Бранислав Јевтић: Mалигни Хумор

Поделите:

 

Купус или месо – питање је сад/ је л̓ лепше у души трпети/ праћке и стреле судбе обесне/ или на оружје против мора беда/ дићи се, и борбом учинити им крај? Хамлетовско питање не односи се на то ко је био, већ какви ћемо ми бити, Шекспир или Шека Перса. Вечита дилема трајаће очигледно док је света и века, у овом или оном виду менталног страбизма (разрокости) тј. разабирању доброг од лошег, правог од лажног, врлетних од лупежа…

Постало је лакше кренути на багер с лопатицом за песак, или китове у мрежицу за лептире хватати него нешто тако аморфно. То и не треба да чуди када су клонови кланова и судије и порота одавно. Тај канцер друштва успоставља монопол у свим сферама, а малверзација се без икаквог узнемиравања најбоље обавља иза завесе, али, богами, и на просценијуму. Клиберење више није ин, тако да је демоде копирати Нерона да би се превеслао закон, па чак и преживело. Сада су у тренду људи из сенке. Њима не прети никакав анафилактички шок услед алергије на Сунце, нити су то некакви рептоиди по теоријама завере површнога Дејвида Ајка. То су обичне варалице попут Феликса Крула из романа Томаса Мана. Они напросто избегавају да се експонирају, тако да могу бити, колико гмизавцима налик, тако и секрету из носних шупљина слични. Међутим, из поштовања према Бранку Ћопићу, нећемо их окарактерисати као Башту слузаве боје. Ретко се ко из те феле може подичити да је self-made-man. Углавном ће то бити субвенционисани полетарци, којима је једини циљ да као НКВ (нискоквалификоване варалице) заузму што виши ступањ на тој хијерархијској лествици, коју јавно можемо регистровати искључиво као Продавницу магле.

Стицајем околности, управо по несрећном скакачу с моста названу награду добио је један од таквих субвенционисаних синчића, и то за чисто текстуално злостављање. С почетка, потпомогнут пореклом и очевим лобијем из пандориног Сарајева, непотизам транспоноваће у деспотизам. Асимиловаће се без по муке и тај homo fagus, по устаљеним принципима мимикрије. Света колонизација? Неки тамо Емир реинкарнираће као Немања, Кустурица као Бабић, спахилук преобратити у феуд, само ће касаба остати на срцу…

Елем, пара врти, где драматургија неће. Отуд, тај и такав шупљи садржај достићи ће и своју драматизацију. Где другде него у Тезгари театру. Премиј(ер)и ће присуствовати и Душко К, не толико познат по томе што је пљувао САНУ као удбашко легло, када је био одбијен – да би после три године када су га примили, опран и уштиркан одржао приступну беседу, већ по опусу заснованом на естрадно-популистичком улагивању публици све самим простаклуцима. Та особа која зна само за шалу на туђ рачун, и то текући, на његовој Звездари допуштаће да се поставе комади, али под условом да не одскачу од висине маховине у сенци његових бонсаија. Операција успела, инспицијент преживео. Лакримоза културе може да почне. Севају блицеви, (д)новинари облећу. Одједаред баријере нестају. Недодирљиви се спајају са непоткупљивима (попут Тање Њежић и осталих поштовалаца ЛУДУС-а). НКВ у центру пажње. Писац, који користи, не случајно, attention words стил у својим књигама (јер свака му је ка у Његоша, јел), славодобитно нас је изволео удостојити објашњења откуд му идеја. Из провереног искуства, гле чуда. Познат као неко ко је штедљив на речима (пре свега зато што је толики ексклузивац да му телевизијска реклама за нови роман тече још шест месеци пре него ли преда рукопис) одједном је на крилима славе. Но, заједничко за субвенционисану децу је то што их увек на време неко спасоносно повуче иза завесе. Било да је то Мишков мали када је пожелео да купи Ц. Звезду, или да је неки други ВКВ у питању.

За разлику од поменутог и сличних НКВ, ВКВ готово никада нећете видети на просценијуму. Они су се саобразили са тамом, и свако ко се заинтересује за њих, излаже се опасности да га поједе мрак. Многи су се опекли пре њих као зависници од фотеља, упорно заборављајући да исте садрже у себи и федере. Они су благословени свешћу да нема ништа горе него протраћеност талента, времена, живота. Баталили су све заблуде које носи собом пубертет, и престали одрана да се заносе ентузијазмом да постану глумци или тамо неком музички идоли. Њима прија подземље (итал. – malavita). Одоздо за њих не постоји недобаченост. Првенствено медијски простор приграбити, читаву запремину присвојити, све док се другима душа не истисне. Време диктатора у класичном смислу је прошло. Сада је време пропагандних сплеткароша. Али, оно што се никада неће променити је чињеница да ће стадо увек завести неки пастир, па био то и, помодним речником, CEO (Chief executive officer). Срби су одувек били делузионистички слаби на политичке илузионисте, па зашто не би и на овог мултиталентованог опсенара. Његово тајанствено име је Срђан Шепард. Он није једини CEO, али спада у ред главних кројача судбине наше сцене у којој већ одавно влада алармантно стање услед свеопштег малигнитета, и уколико ли се не спроведе систематска хомотерапија, ситуација може метастазирати у најгоре.

Најпре зауставити даљу распродају земље која траје од памтивека, преко продаје фабрика и земљишта за три гроша, до данашњице када се чак субвенционишу лауреати. Био то ВКВ или НКВ лауреат, определимо се више између добра и зла; хоће ли вечно ведрити и облачити неки нови Феликс Дзержински или ћемо се коначно бацити на рашчишћавање сопственог дворишта почев од расветљавања подрума, и као птица Феникс – симбол ускрснућа и светлости кренути напред. Уколико се настави са разроким подстицањем лауреата, убрзо ће нам Бог лично доделити награду за беживотно дело.

Прилажем ову и овакву рекламацију, и само под условом да гласи на све, прихватам бонификацију.

Бранислав Јевтић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here