BDP treba biti ispravljen, ne zamenjen

Podelite:

Autor: Urs Roner, predsednik Borda direktora Kredit Svis Grupe
(Urs Rohner, Chairman of the Board of Directors, Credit Suisse Group AG)
Preveo sa engleskog jezika: Đorđe Stojković
Ovaj članak je deo godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Odavno je priznato da je bruto domaći proizvod – BDP (GDP) nedovoljno adekvatan kao mera ekonomskog zdravlja i dobrobiti naših društava. Mnogi ugledni eksperti su raspravljali o tome da moramo da promislimo o našoj fiksaciji sa BDP-om, pa ipak izgleda da se nismo u celosti približili održivoj alternativi.
Na primer, jedna od dobro poznatih mana BDP je što ne uzima u obzir vrednosti rada u domaćinstvu, uključujući i brigu o deci. Moguće rešenje je da se takve aktivnosti novčano vrednuju u okviru mera BDP. Sigurno bi ga ispravili za stvorenu vrednost, koja se trenutno ignoriše. Međutm, zbog toga bi BDP pao na drugom kriterijumu, zbog koga ga već dosta kritikuju. Često on ne odražava adekvatno šta članovi društva doživljavaju.
Dok bi uključivanje kućnih poslova „ispravilo“, u ovom slučaju naduvalo BDP, to ne bi napravilo značajnu razliku u životnom standardu aktera. U slučaju poslova u domaćinstvu, velikom većinom žene bismo nastavili da tretiramo kao volontere u stvarnom životu.

Slika 1: Prosečan broj sati neplaćenog posla nedeljno u svakoj kategoriji za muškarce i žene, UK Velike Britanije i Severne Irske, 2015.god.
Izvor: UK Harmonised European Time Use Survey (HETUS), 2015
Još jedan slučaj propusta BDP je uništenje vrednosti. Ne pokazuje kada društvo pogrešno upravlja svojim ljudskim kapitalom, bilo da uskraćuje obrazovanje određenim grupama, ili da iscrpljuje prirodne resurse, radi trenutne ekonomske koristi. BDP ima tendenciju da bude neprecizan u odnosu na imovinu i često ne obračunava obaveze.
Još uvek ne postoji međunarodni konsenzus šta će biti zamena za BDP, ali desio se ohrabrujući napredak prema uviđajnijem načinu razmišljanja u vezi sa ekonomskim aktivnostima. Mnogi okviri su predstavljeni tokom godina, od Nordhausa i Tobina „Mera ekonomske dobrobiti“, 1972. godine (“Measure of Economic Welfare”) do nedavno najavljenog kineskog „zelenog razvojnog indeksa“ (“Green Development Index”).
Danas, donosioci odluka kako u privatnom, tako i javnom sektoru imaju više alata na raspolaganju sa kojima će praviti sofisticirane izbore. Na strani investitora, potreba za ekološkim, socijalnim i upravljačkim podacima raste lagano. Na strani javnosti, organizacije kao što su Svetska banka već razmatraju druga merila, sem BDP da bi procenile kvalitet života, ukljućujući životni vek na rođenju ili pristup obrazovanju.
Nedavno se zahuktala debata u vezi sa bruto nacionalnim dohotkom – BND (GNI). Iako deli temeljne elemente sa BDP, on uvodi korekciju koja je bitna u našem globalizovanom dobu. Prilagođen je za prihod koji stvaraju strane korporacije i strani državljani. Shodno tome, zemlje sa značajnom proizvodnjom ili imovinom u vlasništvu stranih korporacija (videti grafik ispod) će pokazivati naduvani BDP, dok ako se koristi BND odraziće se koliko se zaista dohotka zadržava u svakoj zemlji.
Irska je istaknuti primer gde je BND korišćen kako bi se ispravila slika koju je stvorio BDP. Zabeleženi rast od 26,3% BDP je 2015. godine, s razlogom privukao pažnju eksperata. Isprovocirao je diskusiju u vezi „konceptualnog računovodstvenog okvira koji se koristi da se definiše BDP, kako bi se adekvatno odrazila ekonomska realnost“ , kao radni dokument koji je OECD koristio za ponovno izračunavanje.
Zaključak tog radnog dokumenta OECD je da BDP nije pouzdan indikator materijalnog blagostanja jedne zemlje. U slučaju Irske, ovo je bilo zbog računovodstvene relokacije ekonomske aktivnosti multinacionalnih korporacija, posebno zbog plaćanja intelektualne svojine. Da bi se izračunao rastući raskorak između stvarnog ekonomskog razvoja i prijavljenog BDP, uvedena je izmenjena verzija BND, pod nazivom BND*, od strane Centralne statističke službe Irske.

Slika 2: Devijacija BDP per capita od BND per capita u određenim zemljama, u periodu 1990-2016, u procentima
Jaz između BDP i BND može uskoro da bude zatvoren u nekim zakonodavstvima. U nedavno objavljenom radu, Khan, Hallareddy i Royen, naglašavaju neusklađenost američkog ekonomskog rasta i korporativnih profita u periodu od 1975. god. do 2013. god. U posmatranom periodu, profiti multinacionalnih kompanija sa sedištem u SAD nadmašili su vrednost BDP, svaki put kada bi stopa domaćeg poreza na prihod, bila veća od onih u drugim zemljama članicama OECD.
Ovaj raskorak se pokušava rešiti, usvajanjem zakona „H.R.1“ krajem decembra 2017.godine (nekada poznato kao „Zakon o poreskom smanjenju i poslovima“- “Tax Cyts and Jobs Act”). Smanjivanjem korporativnog poreza na nivo koji je konkurentan na svetskom nivou i odobravanjem boljih uslova za vraćanjem profita u državu u kojoj se stvoren, očekuje se da će korporativni profiti da se vrate u SAD. Kao rezultat toga, neslaganje između BDP i BND će najverovatnije da nestane, kako u SAD, tako i Irskoj.
Predlažem da se u budućnosti usredsredimo na tri tačke. Prva, nekoliko slabih aspekata BDP merila se već rešavaju i bitni akteri preduzimaju mere ka tom cilju. Ovo je ohrabrujuće. Druga, donosioci odluka u javnom i privatnom sektoru, sada imaju na raspolaganju mnoštvo instrumenata. Ovo im omogućuje nadmoćnu procenu, njihovih akcija i to kako one utiču na društvo i okolinu.
Na kraju, u poslu smo naučili da ne dozvolimo da ono što je veliko postane neprijatelj onoga što je dobro. Nismo još uvek rešili sve izazove koje nam je BDP predstavio, ali smo daleko dogurali u ispravljanju mnogih njegovih iskrivljenja. Umesto da tražimo novi, razarajući okvir koji bi zamenio sadašnje tehnike i podatke, potrebna je snažnija strategija da se donose promišljenije, suštinske promene u postojećem sistemu.
Autor: Urs Rohner, Chairman of the Board of Directors, Credit Suisse Group AG)
Preveo sa engleskog jezika: Đorđe Stojković
Ovaj članak je preuzet u potpunosti, na engleskom jeziku sa sajta Svetskog ekonomskog foruma:
www.weforum.org

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here