Branko Radun: Notr Dam – nova srpska podela

Podelite:

Požar koji je zahvatio najpoznatiji hram francuske je postao planetarna slika. U kratkom roku su reagovali brojni političari, mediji i poznate ličnosti. Za rekordno kratko vreme sakupljene su stotine miliona evra za obnovu Notr Dama koji je i svetski poznat katolički hram ali i istorijski spomenik prvog reda za Zapadnu Evropu. Isto tako su i društvene mreže bile preplavljene slikama i komentarima. Najčešći komentari su bili „žao nam je“ ali je bilo i ciničnih i sarkastičnih u kojima nije bilo mnogo saosećanja zbog uništenja ovog tradicionalnog simbola Francuske. Treba reći da francusko društvo (kao ni evropsko) odavno nije hrišćansko pa ni žal za hramom nije iz religijskih pobuda već je uglavnom požar viđen kao uzrok nenadoknadivog gubitka reprezentativnog kulturno-istorijskog spomenika.

Pored toga ono što je „bolo oči“ je to što su brojni pripadnici muslimanske zajednice u Francuskoj izražavali na internetu zadovoljstvo zbog propasti simbola nekadašnje katoličke ili hrišćanske Evrope. To je naravno izazvalo jake emocije kod pripadnika francuske i evropske desnice na društvenim mrežama. Zbog svega toga, ali i zbog tinjajuće sumnje da je požar podmetnut (a prvi osumljičeni bi bili pripadnici radikalnog islama), ovaj događaj će uticati na jačanje desnice kako u Francuskoj tako i u EU na predstojećim izborima na evropski parlament.

Nešto što na prvu loptu podseća na to se desilo i kod nas na društvenim mrežama. Glavna podela je bila na one koji su izražavali što iskreno što pomodno žaljenje zbog uništenja jednog od simbola Francuske i EU i na one koji su odgovarali otprilike „što bi mi žalili za Notr Damom kad ni oni nisu žalili za našim svetinjama na Kosovu“. Bilo je i onih koji su izražavali neskriveno zadovoljstvo zbog požara „dobili ste što ste zaslužili“ no to je bila manjina. Prvi su najčešće bili proevropski i liberalno orijentisani a drugi nacionalno i desno. Prvi su drugima zamerali da su ekstremisti koji nemaju civilizacijsko saosećanje za veliki kulturni gubitak a ovi drugi su im vraćali da ih je manje pogodilo paljenje srpskih crkava na Kosovu od „globalne slike“ Notr Dama u vatri. Tako su prvi „ožalili“ francusku katedralu sa oštrim strelicama prema drugoj strani da „Notr Dam nije kriv što su goreli Hilandar i što su paljeni manastiri na Kosovu”. Kao i to da ne znači da ako je nekom bilo žao Notr Dama ne znači da mu nije bilo žao srpskih svetinja. Sa druge strane su dolazile opaske „da nisu videli to žaljenje kad su srpske crkve u pitanju“ te da je to pomodarstvo sekularnih liberala koji se prenemažu jer je to u trendu. To i takvo preterano saosećanje prema nećemu „svetskom“ a nedostatak solidarnosti prema „srpskom“ (ili komšijskom) je ocenjeno kao malograđanština i dokaz autošovinizma dela srpske intelektualne i kulturne elite (sa ili bez navodnika).

Umereniji sa jedne i druge strane su se složili da im je žao i Notr Dama ali i srpskih crkava i manastira te taj stav zapečatili „Kosovo je srpski Notr Dam“. Na žalost ekstremniji su dominirali sa obe strane ili su pak bili agresivniji i vidljiviji pa je utisak da je i ovaj požar koji se desio „tamo negde u svetu“ postao povod za produbljivanje starih ideoloških i političkih podela. Na žalost opet se pokazalo da ekstremi kolo vode na obe strane. Optužbe prvih da je nenormalno i štetno se radovati paljenju jednog velikog hrama i drugih da urbana elita – „Beograd srpskim suzama ne veruje“ ignoriše stradanja srpske crkve i naroda pokazale kao istinite. Obe strane su u pravu kad je reč o onom što čini i govori druga strana, a malo je mudrosti da se te i takve podele prevaziđu. To je još jedan simtom dubljih i teških podela u našem društvu za koje još nemamo leka. Na žalost društvene mreže (a i drugi prostori dijaloga) ne mogu biti prostor prevazilaženja podela i raskola, mogu jedino njih ogoliti. Kako je trend da se gotovo svi povlače u svoj „društveni balon“ gde komunicira samo sa istomišljenicima sve manje su svesni ljudi onog drugog i drugačijeg prema kome se gaji netrpeljivost kao prema nečemu opasnom i lošem. Sektaške i ideološke podele dominiraju u društvima sa ozbiljnim problemima u identitetu što je kod nas slučaj. Kako je uzrok u podeljenom identitetu on se samo tu može i rešiti. Pobeda jedne od frakcija bi bile ravne katastrofi a prevazilaženje podela sintezom pozitivnog kod obe strane deluje sada kao naučna fantastika.

Politika

Podelite:

2 Komentari

  1. Ko je ikada bio tamo u tom satanskom altaru, pokvareno nazvano hrišćanskom katedralom, taj zna da je požar podmetnut, i to sinhrono na više mesta. Čudo nisu pronašli ličnu kartu nekog islamiste. Zgodno za upreti prstom na džihadiste, zgodno za projektante i arkitektore črnih operacija da počnu stvarati elemente za građansko verski rat u staroj zloj presahloj Jurop, zgodno za osvetu politici zvaničnog Pariža.

  2. Gospodine Radun, da podsetim Vas i listić Politiku (ne znam čiji je to listić) da je onaj homić Francuz, koji će kasnije postati ministar inostranih poslova francuske (za vrijeme posete unesrećenoj Srbiji prostirali smio mu crveni tepih), iz helikoptera nadgledao i smijao se dok su oni divljaci-šiptari spaljivali istorijske spomenike, k tome svetinje. Ja sam za reciprocitet, gospodine, ako gore srpske svetinje, neka gore i Francuske. Da nije slučajno neki Šoven Francuz zaplakao za srpskim svetinjama. O kakvoj “katstrofi” govorite. Nisam Vas razumio. “Kako je uzrok u podeljenom identitetu on se samo tu može i rešiti”. Znam da sam glup, ni ovu misao ne razumijem. Spustite malo dvogled, gospodine.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here