Божидар Трпковић: “Руски Давос” у Санкт Петербургу

Поделите:

 

Санкт Петербург је на неколико дана постао светска престоница бизниса — у том граду је одржан 22. Међународни економски форум који називају “руски Давос”.

Бројке говоре више од речи. На Петербуршком форуму је учествовало више од 17 хиљада људи из 143 земље света, укључујући и Србију и Републику Српску. Упркос санкцијама и тензијама између Москве и Вашингтона, најбројнија делегација је била из САД, а затим из Јапана и Француске. Америчка делегација је бројала више од 550 људи.

Односи између Русије и Запада преживљавају најгори период од окончања Хладног рата, али то није спречило западне предузетнике да дођу у Санкт Петербург, где су изразили наду у даљу сарадњу са Русијом. На маргинама форума потписано је 550 споразума на укупну суму од 2,365 билиона рубаља, а предвиђа се да те цифре могу још да расту. Највише уговора закључено је у сфери информационих технологија.

Главна тема овогодишњег форума била је „Изградња економије поверења“, а пословни свет и економска елита су позвали земље да појачају узајамно поверење, уклоне препреке у трговинској размени и побољшају билатералну и мултилатералну сарадњу у циљу подстицања глобалног раста.

Централни догађај форума било је пленарно заседање, на коме су учествовали руски председник Владимир Путин, француски председник Емануел Макрон и јапански премијер Шинзо Абе.

Путин је и апсолутни лидер по броју помињања на друштвеним мрежама, током три дана форума. Његово име је споменуто чак 14.847 пута. На другом месту је Макрон са 8.595, а на трећем индијски мистик Џаги Васудев — 3.735. Укупно на друштвеним мрежама забележено је више од 84 хиљаде саопштења посвећених Петербуршком економског форуму. То је 104 одсто више него прошле године.

Осим свог излагања, у Петербургу Путин je имао и низ састанака на највишем нивоу. На маргинама форума Милорад Додик упознао је Путина са „пројектима усмереним на слабљење Републике Српске и огромним издвајањима Американаца за медије и програм спречавања руског утицаја”. Председник Додик је изјавио да „Русија снажно подржава Републику Српску и то кроз поштовање Дејтонског споразума” и истакао је да његово присуство на форуму има велики значај за Српску.

Према његовим речима, на форуму у Санкт Петербургу видљива је доминантна улога Русије и познавање међународних отворених питања као што је питање Ирана, где сматра да се међународни поредак мора поштовати кроз постигнуте међународне уговоре. Милорад Додик оценио је да подаништво неким западним земљама, које је сада присутно, неће помоћи Републици Српској, али да партнерство са Русијом сигурно хоће.

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић је на форуму учествовао на панелу “Нови механизми инвестиционе политике: локомотива раста” где је говорио о развоју економије будућности, са посебним освртом на мала и средња предузећа која се баве ИТ бизнисом, програмирањем и иновацијама. Поповић је навео да је Србија једина земља у Европи која нема царине на извоз у Русију, али истовремено нема царине ни за извоз у ЕУ. Зато је Србија изванредно место за привлачење руских инвестиција и заједнички наступ српских и руских компанија на тржишту ЕУ.

Економски форум који се одржава у Санкт Петербургу је сјајна прилика да се састанемо са представницима министарства пољопривреде и представницима Федералне службе за ветеринарски и санитарни надзор Русије и ово је наставак једне сјајне сарадње коју већ годинама имамо између наша два министарства“, рекао је члан српске делегације и директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић.

На форуму највише пажње привукла је пленарна седница на којој су, уз руског предсједника, учествовали председник Француске Емануел Макрон, јапански премијер Шинзо Абе, нови потпредсједник Кине Ванг Ћи-шан, те шефица ММФ-а Кристин Лагард.

Председник Русије у уводном излагању истакао је да су економске санкције постале политички инструмент који се користи за “гушење конкуренције или изнуђивање уступака”. Глобални недостатак поверења доводи у питање перспективе глобалног раста. Логика економског егоизма не одговара данашњој специјализацији земаља и компанија, изградњом сложених светских производних ланаца. Не требају нам трговински ратови, па чак ни привремено трговинско примирје, него потпуни мир у трговини“, подвукао је Путин.

Француски председник Емануел Макрон позвао је на побољшање веза Русије и Европске уније:Желио бих да Русија остане у оквирима Савета Европе. Желим да по многим питањима, економским, социјалним и одбрамбеним, наш стратешки дијалог добије нову динамику.

Мислим да је потребно бити опрезан у вези с питањима проширења, пошто у Европској Унији влада еуфорија у вези са проширењем. Када се ширите, међутим, и притом не спроводите никакве реформе, то постаје веома неефикасно. Због тога ми се чини да Европска унија мора да буде више јединствена, више суверена, више демократска и треба да схвати у чему се састоје њени стратешки приоритети“, рекао је председник Француске. 

Јапански премијер Шинзо Абе  сматра да је на глобалном плану важно повезивање и сарадња Токија и Москве.Русија и Јапан треба да потпишу мировни споразум како би могли реализовати амбиције у сфери економске сарадње“, рекао је Абе.

Осим бројних економских тема, светски лидери разменили су мишљења о светским актуелним темама, пре свега о новонасталој ситуацији у Ирану, након повлачења САД из нуклеарног споразума с Техераном. Учесници седнице су поручили да би за светску безбедност било важно да споразум остане на снази.

Шефица Међународног монетарног фонда Кристин Лагард изјавила је да је неопходно преиспитати ситуацију која је настала услед санкција Русији. Наступајући на пленарној седници, Лагардова је говорила о санкцијама Ирану и приметила да је дошло време да се преиспита санкциони режим у целини.

Што се тиче санкција које су примењиване против руских физичких лица, није јасно да ли су оне усмерене непосредно против њих, против имовине њихових компанија, против њихових компанија или неких холдинга, или против неке велике територије које су у саставу њихове корпоративне империје. То је реалан проблем поверења које не постоји, а то треба решавати“, рекла је Кристин Лагард. 

Русија и Француска су током посете Емануела Макрона Санкт Петербургу потписале споразуме у вредности од милијарду евра. Државна корпорација „Росатом“ и Комесаријат за атомску енергетику Француске потписали су стратешки документ о руско-француском партнерству у области атомске енергије.

Владимир Путин је са задовољством констатовао да је трговачка размена између две земље порасла за 16,5 одсто у односу на прошлу годину, док је у првом тромесечју ове године додатно порасла за 25 одсто. Руски председник је додао да француске компаније активно учествују у енергетским пројектима у вези са терминалима за течни гас на Јамалу, руском полуострву изнад поларног круга. Такође, Путин је констатовао да „Росатом“ обезбеђује чак четвртину укупних потреба Француске за нуклеарним горивом, као и да се реализују велики заједнички пројекти и у другим браншама, попут оних у авио и прехрамбеној индустрији и у пољопривреди.

Сама чињеница да је лично дошао Макрон, који се прилично критички односи према Москви, већ сведочи да се односи померају са мртве тачке. А онда и то што су потписани уговори у области космонаутике, као и то што су уговорене испоруке нуклеарног горива, говори за себе. Русија би требало да обезбеђује до 25 одсто укупних потреба за ураном Француске, која је традиционално оријентисана на нуклеарну енергију.

Још једна веома интересантна чињеница је и то да су у Санкт Петербургу потписани уговори о сарадњи у области дигиталне економије, бранше коју управо француски председник веома подржава и подстиче. Француска је схватила да се развијањем тих технологија омогућава значајно место на тржишту у будућности, а са друге стране, Русија је жељна да прати те трендове и сама препознаје своје интересе у тој области. Москва већ дуже време ради на томе да смањи зависност своје економије и целокупног привредног развоја од енергетског сектора који традиционално обезбеђује највећи део државног буџета.

Руски „Вимпелком“ и кинески „Хуавеј“ потписали су у Петербургу двогодишњи уговор о развоју телекомуникационе инфраструктуре петог покољења у Русији. Мрежа 5Г је, како објашњавају експерти на форуму, чак 30 пута бржа од 4Г. Договорена је и изградња фабрике за производњу картона и амбалаже у Тулској области; још два споразума предвиђају изградњу фармацеутске производње у Серпуховском рејону и фабрику боросиликатног стакла у округу Пушкино; потписан је и споразум о изградњи производног цеха за прераду меса у Кашири, који ће отворити 500 радних места. У Ногинску ће бити изграђен комплекс стакленика, који ће, како се планира, давати 20 хиљада тона воћа и поврћа годишње.

Страни инвеститори су током прошле године уложили средства у рекордан број пројеката на територији Русије — чак 238, што је 33 пројекта више него 2016. Они су финансирали првенствено развој нових производних капацитета — 202 таква пројекта — а не ширење постојећих.

Истовремено, руски министар финансија Антон Силуанов, који је главни „преговарач“ између власти и бизнисмена, изјавио је да влада намерава да формира специјални фонд за инфраструктурне инвестиције. Он се неће пунити приходима од нафте и гаса, него ће новац стизати са тржишта. Силуанов је такође најавио да би Русија могла да пређе с долара на евро у спољнотрговинским обрачунима. Русија већ сада развија плаћања у националним валутама са својим трговинским партнерима.

“Као што видимо, ограничења наметнута од стране америчких партнера су екстериторијалног карактера. Могућност преласка са америчког долара на евро зависи од ставова ЕУ према позицији Вашингтона”, рекао је Силуанов, који је и први потпредседник руске владе.

Европска Унија такође разматра укидање долара као платежног средства и прелазак на евро након што је Вашингтон запретио да ће санкционисати европске фирме које послују са Ираном. Ова мера може помоћи ЕУ да задржи једно од највећих светских тржишта које је отворено за трговину након историјског споразума о нуклеарном питању потписаним од стране Техерана и формата П5 + 1 (Кина, Француска, Русија, Велика Британија, САД, плус Немачка) у јуну 2015. године.

ЕУ је у почетку подржала санкције Вашингтона против Москве, али је недавно критиковала политику америчког председника Доналда Трампа да наметне трговинска ограничења другим земљама. ЕУ је такође погођена увођењем увозних дажбина САД-а на челик и алуминијум. Ситуација је ескалирала још више након што су се САД повукле из нуклеарног споразума са Ираном.

Трећи, последњи дан Међународног економског форума био је посвећен младим и креативним људима из целог света и њиховом повезивању. Била је то прилика и да Београд покаже своју отвореност, спремност да ради и гради, сарађује са светом и размењује идеје, као и да промовише свој потенцијал. На састанку са младим лидерима из различитих крајева света говорио је члан Градског већа Драгомир Петронијевић, који је указао на све предности које српска престоница има за нове инвестиције и буђење предузетничког духа код младих. 

Резултати форума у пуној мери демантују тезу која је већ дојадила о наводно ефикасном, снажном изоловању Русије од процеса светског развоја.

Божидар Трпковић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here