Бранко Радун: Нотр Дам – нова српска подела

Поделите:

Пожар који је захватио најпознатији храм француске је постао планетарна слика. У кратком року су реаговали бројни политичари, медији и познате личности. За рекордно кратко време сакупљене су стотине милиона евра за обнову Нотр Дама који је и светски познат католички храм али и историјски споменик првог реда за Западну Европу. Исто тако су и друштвене мреже биле преплављене сликама и коментарима. Најчешћи коментари су били „жао нам је“ али је било и циничних и саркастичних у којима није било много саосећања због уништења овог традиционалног симбола Француске. Треба рећи да француско друштво (као ни европско) одавно није хришћанско па ни жал за храмом није из религијских побуда већ је углавном пожар виђен као узрок ненадокнадивог губитка репрезентативног културно-историјског споменика.

Поред тога оно што је „боло очи“ је то што су бројни припадници муслиманске заједнице у Француској изражавали на интернету задовољство због пропасти симбола некадашње католичке или хришћанске Европе. То је наравно изазвало јаке емоције код припадника француске и европске деснице на друштвеним мрежама. Због свега тога, али и због тињајуће сумње да је пожар подметнут (а први осумљичени би били припадници радикалног ислама), овај догађај ће утицати на јачање деснице како у Француској тако и у ЕУ на предстојећим изборима на европски парламент.

Нешто што на прву лопту подсећа на то се десило и код нас на друштвеним мрежама. Главна подела је била на оне који су изражавали што искрено што помодно жаљење због уништења једног од симбола Француске и ЕУ и на оне који су одговарали отприлике „што би ми жалили за Нотр Дамом кад ни они нису жалили за нашим светињама на Kосову“. Било је и оних који су изражавали нескривено задовољство због пожара „добили сте што сте заслужили“ но то је била мањина. Први су најчешће били проевропски и либерално оријентисани а други национално и десно. Први су другима замерали да су екстремисти који немају цивилизацијско саосећање за велики културни губитак а ови други су им враћали да их је мање погодило паљење српских цркава на Kосову од „глобалне слике“ Нотр Дама у ватри. Тако су први „ожалили“ француску катедралу са оштрим стрелицама према другој страни да „Нотр Дам није крив што су горели Хиландар и што су паљени манастири на Kосову”. Kао и то да не значи да ако је неком било жао Нотр Дама не значи да му није било жао српских светиња. Са друге стране су долазиле опаске „да нису видели то жаљење кад су српске цркве у питању“ те да је то помодарство секуларних либерала који се пренемажу јер је то у тренду. То и такво претерано саосећање према нећему „светском“ а недостатак солидарности према „српском“ (или комшијском) је оцењено као малограђанштина и доказ аутошовинизма дела српске интелектуалне и културне елите (са или без наводника).

Умеренији са једне и друге стране су се сложили да им је жао и Нотр Дама али и српских цркава и манастира те тај став запечатили „Kосово је српски Нотр Дам“. На жалост екстремнији су доминирали са обе стране или су пак били агресивнији и видљивији па је утисак да је и овај пожар који се десио „тамо негде у свету“ постао повод за продубљивање старих идеолошких и политичких подела. На жалост опет се показало да екстреми коло воде на обе стране. Оптужбе првих да је ненормално и штетно се радовати паљењу једног великог храма и других да урбана елита – „Београд српским сузама не верује“ игнорише страдања српске цркве и народа показале као истините. Обе стране су у праву кад је реч о оном што чини и говори друга страна, а мало је мудрости да се те и такве поделе превазиђу. То је још један симтом дубљих и тешких подела у нашем друштву за које још немамо лека. На жалост друштвене мреже (а и други простори дијалога) не могу бити простор превазилажења подела и раскола, могу једино њих оголити. Kако је тренд да се готово сви повлаче у свој „друштвени балон“ где комуницира само са истомишљеницима све мање су свесни људи оног другог и другачијег према коме се гаји нетрпељивост као према нечему опасном и лошем. Секташке и идеолошке поделе доминирају у друштвима са озбиљним проблемима у идентитету што је код нас случај. Kако је узрок у подељеном идентитету он се само ту може и решити. Победа једне од фракција би биле равне катастрофи а превазилажење подела синтезом позитивног код обе стране делује сада као научна фантастика.

Политика

Поделите:

2 Коментари

  1. Ко је икада био тамо у том сатанском алтару, покварено названо хришћанском катедралом, тај зна да је пожар подметнут, и то синхроно на више места. Чудо нису пронашли личну карту неког исламисте. Згодно за упрети прстом на џихадисте, згодно за пројектанте и аркитекторе чрних операција да почну стварати елементе за грађанско верски рат у старој злој пресахлој Јуроп, згодно за освету политици званичног Парижа.

  2. Господине Радун, да подсетим Вас и листић Политику (не знам чији је то листић) да је онај хомић Француз, који ће касније постати министар иностраних послова француске (за вријеме посете унесрећеној Србији простирали смио му црвени тепих), из хеликоптера надгледао и смијао се док су они дивљаци-шиптари спаљивали историјске споменике, к томе светиње. Ја сам за реципроцитет, господине, ако горе српске светиње, нека горе и Француске. Да није случајно неки Шовен Француз заплакао за српским светињама. О каквој “катстрофи” говорите. Нисам Вас разумио. “Kако је узрок у подељеном идентитету он се само ту може и решити”. Знам да сам глуп, ни ову мисао не разумијем. Спустите мало двоглед, господине.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here