Arhimandrit Sava Janjić: Teorija evolucije ne može biti teorija nastanka svega

Podelite:

Teorija evolucije kako se danas većinom razume u nauci zapravo samo manje ili više argumentovano registruje određene evolutivne procese, ali ne može da se prihvati kao teorija nastanka svega, jer ni sami naučnici nemaju opitnih dokaza za to da bi takve tvrdnje kredibilno naučno potvrdili. Zato zloupotreba teorije evolucije u cilju potvrđivanja teze da je svet nastao sam od sebe izvodi nas iz sfere nauke u sferu ideologije. Za nas hrišćane je zapravo nevažno da li je čovek nastao u jednom trenutku ili je to bio proces i kakav je proces po sredi. Ono što je suštinski važno jeste da sve biva tvoračkom voljom Božijom i da čovek rekapitulira vascelu tvorevinu (čovek je mikrokozmos). Čovek nije stvoren ni iz čega, već je sazdan od tvari koju je Bog stvorio ni iz čega i to šestog biblijskog dana. Mi nosimo elemente u svom telu koji su u stalnoj promeni i učestvuju u kruženju tvari u prirodi. Biljke, životinje, minerali kroz čoveka ipostasno ulaze u zajednicu Bogom. Hranimo se hranom biljnog i životinjskog porekla, unosimo minerale, naši organi se menjaju, čovekov sastav je u stalnoj dinamičkoj promeni. Činjenica da čovek poseduje određene biohemijske, anatomske i druge sličnosti sa drugim vrstama još više nas utvrđuje u veri da je Bog sazdao čoveka kao krunu vascele tvari od već postojeće materije, a ne kao biće koje nema nikakve veze sa ostalim stvorenim svetom. Kako je čovek stvoren i na koji način, racionalno nikada nećemo sasvim znati jer tajna života i čoveka se ne može razumeti nikada u svim svojim dimenzijama na nivou čovekovog razuma koji funkcioniše u koordinatama vremena i prostora. Ono što znamo verom jeste da se kroz čoveka, odnosno Bogočoveka Hrista  spasava vascela tvorevina vidljiva i nevidljiva (zemlja i nebo) jer je čovek biće koje povezuje oba sveta. U vasceloj tvari na svakom koraku vidimo međupovezanost i sam čovek i te kako živi u stalnoj dinamičkoj interakciji sa svetom oko sebe.

Žalosna činjenica jeste da se i danas od strane ateista određeni registrovani evolutivni procesi koji su primetni u prirodi, iz neznanja ili iz pogrešnog tumačenja koriste ideološki kao argument protiv samog postojanja Boga. Isto toliko je pogrešno negiranje međupovezanosti vascele tvari i svođenje bogootkrivene istine na nivo naučne teze jer gubimo smisao spasenja vascele tvari u Hristu i suštinu naše vere da je Hristos spasitelj sveta. Zato diskurs koji danas postoji posebno na protestantskom zapadu između evolucionista i kreacionista potpuno je stran Pravoslavnoj Crkvi i našem shvatanju spasenja kao prevazilaženja jaza između stvorene i nestvorene prirode u ipostasnoj zajednici u Bogočoveku Hristu.

Arhimandrit Sava Janjić

VIDOVDAN

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here