Аутошовинизам као и свака мржња нема будућност

Поделите:

Аутошовинизам као наратив који произилази из мржње нема утемељење у чињеницама. Мржња сопственог народа јесте аутодеструктивна, прави штету народу, али свакако највише ономе који мрзи сам себе и њему је најтеже.

Свако јутро, сваки дан мрзити себе, своју породицу, комшије, већину којих знаш и познајеш сигурно није лако. Реторика пропаганде ХРТ1 са почетка 90-их прошлог вијека као културни обрасац, јесте само недостатак културе, аргументације.     Нити су Срби монструми нити злочинци, нити имају некакв геноцидни код, тај начин дехуманизације сопственог народа може само да говори о ауторима истог и њиховом самопрезиру у Гебелсовском нацистичком ријечнику.

Нити једна њихова фолоскула непије воду, кажу упознајте друге немојте да мрзите. Ми нити мрзимо, и свакако да упознајемо, само имамо дозу опрезности. Ја сам одрастао у мултиетичној средини и наравно да знам и да се дружим са другим и другачијим. Мог Чукундједа Јована је у логор у Првом свјетском рату у Добоју одвео први комшија  муслиман, а мог прадједа у Јасеновац његов другар из школских клупа Хрват, моју баку у последњем рату је вјероватно убио снајпером комшија из сусједног села, схватате моју потребу за опрезност.  Уз њихов комунистички наратив гдје желе да пуцају у Србе као у Христову икону комунисти у пренесеном смислу, па није Христос мртав, а ти комунисти јесу. Такође млађе генерације су постале освијешћене, знају ко су и шта, везани су за Цркву, за народ, за Космет, једни за друге.

Најпопуларнији проф. на БУ су МилоЛомпар и Милош Ковић, а најнепопуларнији је Никола Самарџић. Од Призрена до Сомбора, од Будве до Бања Луке сви Срби се буде, полако, устају у сваком смислу и обесмишљавају аутошовинизам. Аутошовинизам једе своју дјецу, а ми вјерујемо у Бога и српство.

@Sevastokrator3 (Небојша Лазић)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here