Бранко Радун: БАЛКАН И СРБИ НА ГРАНИЦИ СВЕТОВА

Поделите:

 

Од доба када је римски цар Теодосије коначно поделио Римско царство на источно и западно (395.), долази до одвојеног развоја истока и запада. После је на западу дошло до сеобе Германа, пропасти Царства и стварања варварских држава, док је на истоку створена Византија под чији су утицај потпали Словени. Најважнији период за кристализацију две цивилизације је у доба Карла Великог око 800. Када је на истоку коначно учвршћено православље после вековног рвања са иконоборачком идеологијом, а на западу је папство створило своју државу и идеологију које је постало супарник франачког царства.

Коначна подела на исток и запад је била 1054. када се хришћански свет неповратно поделио на православни, византијско-словенски исток и католички римско-германски запад. Тада се Европа раздвојила на два цивилизацијска и културна круга. Границе између те две Европе су ишле и сада иду преко “брдовитог” Балкана. Као граница се узима етничко-конфесионална граница између католичких Хрвата и православних Срба. На западу многи, а нарочито Хрвати инсистирају да Дрина представља границу између две Европе и сходно томе између Срба и Хрвата. Својатају Босну и хоће да се протегну до Дрине иако на тој реци ни поред ње нема ни једно хрватско село.

Ту вековну границу су променила турска освајања јер су они испретурали народе и донели нови верски и цивилизацијски елемент – ислам. Тако данас Балкан са својим православним језгром Срба, Грка, Бугара и Румуна има на ободу мостобране агресивне католичке и исламске цивилизације. Приморје Јадрана су вековима држала католичка Млетачка република, Угарска и Аустрија. У Босну су се инфилтрирали муслимани из Азије и католици из западне Европе. Шиптари и друге етничке заједнице су исламизирале, као и исток полуострва који гравитира Истамбулу. Скоро са свих страна је нагризан и притискан православни Балкан. До сада је успео да сачува своју хришћанску и балканску цивилизацију, али се сада она скоро потпуно топи у западном тј. америчком мелтинг поту (лонцу за топљење народа и култура).

На православни Балкан су јуришали у другом миленијуму многи освајачи истока и запада. У једанаестом веку Турци Селџуци освајају Малу Азију и прете Цариграду. 1204. Цариград освајају и варварски пустоше западни крсташи, претече NATO пакта. У петнаестом веку Турци Османлије освајају Цариград, руше остатке Царства, покоравају Бугарску, Србију, Влашку и Босну. Срби су пружили најјачи и најжилавији отпор азијатским хордама. За народе Балкана почиње дуга ноћ патње и мучеништва.

Срби иако без државе постају војска западних држава Млетачке, Угарске и Аустрије у борби против азијатске најезде. Аустрија уз помоћ Срба и осталих средњеевропских народа ствара фронт против Турске. Тада је формирана Војна крајина, коју су звали и “предзиђе хришћанства” коју су већином сачињавали Срби. После цивилизацијског напретка Европе у шеснаестом и седамнаестом веку се Аустрија, опет уз највеће учешће Срба, усудила да покуша протерати Османлије из Европе. Успело им је да их потисну преко Дунава и Саве. Део Срба је сада живео под Аустријом, а већина у Босни, Херцеговини, Црној Гори и Србији је остала под Турском окупацијом.

Под турском влашћу је на западу ојачао српски елемент, до реке Купе, Лоње и Зрмање. Срби су у себи створили једну синтезу словенског и староседелачког етноса, и отуда назив за наш народ на западу – власи. Смешна је теза неких историчара како су се изнебуха у Крајинама појавили несловенски власи који су случајно имали српска имена, говорили српски, били православци и признавали Пећку Патријаршију. По хрватским и другим антисрпским историчарима власи-сточари су тек наводно у деветнаестом веку прихватили српску националну припадност. Само да се сетимо једног од тих Влаха кога цео српски народ зна – то је Вук Мандушић из Далмације кога је Његош уметнички “позајмио”. Њега су у млетачким изворима називали влашким војводом који са својим људима храбро ратује против Турака у пределу Книна и западне Босне. Како је могуће да у једној Турској и Аустрији неко постане Србин, а да то пре није био. Пре би због зулума постао муслиман или би због прозелитске пропаганде и повластица прешао у табор католика и Хрвата.

Већ је у немањићкој Србији дошло до коначног стапања српског и “староседелачког” елемента. Власи у Душановом законику представљају само једну социјалну групу – сточаре полуномаде. И то је доказано у историографији. У многим Србима тече балканска – влашка крв. И само са тог становишта има основа прича о аутохтоности нашег народа. Срби су се формирали мешањем словенских и других племена са староседелачким романизованим балканским становницима (Илири, Трачани, Келти…).

Ко је живео у Босни пре појаве муслимана и пре него што је католичка пропаганда имала успеха у једном њеном делу. Срби наравно. Средњевековна Босна је била српска држава. Мучно је само то што ми морамо доказивати себи и другима оно што се некад подразумевало. Чак је и Бењамин Калај велики противник српског народа у својој историји Срба рекао да је Босна увек била српска држава.

Узмимо пар примера да би разбили предрасуде оних који не знају довољно о српској историји средњевековне Босне. Бан Матеј Нинослав из тринаестог века у међународном уговору о расподели надлежности у дубровачко-босанским споровима јасно своје поданике назива “Србљима” а Дубровчане “Власима”. За превару учињену од стране Влаха уговара се суд Бана (босанског), а за превару Србина над Влахом суд кнеза (дубровачког). (Љ. Стојановић “Старе српске повеље и писма”). Твртко Котроманић се крунисао за “краља Срба, Босне, Поморја и Западних страна” на гробу Светог Саве у манастиру Милешева. Да би истакао једнородност династије Немањића и Котроманића, Твртко ставља испред свог имена и име Стефан. У повељи о крунисању Твртка често се истиче “српска земља” или “Србље” и то једина етничка одредница. У петом реду повеље Твртко истиче порекло “родитеља моји господе српске”. На дну повеље је огромним словима истакнуто да је он КРАЉ СРБА.

Римски папа 1188. пише дубровачком надбискупу и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму спомиње српску Босну: “regnum Servilie, quod est Bosna” (српска краљевина, тј. држава, која је Босна)

Исто тако су свој језик босанки владари звали српским. О томе сведочи и бан Стефан Котроманић (1322-1353) који 1333. издаје повељу у четири примерка Дубровчанима. “А зато су четири повеље једнаке, двије латински, а двије српски…”

А да Босна није била само то доба српска земља већ и много раније говори нам и Константин Пофирогенит, цар византијски (905-959). Његови списи су драгоцени извори о Византијском царству и о балканским народима, не само његовог доба већ и много раније, јер цитира изворе из времена цара Хераклија(610-641) Његова књига “О управљању империјом” спомиње и Србе. У 32 глави има наслов “О Србима и земљи у којој сада обитавају” каже да територија коју насељавају Срби обухвата Босну у којој помиње два насељена града Котор и Десник.

Летопис Попа Дукљанина с краја дванаестог века, дели Србију на два дела. Дрина дели Србију на Рашку и Босну. Босна је део Србије. Она је под српским владаром Бодином век пре тога и ушла у састав јединствене српске државе.

У “Аналима”франачког хроничара Ајнхарда, из деветог века, се описује устанак панонског кнеза Људевита (818-823). Ајнхард на једном месту каже како је Људевит побегао из Сиска и отишао међу Србе. По томе закључујемо да су пре хиљаду и сто година Срби живели на простору Баније, Кордуна, Лике и босанске Крајине и да су тамо имали своје државице. Франачки писац као и византијски цар Порфирогенит каже да Срби “поседују велики део Далмације”. Сваком историчару је познато каже како се римска провинција Далмација простирала од Јадрана до Паноније. Нема разлога да се Срби на својим етничким просторима осећају као дођоши што им намећу непријатељи и они наши људи који су се на том плану идентификовали са њиховим ставовима. Највећи успех латинске, бечке и латинске пропаганде је да Срби прихвате да су дошљаци у пределе западно од Дрине, и северно од Саве и Дунава.

Бранко Радун

Поделите:

6 Коментари

  1. Na granici q.rceva. Srbija okruzena sa Nato i EU, sa svih strana evroatlanskom civilizacijom a pristase i ucenici Milosevicevog nacional-socijalistickog rezima umislili da je Srbija nekakva njihova fasisticka prćija u kojoj mogu da kradu do mile volje zaludjujuci narod sizofrenim teorijama.

  2. Hrvati napravili ceo autoput od Zagreba do Splita za 1.5 milijardi za par godina, a nasa napredjacka vlast ne moze ni trecinu duzine da zavrsi za 800 miliona. Kad se Vucicevi pajtasi, brat i kumovi uzidaju u cenu autoputa poreski obveznici misle da je Uzice ili Kraljevo na Havajima. Svaki dan neki happening i rat u i oko Kosova, samo da se prikrije kradja i korupcija i odlozi ulazak u NATO i EU.

  3. Koga vise zabole d.pe za popa Dukljanina, Prvi svetski rat, Nemanjice, Ruse. Sta ste uradili da ovaj narodi radi i da od svog rada zivi!? Ova dzabalebija se odrzava samo zahvaljujuci parama iz dijaspore dok i njima ne prekipi pa se ne vrate da vam j.bu sve po spisku. P.čka li vi vam materina fasisticka, kad narodu prekipi neceti stici ni do Horgosa, a kamo li do Moskve ko Mira Markovic.

  4. Srbenda. otkud ce Narod da radi, kad je Nato sravnio Srpske najsavjemenije fabrike,mostove, zeljeznicu,ubio i ranio 12,000 Srba. A nespominjes, sramno , protiv svih “zapadnih” zakona, otimacinu Kosova i njenih bogatih prirodnih imanja, koja sada siptari za dzabe poklajaju, nihovim zasstitnicima? Ti nemas osjecaja za prognane Srbe iz Krajine, Kosova, Sarajeva i mnogih krajeva?Rusi nisu nista oduzeli odSrba, nego su branili Srbe kroz Istoriju, sem Staljinove zlocinacke vladavine. tvoji pojmovi su van svakih cinjenica. Zalosno.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here