Бранко Радун: Идеологија Светог Саве(4)

Поделите:

ИДЕОЛОШКИ КОРЕНИ И УЗОРИ

Идеологија је систем веровања, ставова, учења и реалполитичких порука једне групе упућене остатку друштва. “Термин владарска идеологија употребљава се у модерној науци да означи једну разгранату и сложену структуру мисли и осећања средњевековног човека”.1 При истраживању идеја и идеолошких струјања средњег века морамо се јако чувати модернизације и рационализације, својеврсне пројекције стања свести модерног човека на средњевековно доба.

Бранко Радун: Идеологија Светог Саве(3)

Политичка филозофија оснивача српске културе је оригинално хришћанска2. У целини, без изузетка припада баштини мисли и емоција источног хришћанства. Идеологија Светог Саве сагледана у светлу хришћанских идеала с једне и реалне политике са друге стране представља једну складну целину3. Постоји јака, органска веза и склад између теологије повеља, житија, служби светима, литургијских песама, фресака и практичне политике4. Политичка делатност, фреска, градња цркава и манастира, литургијски текстови итд. све то посебно и заједно говори једно – да све то има корен у вери и религијским идејама. Идеологија није била одвојена од живота, није се наметала и није била страно тело, већ је природно произилазила из оних најбољих традиција и особина нашег народа и наше културе. “Није реч о програму одвојеном од реалности живота. Немањићи су облачили монашку ризу, подизали манастире, постајали светитељи. Немањићка држава почивала је на темељима које је поставио св. Сава, не само као дипломата већ и као теолог и законодавац. Ако се не води довољно рачуна о хришћанском надахнућу које боји српске повеље, нећемо разумети ни њихов текст, ни многе видове стварности којих се они тичу”.5

Каква је идеологија и политичка филозофија Светог Саве и осталих Немањића? Идејним питањима средњевековног српског друштва се до сада посвећивала релативно мала пажња. Значајан рад у тој области који је и нас инспирисао је чланак Димитрија Богдановића “Политичка филозофија средњевековне Србије”.6 Поучени модерним достигнућима историографије, која у средњем веку види целовит склоп друштвених структура, односа и активну улогу веровања и идеја и код нас се почињу бавити дубљим слојевима културе.

У средњевековној Србији као и у целом хришћанском свету не постоји аутономно, у савременом смислу, филозофија или идеологија. Може се говорити о филозофској мисли, о идејама, али не о модерној филозофији као науци или систему. Постоје неки аргументи да се о схоластици говори као о претечи савремене филозофије и идеологије, али о томе не може бити реч када је у питању православни исток. У то време на истоку нема одвојености теологије од филозофије и науке. Све је то још у једној органско духовној целини која нема аутономне елементе, већ само жанрове. Идеологија природно израста из вере и немогуће их је одвојити, па ни у потпуности разликовати. Постоји једна сфера у којој су све области живота уједињене. Нема аутономне идеологије, као у осталом ни аутономне културе. Постоји “несливено јединство” култа и културе7, вере и науке, религије и политике.

За српску средњевековну мисао је од пресудног значаја библијске и светоотачке идеје и идеали. Срби су, на челу са Светим Савом, били баштиници и верни настављачи те културе. Свети Оци хришћанства су говорили о томе како да дође до хармоније између цркве и државе. Црква и држава нису схваћени супротстављено, већ “као повезани полови једног интегралног света, оба у извесној мери “овоземаљски”, оба у некој мери опет “оноземаљски”, па се као интегришући фактор јавља тек нешто треће, а у ствари – прво и примарно: сам Бог, само божанско Биће, творац и промислитељ света. Један овакав поглед водио је ка идејама “симфоније”, а не тријумфа и доминације (као на западу), јер “је и у једном и у другом полу и у њиховом узајамном дејству имала да дође до изражаја директна доминација Божја”.8

Српска средњевековна мисао и владајуће идеје су библијске, хришћанске, православне и византијске. То значи да су све окренуте једном центру – Христу. Све, од власти, уметности до обичаја и животних идеала је окренуто овом центру и њиме прожето. Филозофија и идеологија Светог Саве је потпуно православна, хришћанска, монашка и канонски црквена у смислу византијске цивилизације. Он је у том смислу најдоследнији “византинизатор” Србије и српског народа у историји.

Осим те општехришћанског и византијског елемента код св. Саве да ли постоје неке карактеристике или специфичности његовог “цивилизацијског пројекта”. Он јесте био највернији ученик Византије, али он није све од ње преузимао, нити је све преузето остало потпуно у изворном облику. Потребно је доста труда да би се потпуно реконструисала перцепција византијске цивилизације од стране св. Саве, или шире гледано од стране српске елите средњег века.

Прво што упада у очи је црквеност словенске перцепције византијске културе. Ко је био преносник достигнућа ове медитеранске цивилизације на своје северне словенске ученике. Не рачунајући само оне најзначајније попут Ћирила и Методија и Светог Саве, већ и оне пре њих и после њих, то су најчешће били монаси, епископи, свештеници. Људи који су били посвећени вери и црквеном животу су друкчије видели и преносили једну културу но што би то урадили војници, трговци или научници. Трансфер је ишао преко цркве и цркви посвећених људи, чак иако нису имали свештеничке чинове. Оснивачи словенско-православне културе су били истински хришћани, више њих је канонизовано. Свети људи су оснивачи те културе и то је чињеница која се не може довољно нагласити. Било би много шта другачије да Ћирило и Методије или Свети Сава нису били монаси и посвећеници вере, већ византијски официри или цариградски трговци.

То је довело до тога да се у словенском свету, а и Србима највише из Византије доносило оно што је било у вези са религијом. И када је била књижевност, или уметност у питању она је скоро искључиво црквена. Мало је продрло међу Србе градског и цивилизованог живота Цариграда, мало се знало за друштвене и економске институције. А и то што је дошло долазило је у ове наше крајеве врло касно, после стварања словенских православних друштава и држава. Нема ту дворског церемонијала, трговачких удружења и моћне бирократије као у Византији. Црквеност и библичност културе је нарочито истакнута код Светог Саве који је био монах и аскетски посвећен достизању јеванђељских врлина.

Да би се боље разумело схватање света Срба у средњем веку и политичку филозофију која је владала потребно је брижљиво анализирати библијске текстове и светоотачка тумачења. То је патристичка библистика која тумачи и разјашњава многе идеје и обичаје хришћанске цивилизације. Савина идеологија је сасвим библијска и светоотачка. У анализу би ушли само они текстови Светих Отаца који су преведени на старословенски. Ту нема филозофски и хетеродоксно настројених писаца попут Оригена. “Заступљена је углавном рановизантијска хомилистичка литература, у коментарима Атанасија Александријског, Василија Великог, Јована Златоустог и других, па и од ових аутора, не све, не све од битног значаја”.9 Беседе светих отаца, са израженим моралним, педагошким и мисионарским карактером, је постала темељ словенске православне културе и духовности. Избор Ћирила и Методија и њихових ученика су следили у Светој Гори и Русији, а међу њима и Свети Сава. Хомилије (беседа, слово) се тичу живота у друштву, као и појединца самог. Оне доносе хришћански врлински поглед на свет, на друштво и политичке институције. “Политички феномени – власт, држава, владар, поданик итд., а посебно социјално-политички – као својина, рад, потрошња и др., налазе се увек негде на широкој лествици вредности, у склопу једне вредносне, аксиолошке филозофије, која је заокупљена индивидуалним или колективним понашањем у функцији Бића (“битија”). Зато су многи “такви текстови веома релевантни за повезивање нити једне политичке филозофије тога доба, маколико морализаторски и поучни они били по своме изразу и књижевном жанру”.10 Њихова етичност их чини релевантним јер је немогуће говорити о православном схватању политике одвојено од моралности, то је једна целина. Врлина је суштина хришћанства, па и хришћанске идеологије.

1 Смиља Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, Београд 1997. стр 305.

2 Исто, стр 307. “Њен хришћански карактер одиста чини основну црту владарске идеологије у немањићким повељама”

3 Н. Радојчић, Дужности науке према Светом Сави, Гласник СПП, 1, стр.30. “Богословско знање било је основа васколике његове радиности”.

4 Историја Југославије, Народно дело, стр 109. Владимир Ћоровић је само један пример неразумевања јединства догматског и практичног код Светог Саве. “Он није много догматисао и на ту страну црквеног васпитања није обраћао велику пажњу. Он је хтео да цркву створи активном, живом и непосредно заинтересованом за прогрес народа”. Баш напротив једна од главних тачака његовог политичког програма је чистота вере и православно догматско исповедање вере. Зато је и сазвао сабор у Жичи, зато су и анатемисали јеретике, зато су и постављени протопопови и зато су формиране епископије у приморју. А “активна и жива црква” не да није у супротности са догматском правоверношћу већ је њен предуслов.

5 С. Марјановић-Душанић, Владарска… , стр 308.

6 Д. Богдановић, Политичка филозофија средњевековне Србије, стр.131-136.

7 За разлику од западних народа где се врло рано јављају елементи будуће световне (аутономне) културе на истоку, а нарочито у Србији тога нема кроз читав средњи век. Већ у четрнаестом веку са правим хуманистима, трубадурима постоји заметак световне културе. Код Срба ни у време покосовске привремене обнове државе краја XIV и у XV веку нема ни наговештаја тог и таквог разлога. Стога делимо професора Ћирковића који је у једном радијском интервјуу рекао да због тога и у случају да није било Турске окупације наш развој не би личио на развој западних друштава. У смислу да не постојање аутономне културе у немањићкој Србији, па и у Србији Лазаревића, а и после представља чињеницу првог реда. Сва светосавска култура је унутар култа, унутар сакралне сфере.

8 Д. Богдановић, Политичка филозофија…, стр.132.

9 Д. Богдановић, Политичка филозофија…, стр.132.

10 Исто, стр.132-133

 

Бранко Радун

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here