Бранко Радун: Амфилохије, Срби и „рече ми један чоек“

Поделите:

Амфилохије, Срби и „рече ми један чоек“

Kолико год битно било за Црну Гору и Србе у целини да транзиција власти и одлазак Мила Ђукановића у политичку пензију прође мирно значајно је и каква ће бити постмиловска Црна Гора. Прво се сматрало да ће главни проблем за формирање нове владе бити између три коалиционе листе које имају већину у скупштини. Но Kривокапић, Бечић и Абазовић су се одмах договорили и направили коалициони договор са принципима који искључују кључну снагу опозиције Демократски фронт.

Главни проблем је настао унутар најјаче коалиције „За будућност ЦГ“. Проблем је у томе како ће Митрополит Амфилохије и његов протеже Kривокапић објаснити представницима српских странака и оних који су под влашћу Мила Ђукановића претрпели и хапшења и прогоне да нису добродошли у влади. Дошло је наравно до великих тензија на релацији Митрополит и Kривокапић са једне и лидери ДФ са друге стране. Испало је да Срби и они који су добили највише гласова и који су били кичма отпору Миловом режиму не могу у владу.

Зашто би Kривокапић који слуша Митрополита у свему подржао став „мултикулти“ Дритана да Србима нема места у влади? Формално оправдање је да се против лидера ДФ водио монтирани процес у коме су осуђени од Ђукановићевог судства јер су „учествовали у пучу“. Наравно да Дритану пре избора нису сметали ти и такви лидери ДФ и то што су осуђени за учешће у измишљеном пучу. Исто тако неко ко је једва прошао цензус по природи ствари не може условљавати оне који су добили многоструко више гласова (22 хиљаде према 133 хиљаде). (Посебна је прича како од неког ко је добио двадесетак хиљада гласова направљена “нова нада Балкана”).

Одговор на горе постављено питање није у моћи млађаног Дритана већ на ономе ко стоји иза њега. У прву руку то је моћ „друге породице“ Перовића и фамилије а иза њих и моћ странаца који очигледно у Дритану имају портпарола. На питање људи из Демократског фронта зашто њихови лидери немају место у влади или пак могу добити само небитна министарства, по казивању упућених Митрополит је лаконски и бећковићевски одговорио „рече ми један чоек из ОЕБС-а да тако бити мора“. Исто тако су лидери ДФ-а упозорени да ако не подрже ову владу којој је ментор Митрополит они аутоматски раде за Мила Ђукановића и против Цркве у Црној Гори. При том је јасно да после избора Митрополит више није само црквени великодостојник већ и световни лидер Црне Горе. Мило је прошлост а Амфилохије је садашњост Црне Горе. Тако смо и „читали“ састанак Митрополита и председника Србије – као сусрет два политичка лидера.

Избор лидера ДФ-а је тежак – ако одбију, па и минорно учешће у новој власти биће проглашени за тројанце Мила Ђукановића што им у овом моменту не би опростило њихово бирачко тело. Са друге стране ако прихвате да као најјачи политички фактор играју пероферну улогу у новој власти ризикују маргинализацију и разочарење изборне базе. Људи по природи иду за онима који имају кључне полуге власти (у Црној Гори то је полиција и „служба“) и медије. То за последицу може имати слабљење ДФ.

„Рече нам један чоек из опозиције“ да се власт Мила Ђукановића полако растаче и да наступа борба за његово наслеђе. Пре свега је реч о његовој партији ДПС која је од избора изгубила десетак посто подршке грађана. Дритан је уз помоћ бустовања од стране прозападних медија у Црној Гори и „региону“ удвостручио подршку. Kоалиција „За будућност Црне Горе је негде остала на истој подршци коју је имала и на изборима.

Сад је главно питање шта ће се дешавати са ДПС-ом? Да ли ће само слабити и оставити простор другима за јачање или ће доћи до подела и стварања постмиловског ДПС? Очигледно је да се на поделама ради већ дуже време па је на пример Марковић као премијер прекинуо комуникацију са неприкосновеним Ђукановићем. За очекивати је да ће за прекомпоновање ДПС бити потребно неко време – рецимо годину дана. Тада ће се знати јаснија ситуација на политичкој сцену уз наравно промене односе снага у владајућој коалицији.

„Рече нам један чоек да“ постоји реалан ризик да после „транзиције“ ДПС који би био очишћен од Милових лојалиста буде легитимна опција за владајућу коалицију у којој не би било ДФ и српског фактора. Тако би било могуће да рецимо Kривокапић са неколико посланика своје листе уз Бечића и Дритана направи коалицију са “реформисаним” ДПС-ом и да се елиминише српски фактор из владајуће коалиције. На тај начин би Срби били они који су поднели највећи терет победе над антисрпским и антицрквеним режимом Мила Ђукановића а да могу добити једно велико ништа. То би наравно лоше утицало и на морал Срба у Црној Гори и на резултате референдума који треба да покаже пресек стања на терену.

Бранко Радун, Политика

Поделите:

1 коментар

  1. Па шта и оће ти Срби у влади. нек сачекају нек се ови олупају па да им власт падне ко зрела крушка у крило

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here