Бранислав Јевтић: Бинџоманија у Срба

Поделите:

 

TNT група или екипа Trash comerce

Док се у свету о Џокеру нашироко полемише, ми балсамујемо своје неприкосновене асове. Недавно промовисани филм Екипа добрано је напунио биоскопе, ал̕ за мало. Успели јесу у томе да им похрле у сале генерације које похађају основне и средње школе, жељне разоноде и хумора, али екипа од које се очекивало да разбије, разбила је и то мало ентузијазма. Отпале асове попут Ђуричка и Које, наследио је нови идол младих Андрија Милошевић, глумац, писац-глистац итд., али као да то није било довољно. Младима нису помогли ни усијани телефони; зевање је убрзо постало вирално, а они куражнији напуштали су салу у таласима. Да не беше глумчине Сергеја Трифуновића коме су деведесет процената дијалога чиниле вулгарности, филм би пропао. Понеки осмејак се искрао, јер, руку на срце, морамо признати да је немогуће одолети утицају свеопштег девастирања. Нек не чуде најновији подаци да је сваки трећи тинејџер пробао секс са истим полом. Деца не знају своје порекло, не знају шта је Big Bang или Велики прасак, али зато сви одреда знају за gang bang. Систематско хедбенговање има за крајњи циљ – не само друштво упростити, већ у што већој мери упростачити.

Перспектива презерватива  

Рекреативна сношка, спортисимо, шема, веза без обавеза, cuffing… само су савремени синоними за физиолошку потребу тј. копулацију која датира још из наше најанималније фазе, коју, пак, оправдава управо тај ступањ нашег менталног развитка. Забрињавајуће је што се инсистира на разбијању стида као преломног фактора, што нас само враћа прапрапретку да би полигамија, промискуитет, па и инцест постали законски легитимни и друштвено прихватљиви, па и пожељни. Отуђење је дотле дотерало да се млади све ређе осмељују на пољубац. Пољубац као нешто, незванично, интимније од секса, избегава се на све могуће начине. Тиме јасно инсинуирају да им није до дуготрајне и дубље везе. То им је једина дистанца у емотивном контексту пошто је све друго на извол̕те. Љубав се грешком тј. упрошћавањем поистоветила са крес варијантом, и тиме укида границу са најнижим облицима живота, и коначно, обезвређује најузвишеније људско осећање. Пољубац је лековит, он чини спајање, а не одвајање. Он не прети нити осуђује на дуготрајност, већ вечност. Томе супротно може бити само монотоно, или такорекућ једно велико ништа. Полни однос, временом сведен на garbage time, истим принципом довешће до тога да и живот као постојање постане бесмислено.

Бинџованије у Србаља

С обзиром на то да је бинџоманија сама по себи плеоназам, па још код Срба, надаље ћемо се служити лексички исправнијим термином. Наиме, бинџовање, тај рогобатни израз потекао од англицизма, представља свако могуће претеривање, било преждеравање, препијање, пребијање итд. Код нас нема средине. Нација чија је фудбалска репрезентација некада умирала у лепоти и била позната као европски Бразил, одавно већ производи само разбијаче. Када нека нација разбија са таквом лакоћом сопствену државу за државом, најмањи проблем јој представља да у периодима мира разбија путеве, тргове, клисуре… до глава на купусијади. Док нормалне државе чине све како би од својих отпадака реанимирали експлоатисано, ми се непрестано бинџујемо, и штанцамо у све саме бинџоване. То није бенигно скидање серије, и као последицу тога стећи испрва зависност, па депресију. Ми све морамо сатерати до дувара, и треснути надушак. Ни камен на камену да не остане. Бинџовани не умеју као Аргентинци или Енглези фанатично да бодре своје клубове, а да им при том репрезентација остане изнад свега као светиња. Овде ће се од малена регрутовати у Партизановце и Звездаше. Цела лига, као и сезона, осим кад је дерби у питању деценијама је garbage time. Међутим, када функционише само негативно рециклирање тј. када се прави потенцијал одстрањује, а шкарт фаворизује, неминовно долази до контаминације. Тада престаје разлика, и све постаје гарбиџ. Стога, првенствено треба разјаснити чему служи разбијање: најпростије речено, свођењу на најситније јединице или честице (ashes to ashes, dust to dust?), и нестајање. Да ли ће нас неко развејати и одувати испод те кукавне шљиве, или ћемо се саставити? Да ли ће се друштво и породица десетковати или ресетовати, питање је сад, више него икад.

Бранислав Јевтић за Видовдан

Поделите:

2 Коментари

  1. sto smo bili poznati kao “evropski Brazil”, sebi samima, i “cetvrta vojna sila u Evropi”, sebi samima, tako sebe same obmanjujemo da “rekreativni seks” nije postojao , dok ga nisu smislili petnaestogodisnjaci.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here