Branislav Jevtić: TEMPLARI VINOVE LOZE

Podelite:

 

Malta: kako javlja izvor poznat redakciji da je uspešno sprovedena (STROGO POVERLJIVO) prismotra i, na kraju, racija srpske konobarske mafije poznate pod nazivom APP – govori u prilog i činjenica da bliže informacije nisu procurile sve do kraja akcije pod šifrom Senke nad Balkanom. Čuveni mitotvorci Dejan Lučić, Marko Lopušina, Milan Vidojević, Mašan Lekić i ini istinoljupci ostadoše kratkih rukava. Naša policija u saradnji sa međunarodnim službama razotkrila je ozloglašenu mrežu, hijerarhijski organizovanu kao Templari vinove loze, koji su vešto kamuflirani boravili na miroljubivom ostrvu Malti, i deportovali ih nazad. Tamo su se infiltrirali kao najgori konobari kadri da potkradaju gazde, izdaju duple račune, sipaju gostima drogu u piće, i, najgore od svega, pljuju u čorbu. Jedini previd, ako se to tako može nazvati, od strane policije, učinjen je povodom šifre same operacije. Isprva, inspektori su demonstrirali zavidnu dovitljivost. Kako bi što manje pažnje privukli odbacili su mogućnost imenovanja po uzoru na dokumentarni serijal Senke nad Beogradom, kao i naslov knjige Duhovi nad Balkanom, te se izrodi nešto najprikladnije u vidu Senki nad Balkanom. Tek po rasvetljavanju slučaja, inspektori će uvideti da je za akciju, ipak, bio kao saliven izraz Senke pod jorganom.

Naime, ako ćemo etimološki, vinova loza je rod skrivenosemenica i obuhvata oko 60 vrsta puzavica. „Kulturnu“ lozu je na teritoriju Srbije prvi posadio Car Prob na Zlatnom Brdu (Mons Aureus) u Smederevu, što priznaćete nema baš neke konkretnije veze osim ako li ne uzmemo u obzir puku simboliku. Ako ćemo dublju vezu potražiti sa templarima, masonima, iluminatima… tek ćemo sebe zateći u ćorskokaku. U odnosu na pomenute lože koje svetom vladaju uz pomoć bankokratije i medija, ovi su, kolokvijalno rečeno, ložane. To nisu nikakvi crnorisci već najobičniji prknolisci. Neko bi to pomodno preveo rimming guys, ali bi to bilo sasvim neprecizno, jer jedno je pripadati grupaciji koja se ispomaže i bodri na Planet Romeo, a drugo su univerzalci (od milošte ćemo ih zvati – rimingosi), na sve spremni, pa i na istopolno sokoljenje ako ustreba. Rimingosi su prepoznatljivi; oni se ne kloniraju, ne štancuju, već se nekako, naprosto, svi rimuju. Vođeni starom izrekom: pas laje (tj. ja), karavani prolaze, ne uzrujavaju se nimalo, jer, ima i savremenija varijanta: pas laje, paravani prolaze. Rimingosa ima u svim porama društva, ali najzabavniji su u kulturnom miljeu. Paravan-žena i paravan-deca su odavno passe. Nošenje minđuše na levom uhu takođe. Sada vas može do suza nasmejati činjenica da gastarbajtersko dete iz okoline Napulja (inače, još jedan od ljubitelja Plave ostrige) bude primljen na Novosadski univerzitet za profesora (posle svršenog drugorazrednog fakulteta), i glorifikovan kao pisac, a da u rođenoj zemlji Italiji nije objavio nijedno delo (što samo govori o njegovom prepisivačkom talentu). Međutim, najpotresnije je kada na promocijama besedi o svojoj strasti prema fudbalu. Ah, taj muževni sport koji mu stoji kao ragbisti melodika…

Oni ni pred Bogom nemaju tremu. Svoj životni žanr pretvoriše u čitavu seriju. No, ta njihova epska fantastika neće sadržati ništa od epskoga odnosno večnoga, već samo kontinualno dosadno jednoličnoga. Kao i rituali i obredi tajnih društava i ovi će biti infantilni i primitivni s jedinim ciljem ujedinjavanja i ojačavanja kako bi sopstveni strah preneli na nemoćnije. Oni lično nemaju ni moral ni savest, i da nije društvenih zakona, ne bi ništa morali da kriju; ovako, gamižu od senke do senke, te se zato i ljube tamo gde sunce ne zalazi. Svi koji se kriju načelno sa prevarantima jedino čega se boje je sopstvena naivnost, i jedino ih može biti sramota od ogoljavanja iste. Najveći deo vremena, ako ne i cele živote provode u lažnom predstavljanju. Njihov kostim je fantaziranje, a kontradiktornost ih najčešće raskrinkava: jer, kao i svaka laž što ima kratke noge, tako i oni, usled naivnosti i ograničenosti, odaju sami sebe kad tad. Dakle, interes i samo interes. Čitav arhetip KEŠ-MAN-ovića razvio se u nas. Bilo da je to neki samoadvertajzingovani slavni pisac, tek prošaputan kao guzonjin sin, i prećutan kao zanemareni dezerter, kome će pasti na um da postane glavni urednik svih servisa u zemlji ( pa sutra ne bi čudilo da kao neopozivi kadija poželi fotelju ambasadora UNESKO-a), ili nekog tamo Nišlije koji zatrpava fejsbuk potencirajući prenaglašeno patriotizam, i time kanda želi skrenuti pažnju sa nekog skrivenog dela svoje biografije. Šta reći, a ne zaridati, kada je najslavljeniji i najpriznatiji arheolog (i, queerolog, by the way) Dragoslav Srejović prepisivao, što tuđe a što nametnute falsifikovane podatke, i izvrtao istoriju toliko da se ne može razaznati prava i jedina? Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj barem se nije krio da je zarad naklonosti svetskih marionetista na Avali podigao Spomenik Neznanom junaku, i rasprćio sve, svima poznato kako. Kako, avaj, preći preko najskrivenije sponzoruše, plagijatorke i opismenjene džaftare Srbljanovićke koja je znala pridikovati jednom Đokoviću što je nekoć probao ćevape u Parizu (on koji je kusao od ptice mleko, i koji je sve samo ne snob i prodana duša)? Da li je ikome jasno zašto je Nin-ovac, koji je izbegao iz Bosne, napravio srećni selfi sa Muamerom Bazduljom koji se kao mirođija zajedno sa još buljukom kolonizatora rašepurio po krugu dvojke? Mada, ako ćemo pravo, od fejk-patriotizma i fudbalizma gori je jedino fejk-homoseksualizam. Te hulje su u većini slučajeva lideri u NVO i LGBT strukturama, tako da pošteni gejevi mogu da se uhvate za uši. Takvi pokvarenjaci se gnušaju narodnjaka, za Šabana Šaulića nikad čuli, od ćevapa dobijaju ospice… ali su najpozvaniji da pozivaju sebe za savetnike pri Vladi Srbije. Time se serija-mizerija nastavlja. To nije serija koja ne dosadi posle bezbroj repriza, to je bezbrojita repriza pojava vrednih koliko i influenserski pikavac na jutjubu. Za njih je zalud tražiti kriptonit. Njih je Njegoš u isti koš smestio: …turči se plaho i lakomo… Stoga ne treba odavati previše pažnje nit afirmisanim niti tek regrutovanim rimingosima, jer tu sreće i spokoja ne može biti.

Za svršetak, neka mi se ne zameri ako sam nekoga izmetnuo,a nekome metnuo. Nekada je bio kriv alkohol, a sada autokorekt.

Branislav Jevtić

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here