Бранислав Јевтић: ТЕМПЛАРИ ВИНОВЕ ЛОЗЕ

Поделите:

 

Малта: како јавља извор познат редакцији да је успешно спроведена (СТРОГО ПОВЕРЉИВО) присмотра и, на крају, рација српске конобарске мафије познате под називом АПП – говори у прилог и чињеница да ближе информације нису процуриле све до краја акције под шифром Сенке над Балканом. Чувени митотворци Дејан Лучић, Марко Лопушина, Милан Видојевић, Машан Лекић и ини истинољупци остадоше кратких рукава. Наша полиција у сарадњи са међународним службама разоткрила је озлоглашену мрежу, хијерархијски организовану као Темплари винове лозе, који су вешто камуфлирани боравили на мирољубивом острву Малти, и депортовали их назад. Тамо су се инфилтрирали као најгори конобари кадри да поткрадају газде, издају дупле рачуне, сипају гостима дрогу у пиће, и, најгоре од свега, пљују у чорбу. Једини превид, ако се то тако може назвати, од стране полиције, учињен је поводом шифре саме операције. Испрва, инспектори су демонстрирали завидну довитљивост. Како би што мање пажње привукли одбацили су могућност именовања по узору на документарни серијал Сенке над Београдом, као и наслов књиге Духови над Балканом, те се изроди нешто најприкладније у виду Сенки над Балканом. Тек по расветљавању случаја, инспектори ће увидети да је за акцију, ипак, био као саливен израз Сенке под јорганом.

Наиме, ако ћемо етимолошки, винова лоза је род скривеносеменица и обухвата око 60 врста пузавица. „Културну“ лозу је на територију Србије први посадио Цар Проб на Златном Брду (Монс Ауреус) у Смедереву, што признаћете нема баш неке конкретније везе осим ако ли не узмемо у обзир пуку симболику. Ако ћемо дубљу везу потражити са темпларима, масонима, илуминатима… тек ћемо себе затећи у ћорскокаку. У односу на поменуте ложе које светом владају уз помоћ банкократије и медија, ови су, колоквијално речено, ложане. То нису никакви црнорисци већ најобичнији пркнолисци. Неко би то помодно превео rimming guys, али би то било сасвим непрецизно, јер једно је припадати групацији која се испомаже и бодри на Planet Romeо, а друго су универзалци (од милоште ћемо их звати – римингоси), на све спремни, па и на истополно сокољење ако устреба. Римингоси су препознатљиви; они се не клонирају, не штанцују, већ се некако, напросто, сви римују. Вођени старом изреком: пас лаје (тј. ја), каравани пролазе, не узрујавају се нимало, јер, има и савременија варијанта: пас лаје, паравани пролазе. Римингоса има у свим порама друштва, али најзабавнији су у културном миљеу. Параван-жена и параван-деца су одавно passe. Ношење минђуше на левом уху такође. Сада вас може до суза насмејати чињеница да гастарбајтерско дете из околине Напуља (иначе, још један од љубитеља Плаве остриге) буде примљен на Новосадски универзитет за професора (после свршеног другоразредног факултета), и глорификован као писац, а да у рођеној земљи Италији није објавио ниједно дело (што само говори о његовом преписивачком таленту). Међутим, најпотресније је када на промоцијама беседи о својој страсти према фудбалу. Ах, тај мужевни спорт који му стоји као рагбисти мелодика…

Они ни пред Богом немају трему. Свој животни жанр претворише у читаву серију. Но, та њихова епска фантастика неће садржати ништа од епскога односно вечнога, већ само континуално досадно једноличнога. Као и ритуали и обреди тајних друштава и ови ће бити инфантилни и примитивни с јединим циљем уједињавања и ојачавања како би сопствени страх пренели на немоћније. Они лично немају ни морал ни савест, и да није друштвених закона, не би ништа морали да крију; овако, гамижу од сенке до сенке, те се зато и љубе тамо где сунце не залази. Сви који се крију начелно са преварантима једино чега се боје је сопствена наивност, и једино их може бити срамота од огољавања исте. Највећи део времена, ако не и целе животе проводе у лажном представљању. Њихов костим је фантазирање, а контрадикторност их најчешће раскринкава: јер, као и свака лаж што има кратке ноге, тако и они, услед наивности и ограничености, одају сами себе кад тад. Дакле, интерес и само интерес. Читав архетип КЕШ-МАН-овића развио се у нас. Било да је то неки самоадвертајзинговани славни писац, тек прошапутан као гузоњин син, и прећутан као занемарени дезертер, коме ће пасти на ум да постане главни уредник свих сервиса у земљи ( па сутра не би чудило да као неопозиви кадија пожели фотељу амбасадора УНЕСКО-а), или неког тамо Нишлије који затрпава фејсбук потенцирајући пренаглашено патриотизам, и тиме канда жели скренути пажњу са неког скривеног дела своје биографије. Шта рећи, а не заридати, када је најслављенији и најпризнатији археолог (и, queerolog, by the way) Драгослав Срејовић преписивао, што туђе а што наметнуте фалсификоване податке, и извртао историју толико да се не може разазнати права и једина? Александар Карађорђевић Ујединитељ барем се није крио да је зарад наклоности светских марионетиста на Авали подигао Споменик Незнаном јунаку, и распрћио све, свима познато како. Како, авај, прећи преко најскривеније спонзоруше, плагијаторке и описмењене џафтаре Србљановићке која је знала придиковати једном Ђоковићу што је некоћ пробао ћевапе у Паризу (он који је кусао од птице млеко, и који је све само не сноб и продана душа)? Да ли је икоме јасно зашто је Нин-овац, који је избегао из Босне, направио срећни селфи са Муамером Баздуљом који се као мирођија заједно са још буљуком колонизатора рашепурио по кругу двојке? Мада, ако ћемо право, од фејк-патриотизма и фудбализма гори је једино фејк-хомосексуализам. Те хуље су у већини случајева лидери у НВО и ЛГБТ структурама, тако да поштени гејеви могу да се ухвате за уши. Такви покварењаци се гнушају народњака, за Шабана Шаулића никад чули, од ћевапа добијају оспице… али су најпозванији да позивају себе за саветнике при Влади Србије. Тиме се серија-мизерија наставља. То није серија која не досади после безброј реприза, то је безбројита реприза појава вредних колико и инфлуенсерски пикавац на јутјубу. За њих је залуд тражити криптонит. Њих је Његош у исти кош сместио: …турчи се плахо и лакомо… Стога не треба одавати превише пажње нит афирмисаним нити тек регрутованим римингосима, јер ту среће и спокоја не може бити.

За свршетак, нека ми се не замери ако сам некога изметнуо,а некоме метнуо. Некада је био крив алкохол, а сада аутокорект.

Бранислав Јевтић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here