Borislav Borović: Značaj i ograničenja stranih investicija

Podelite:

Veliko je pitanje, da li su direktne strane investicije bezuslovno korisne za privredu jedne zemlje. Govorimo o direktnim stranim investicijama u klasičnom smislu, bez dodatnih podsticaja, pogodnosti, subvencija…

Direktne strane investicije su  ona vrsta prekograničnih investicija gde rezident iz jedne privrede (države) ima kontrolu ili presudan stepen uticaja na  upravljački tim preduzeća koje je rezident druge države (privrede). Odnosno,  kada direktni investitor ima u vlasništvu više od 50 % upravljačkih akcija  u kompaniji države gde investira.

Dakle, kada ocenjujemo efekte direktnih stranih investicija na privredne bilanse zemlje gde dolaze direktne strane investicije, nesporno je da su one jedan od glavnih izvora finansiranja javnog inostranog duga Srbije. I čini se da tu nema dileme i da je pozitivni efekat direktnih stranih investicija neupitan. Takav stav je dominantan u našoj javnosti, gde se naglašava da su direktne strane investicije itekako važne za zemlju jer, pored povećanja zaposlenosti, doprinosa uplati u budžet, pristupima novim tehnoligijama, doprinosu stvaranja nove vrednosti, povećanja izvoza…  donose i značajan devizni priliv i smirivanje deviznog deficita zemlje.  Složio bih se delimično, jer medalja ima i drugu stranu.  Tačno je da direktne strane investicije u početku predstavljaju devizni priliv  za zemlju. Vremenom međutim,  profiti koje strani vlasnici ostvaruju u zemlji po pravilu se povlače u njihove matične zemlje i to je devizni odliv iz ugla države gde su došle strane investicije.

Komparacijom početnog deviznog priliva i odliva u matične zemlje tokom vremena se može utvrditi korisnost investicija na devizne bilanse zemlje. Naravno, o razlici deviznog priliva i odliva zavisi hoće li zemlja imati koristi ili štete od  direktnih stranih investicija u čisto finansijsko-monetarnom smislu, odnosno uticaja na devizne bilanse zemlje. U slučaju nedostatka deviza u zemlji (što je pravilo u Srbiji), povlačenje profita po osnovu direktnih stranih  investicija u matične zemlje investitora, može imati za posledicu međunarodnu nelikvidnost, naročiti jer naša legislativa uglavnom omogućava takvu vrstu izvlačenja profita, odnosno deviza posle konvertovanja dinarskih profita u stranu valutu . Dakle, ako bi posmatrali čitav proces direktnih stranih investicija, država bi morala uraditi analizu finansijskih efekata  direktnih stranih investicija, gde bi izvršila komparaciju ukupnog deviznog priliva po osnovu direktnih stranih investicija, zatim njihov ukupan devizni odliv, udeo deviznog priliva stranih investicija u ukupnom deviznom prilivu zemlje, udeo deviznog odliva po osnovu investicija u ukupnoj masi deviznog odliva, trajanje direktnih investicija itd.

Dakle, potreban uslov isplativosti direktnih stranih investicija za zemlju domaćina je neto devizni priliv tih investicija, a dovoljan uslov je da taj priliv bude veći od iznosa dobiti koji će investitor izvući u domicilnu zemlju. Ako takvog priliva nema, investicije su štetne za zemlju u finansijskom smislu, tj. predstavljaju potencijalni i stalni devizni odliv. Takođe, vrlo su  upitni mnogi argumenti koji se ističu u glorifikovanju značaja direktnih stranih investicija. Recimo praksa pokazuje, da je primena novih tehnologija koju donose strani investitori samo neostvareni mit, jer većina novih investicija su najprostiji fizički poslovi za koji se angažuju radnici bez ikakvih potrebnih kvalifikacija, ako izuzmemo zahtev „za besprekornim zdravstvenim kartonom“ kao jedinom „kvalifikacijom“ koji traže ti investitori u Srbiji. U odnosu na ove poslove, long poslovi koji su nekada dominirali kod stranih investicija, deluju kao najnovije tehnologije  osmišljene u Silicijumskoj dolini. Sve to dovodi do toga da gotovo da uopšte nema stvaranje neke novododate vrednosti, koja bi vukla privredu napred, a upravo stvaranje novododate vrednosti se ističe kao velika prednost ovih investicija.

Slično je i sa uticajem na povećanja izvoza preko stranih investicija, jer je on minimalam u krajnjem saldu, jer su najveći izvoznici ujedno i najveći uvoznici (repromaterijala, delova…) u Srbiju.  Ako ovome dodamo i ozbiljne subvencije  države stranim investitorima za otvaranje novih radnih mesta, onda euforična slika o značaju direktnih stranih investicija za našu državu, mora biti korigovana značajnim detaljima koji govori o suprotnim (negativnim) efektima koje izazivaju.

Borislav Borović, urednik bloga Ekonomski lavirint

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here