tamo pomoglo da se izvrše unutrašnje promene…

    Ako uzmemo najgoru mogućnost, to jest, očuvanje Sovjetske vlasti nad celokupnom sadašnjom sovjetskom teritorijom (reč je o raščlanjenju Rusije), onda moramo zahtevati:

    a) ispunjenje čisto vojnih zahteva (predaja naoružanja, evakuacija iz ključnih rejona, itd.), s ciljem da za dugo vreme obezbedimo njihovu vojnu nemoć.
    b) Ispunjenje uslova koji dovode do obezbeđenja značajne ekonomske zavisnosti od spoljnog sveta.

    … Mi moramo imati automatske garancije koje obezbeđuju, da čak i nekomunistički i nominalno prijateljski režim:

    a) ne raspolaže u buduće nikakvom vojnom moći,
    b) u ekonomskim odnosima silno zavisi od spoljnog sveta,
    v) nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama,
    g) ne ne uspostavi ništa nalik na gvozdenu zavesu…
    Ali mi moramo, ako ne milom, onda silom, da ih pridobijemo, radi zaštite naših interesa’…

    Evo kome je bio potreban ‘puč’! Eto odakle vetar duva!

    Istorija uči da je post-staljinsko rukovodstvo ispunjavalo i ispunjava sve do danas, Direktivu Tajne službe SAD br. 20/I, od 18. avgusta 1948. godine… To rečito govori o činjenici da, budući da četrdesetogodišnja direktiva bolje opisuje stanje i događaje u SSSR-u negoli sve direktive CK KPSS i Sovjetske Vlade, nad SSSR-om nije postojao, i ne postoji nikakav realni suverenitet. Realni suverenitet neće postići ni tek obrazovane ‘nazavisne’ republike, koje je masonerija 1917. godine potčinila. One ga neće postići, kako u sastavu SSSR-a, tako i izvan njegovog sastava. Vrhovnim Sovjetima republika, saveznih i ‘nezavisnih’, odavno je vreme da se zamisle nad menanizmom i načinima upravljanja SSSR-om, po direktivama Službe nacionalne bezbednosti SAD.

    Za koga rade Gorbačov, Jeljcin, Krujčov i njihovi potčinjeni?

    Sve što se desilo u zemlji od 18-22. Avgusta – to je gnusna, provoikaciona farsa, čiji je cilj bio rasturiti KPSS, iz razloga njene nepodobnosti za masoneriju u savremenim uslovima. Takođe, razvlastiti i uništiti Oružane snage, KGB, MVF i njihovu infrastrukturu. Napraviti u zemlji haos da bi se profitiralo na neserći, kao što se to već jednom desilo posle 1917, godine, kad su Rusiju pljačkali svi, kako je ko želeo.
    Za neke je ovo što se desilo – rušenje životnih ideala. Za neke- poraz u borbi za jaslice vlasti. Za neke- pobeda u hladnom ratu. A za ostale – istorijski piknik, farsa, propisana odozgo, koja je samo epizoda u gradnji ‘vaseljenskog Solomonovog hrama’. Sve je to, – cinizam, tačnije JELJCINIZAM – čak i pod uslovom da Boris Nikolajevič Jeljcin do rano ujutru, devetnaestog avgusta, i nije znao da će ga dovesti i postaviti na tenk, da bi ga potom izlili u bronzi.

    Pobedila je koncepcija Javlinskog koja je predviđala predaju zemlje, kao eksploatacione zone, svetskoj internacionali kapitala. Posle 1917. godine, Lurije i Liberman, i drugi, podučavali su narode naše zemlje kako da uređuju svoja domaćinstva i privredu. Danas to čini Javlinski. Ništa se nije promenilo. Prevrata nije bilo. Došlo je do promene firme na ruskoj filijali dućanćića…

    To je jedna ista kompanija koja samo radi svoj posao. U ‘demokratskoj’ štampi već odavno se čuje da ‘Rusi ne samo da su ljudi drugog reda, već uopšte i nisu ljudi…’ (Prevod iz ‘Ruskog dela’)…“ (Vidi: „Osmica“, Beograd, broj 615 od 21. januara 1992. godine).

    Da samo napomenemo, da i dan danas važi ista formula izvesnog evropskog i američkog lideršipa, da Rusi predstavljaju „narod druge ili treće klase“, kako to reče Jovan Banjanin, zato su podržali, finansirali i održavali kratkoročni i eksperimentalni fabijanski, bundističko-boljševički program u Rusiji (Vidi: Jovan Banjanin, Politika jugoslovenskog jedinstva protiv punktacija, razdora i mržnje, Beograd, 1933, str. 5).

    U poređenju na zbivanja koja su se odvijala u toku 1991. godine u Sovjetskoj Rusiji, ipak se do sada situacija možda u izvesnoj meri izmenila što potvrđuju i Duginova posmatranja i podaci, koji ne sumnjivo potvrđuju njegove teze.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here