Бојан Драгићевић: Шта нам је Русија дала?

Поделите:

Шта нам је Русија дала? Па кад већ питате, помоћ без које би Први устанак трајао пар недеља. Руси су дали и новац и одреде, али и дипломатску помоћ и логистику. Ушли су у рат са Турцима и газили их на свим фронтовима. Тачно је да смо остављени отоманском удару после тога, али то је било зато што је у том тренутку Наполеон газио као олуја ка Москви, а Руси били принуђени да бране своју државност, слободу и животе од француског освајача. Знамо како се то завршило за Наполеона и Велику армију. Чак и док је бранила живу главу, Русија је издејствовала Букурештански мир који је предвиђао општу амнестију за устанике. Одбили смо га и страдали 1813. стравично у турској језивој ретрибуцији над српским цивилима.

Милошева Србија добија самоуправу и аутономију управо под покровитељством и дипломатским притиском руског цара. Акерманском конвенцијом у члану 5 даје аутономију Србији и враћа јој шест нахија. То је изнуђено силом руског оружја. Kада је Турска погазила Акерманску конвенцију, руском победом у рату постигнут је Једренски мир, који нам је дао аутономију.

Помоћ Русије смо добили 1914. године, када је император Николај Романов стао као заштитник Србије пред Аустроугарску и Немачку и тиме спречио да будемо сатрани са земљом без великих савезника. Николај Романов заслужује споменик у Београду као пријатељ српског народа јер нас је спасао од потпуне деструкције. У Србији постоје гробља руским добровољцима који су тада овде гинули.

Газећи ка Берлину, Црвена армија је помогла Народноослобилачкој војски Југославије да истера окупатора и избрише домаће квислиншке формације. Ми смо своју земљу већински ослободили сами, али не треба заборавити допринос хероја несаломиве и непобедиве Црвене армије, нити логистичку подршку која је партизанима долазила из Москве у току целог рата.

Помоћ у добровољцима и информацијама добили смо и у Рату за југословенско наслеђе у одбрани Kосмета. Помоћ смо добили ветом Руске Федерације на покушај блаћења српског народа као геноцидног. Помоћ смо добили у дипломатској одбрани Kосова.

Наравно, било је момената када нисмо добили помоћ од Русије, када се она петљала у наше интерне послове, чак и када је хтела да нам комада државу. Санстефански мир је био у корист Бугарске, тридесетих је СССР хтео да разбије Југославију јер смо примили Врангела и беле који су у Москви перцепирани као издајници, а 1948. је Стаљин хтео армијом да нас претвори у сателитет. Такви моменти су последица геополитике, положаја велике силе, историјских околности и нашег покушаја да никад не будемо ничији. Нисмо клекли руској империји ни када је била бела, ни када је била црвена.

Ипак, трагично је и незахвално да питамо шта смо добили од Москве. Добили смо много, а ако коме није јасно, нека окрене српску тробојку наопако. Не треба пљувати у помоћ. Већу ни од кога добили нисмо. Можда бисмо више разумели када бисмо схватили да је Русија империја, а не мајка која мора да води рачуна о детету.

За Москву нас веже крв наших старих која се заједнички пролила за победу и слободу, култура, вера и векови међусобних односа. Не треба да идемо под Московом, али није добро ни пљувати у тањир из ког се јело.

Фото: Војници Црвене армије у Београду при ослобођењу

Извор: Фејсбук профил Бојана Драгићевића

Поделите:

1 коментар

  1. Uvek ću se sećati onoga sa šablonom napisanog na zidu, tamo na raskrsnici kod Londona, pa dijagolno od njega (šta je tamo? neka banka?) “проверено, мин нет”.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here