Бранко Радун: Да ли излазак „1 од 5 милиона“ руши бојкот

Поделите:

Приличан хаос или барем велику збуњеност је изазвала вест да је студентски покрет „1 од 5 милиона“ који иначе организује суботње протесте у Београду најавио излазак на априлске изборе. Они су до сада били третирани као део Ђиласовог блока уз Бошка Обрадовића и Вука Јеремића па због тога у опозиционој јавности колају разне теорије завере о томе шта стоји у позадини ове одлуке.
Протести су кренули као реакција на напад на Борка Стефановића па је логично што су неки из тима иницијатора протеста били из Боркове „екипе“. Kада је протест преживео прву фазу почеле су борбе за контролу над њим. Први који су били ту јако присутни су били глумци браћа Трифуновићи, а на таласу уличног успеха је Сергеј и постао председник ПСГ који је био на умору јер их је Саша Јанковић напустио. После је са амбициознијим плановима у причу ушао Ђилас да би преузео контролу над протестом и да би елиминисао „глумце“ из приче. У једном моменту је на таласу уличне славе Сергеј Трифуновић имао рејтинг на нивоу Ђиласовом савезу у коме су да подсетимо и Бошко Обрадовић и Вук Јеремић. Но после је он то арчио псовачком реториком и ставовима „геноцид у Сребреници“ и „треба признати Kосово“.
До сада је Ђиласу све ишло по плану. Успео је да пацификује Вука Јеремића који је постао готово невидљив у Савезу, а да Обрадовића претвори у свог јуришника. Неки други попут Саше Радуловића су били већ маргинализовани, Сергеј је како смо рекли, сам себи пуцао у ногу неколико пута, што су наравно Ђиласови људи искористили да у медијима и на друштвеним мрежама то потенцирају. Осим тога наметнуо је наратив да је само она опозиција она која бојкотује – то јест он. Све је ишло по плану до најаве изласка „1 од 5 милиона“ на изборе.
Друштвене мреже неколико дана брује о том догађају. Неколико „теорија“ о томе шта се десило су се искристалисале. Прва је да је Ђилас преко „1 од 5 милиона“ хтео на мала врата да уђе у парламент а да истовремено буде у бојкоту. Ову тезу подупиру озбиљни аргументи против бојкота које заговарају људи од ауторитета у опозицији попут Мићуновића. Исто тако се странке које су у бојкоту спремају да на локалу иду на изборе преко „група грађана“. Заиста је многима у опозицији јасно да бојкот без подршке опозиционих бирача и подршке Запада тешко може успети. Но исто тако су бојкоташи свесни да су постали заробљеници сопствене бојкоташке реторике која им онемогућава да без штете промену одлуку и изађу на изборе.
Но и поред примамљивости теорије завере по којој Ђилас испод жита бојкотује бојкот преко „1 од 5 милиона“ није толико реална јер је тиме нанета много већа штета његовој политичкој опцији и политици бојкота. Наиме са најавом изласка на изборе покрета који је био део Ђиласовог блока је кампања бојкота дошла у кризу. Одлазак „1 од 5 милиона“ из Ђиласове сфере утицаја слаби и политику бојкота и самог Ђиласа. Све то у моменту кад је и ДС изнутра ошто подељен по питању бојкота и кад утицајни људи блиски „грађанском“ делу опозиције говоре да је бојкот глупост и да нема смисла. Јачају и они гласови који су уверени да је реч о договору Вучића и Ђиласа да се кроз бојкот као „чистилиште“ дође до двопартијског система. То делује логично у светлу питања шта радити са бојкотом дан после избора. Нарочито ако се узме у обзир да опозиција нема ниво подршке јавности, ни страначку инфраструкутуру а ни подршку са Запада на том нивоу да ефикасно изнуди нове парламентарне изборе.
Kако ЕУ и САД реагују на бојкот показује и пример Албаније где је цела опозиција, а тамо је уједињена опозиција, која је много јача но у Србији, бојкотовала изборе, а излазност на изборима била на историјском минимуму са 20-так посто. Нико у ЕУ и САД није ни трепнуо – већ су одмах по приспећу првих резулатата честитали победу Рами у свим општинама (осим једне у којој је победила етничка грчка странка).
Сам по себи излазак на изборе „1 од 5 милиона“ није толико битан колико је битан моменат и околности у којима се десио. Зато он може бити окидач и за друге да крену њиховим стопама и да то доведе до урушавања бојкота. Но и ако се то не деси опет је политика и смисао бојкота озбиљно доведен у питање.

Бранко Радун,  Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here